Архиепископија Јустинијана Прима

Архиепископија Јустинијана Прима (лат. Archiepiscopia Justinianae Primae), која је у српској историографији позната и као Првојустинијанска архиепископија, била је древна црквена област са седиштем у граду Јустинијана Прима (лат. Iustiniana Prima) који се налазио на локалитету Царичин град (код Лебана у Србији). Архиепископија је установљена 535. године, а обухватала је целокупно подручје рановизантијске дијецезе Дакије (највећи део данашње Србије и делови данашњих држава Бугарске, Северне Македоније, Албаније и Црне Горе). Постојала је све до почетка 7. века, када је услед продора Авара и Словена дошло до коначног слома византијске власти у свим областима које су припадале овој архиепископији.^[1][2][3]

Све до 535. године, црквена управа у позноримским и рановизантијским провинцијама које су припадале царској дијецези Дакији, била је уређена по принципу провинцијских митрополија. Пошто је дијецеза Дакија била у саставу Префектуре Илирика, чије се седиште налазило у Солуну, сви провинцијски митрополити са подручја поменуте префектуре признавали су првенство солунског архиепископа.^[4]

У склопу реорганизације црквене управе, цар Јустинијан I (527-565) је 535. године донео одлуку о установљавању нове архиепископије, са седиштем у његовом родном граду, који је носио назив Јустинијана Прима (Прва Јустинијана). Новоустановљена архиепископија је добила надлежност над митрополијама и епископијама у свим провинцијама које су биле у саставу царске дијецезе Дакије (Прва Мезија, Прибрежна Дакија, Средоземна Дакија, Дарданија, Превалитана) укључујући и делове Друге Паноније и Друге Македоније. Након додатне реорганизације, која је извршена 545. године, Друга Македонија је изостављена из надлежности архиепископа Прве Јустинијане.^[5][3][6]

Архијереји са подручја Првојустинијанске архиепископије учествовали су 553. године на Петом васељенском сабору, који је одржан у Цариграду.^[7]

Северна подручја ове архиепископије тешко су пострадала већ током аварско-византијског рата (582-584), а целокупно подручје је похарано и разорено након 602. године, када је дошло до потпуног слома византијске власти у свим областима које су припадале овој архиепископији. Током прве половине 7. века, на тим просторима су се населили Срби.^[8][4][9]

Током познијег средњовековног раздобља, наслеђе древне Првојустинијанске архиепископије неговано је под окриљем Охридске архиепископије, а данас се негује под окриљем Српске православне цркве, као помесне цркве-наследнице највећег дела канонског подручја бивше архиепископије, чије се древно седиште (Прва Јустинијана) налази у границама данашње српске православне Епархије нишке.^[10][11]

• Јустинијана Прима
• Досељавање Словена у југоисточну Европу