Архитектура Естоније

Историја

Древна Естонија

Карактеристика ране естонске архитектуре су многа упоришта и тврђаве које се налазе широм земље, на пример упоришта Варбола и Ваљала. Важније од њих, површине до 1 000 м2, налазиле су се на важним раскрсницама путева, где су се на крају развиле у комерцијална чворишта, као што су Талин, Тарту и Отепа.^[1]

Готичка архитектура

Хришћанство је у Естонију донето кроз северне крсташке ратове и донело је огромне промене у друштву, култури и архитектури Естоније. Утицаји су углавном долазили из немачког говорног подручја и Скандинавије. Нова религија је подстакла подизање цркава широм данашње Естоније, почев од 13. века. Прве цркве су вероватно биле дрвене; од ових ниједна није преживела.^[2] Најраније цркве које још увек постоје биле су чврсто грађене и налик на тврђаве; Ваљала црква на Сареми је један пример. Мајстори зидари и вајари који су играли значајну улогу у раној црквеној архитектури су углавном долазили са Готланда.^[2] Касније, како је хришћанство постало чвршће укорењено, подизане су веће и сложеније цркве, посебно у северној Естонији током 15. века. Средњовековне цркве у старом граду у Талину, попут Катедрале, цркве Светог Олафа (највиша зграда у Европи у 16. веку^[3]) или цркве Светог Духа, још увек сведоче о високо развијеном готичком стилу архитектуре.^[4] Изван Талина, многе цркве су оштећене током честих ратова, посебно Ливонског рата и Великог северног рата, а немар током совјетске окупације проузроковао је много разарања међу црквама у Естонији, тако да је само неколико раних цркава преживело непромењено до данас. У каснијим годинама, међутим, вршени су интензивни рестаураторски радови, а посебно на Сареми и у северној Естонији, где још увек постоје занимљиви примери релативно добро очуваних средњовековних цркава.^[2]

Крсташи су такође оставили траг у земљи подижући велики број замкова који су служили као средство за стицање војне и административне контроле над земљом. Подигнути су и велики комплекси замкова, названи дворци војних редова по Тевтонским и другим крсташким редовима који су их подигли, и мања локална утврђења која нису била намењена великим војним акцијама (локално позната као „вазални замкови“). Добри примери већих замкова који још увек постоје укључују замак Херман у Нарви, замак Томпеа у Талину и замак Куресаре на Сареми. Од мањих двораца и данас постоје замак Пуртсе, кула Киу и кула Вао. Многи замкови подигнути током средњег века уништени су у каснијим ратовима, а Естонија обилује рушевинама замкова.^[1]

Ширење и развој естонских градова попут Талина и Нарве у ханзатске градове током средњег века такође је подстакао развој грађанске архитектуре. Грађанске куће са забатним фронтовима, великом предњом салом са камином и мањим дневним боравком позади постале су популарне; стил је постао познат као "талинска готика" и преузели су га градитељи у Финској, Шведској и Новгороду. Остале још увек постојеће средњовековне грађанске грађевине сведоче о важности Талина као важног трговачког града; Градска кућа у Талину је данас важна историјска знаменитост, као и Раеаптек (градска апотека) и зграде некадашњих цехова у Талину, односно Великог цеха (1410), Цеха Светог Олафа (1422) и каснијег Братства црних глава (око 1597).^[5] Из тог периода је и изванредно очуван градски зид Талина. Све у свему, стари град Талин је једна од најбоље очуваних средњовековних архитектонских целина на свету, а од 1997. године налази се на листи светске баштине Унеска.^[6]

Барок и рококо

Барокна и рококо архитектура у Естонији представљена је углавном зградама које је подигла руска царска администрација и локална аристократија.^[5] Најлепши пример који још увек постоји је палата Кадриорг, у петровском барокном стилу. Пре Другог светског рата, замак Полтсама је био необично леп пример рококо архитектуре у Естонији; замак је уништен током рата и од њега су остале само рушевине.^[7]

Племићка кућа Палмсе

Племићка кућа Сагади

Још од северних крсташких ратова и успостављања балтичког племства које говори немачки као класе земљопоседника, село Естоније је карактерисао властелински систем који су спроводили виши слојеви. Од барока па надаље, многе племићке куће опстају и доприносе архитектонском наслеђу Естоније. Село Естоније има око 2000 историјских имања, многа у барокном и рококо стилу, нпр. Сауе, Палмсе или Вана имања, али такође представљају низ стилова од необарока и неокласицизма до архитектуре Тјудора.^[8]

Класицизам

Центар очуване неокласицистичке архитектуре је Тарту, Градска кућа и околне зграде из 18. века. Главна зграда Универзитета у Тартуу (1803–09) је пример високог класицизма. Архитектура племићких кућа и даље доминира сеоским простором, а имања као што су Саку, Курема и Суре-Копу представљају пример стила. У Талину су изграђене и неке значајне резиденције, нпр Кућа Стенбок и зграда у улици Кохту бр. 8 (архитекта Карл Лудвиг Енгел, у којој се данас налази естонски канцелар правде), обе на брду Томпеа.

Архитектура касног 19. века

Као и у остатку Европе, касни 19. век је био време архитектонског експериментисања стилова у Естонији. Различите врсте историзма и еклектицизма постале су уобичајене. Неоготика је постала популаран стил, не само међу племићким кућама, што се може видети на имањима Алатскиви или Сангасте.^[5]

Крајем периода, утицаји сецесије су стигли до Естоније. Главни извори инспирације били су делом живахна сецесија у Риги, а делом фински национални романтизам. Можда најпознатији архитекта који је радио у стилу Арт Нуво у Естонији био је Жак Розенбаум.^[9]

Саборна црква Александра Невског у Талину је пример руског препорода из 19. века када је Естонија била губернија Руског царства.