Архијерејско намјесништво бијељинско основано је 1913. године као Протопрезвитеријат бијељински. Посљедњом арондацијом од 18. септембра 2013. године из овог намјесништва је издвојено Угљевичко-јањско намјесништво.
Архијерејско намјесништво бијељинско чини 27 црквених општина и 31 парохија, у којој службује 31 парохијски свештеник и 5 парохијских ђакона.
Бијељина 2. парохијаБијељина,[6] чини је део града Бијељине и то улице: Његошева, Кнегиње Милице, Васе Тодоровића, Милоша Обилића, Сарајевска, Солунска, Бошка Бухе, Светог Саве, Мајора Д. Гавриловића, Гаврила Принципа и Професора Бакајлића.
Црква Светог великомученика Георгија у Бијељини
Бијељина 3. парохијаБијељина,[7] чини је део града Бијељине
Црква Светог великомученика Георгија у Бијељини
Бијељина 4. парохијаБијељина,[8] чини је део града Бијељине
Црква Светог великомученика Георгија у Бијељини
Бијељина 1. парохијаБијељина[9] чини је део града Бијељине и то улице: Трг ђенерала Драже, Војводе Степе Степановића, Српске добровољачке гарде, Пушкинова, Бањанска, Светозара Миловића, Краља Драгутина, Кнеза Иве од Семберије, Десанке Максимовић, Др Розе Папо, Тиршова, Паје Јовановића, Мајке Јевросиме, Жичка и Уроша Предића.
Саборни храм Рођења Пресвете Богородице - грађена је у периоду од 1999. до 2009. године према пројекту архитекте Наде Филиповић. Исте године 20. септембра, храм је освештао исте године надлежни архијереј Василије.
Бијељина 2. парохијаБијељина[10] чини је део града Бијељине и то улице:Другог априла, Слободана Јовановића, Жртава Јадовног, Цетињска, Првог децембра, Митра Тифуновића-Уче, Арсенија Чарнојевића, Недељка Чабриновића, Михајила Пупина, Цара Лазара, Книнска, Београдска, Рачанска, Димитрија Туцовића, Живојина Мишића, Светозара Марковића, Толстојева, Јеврејска, Пребиловачка, Студеничка, Боре Станковића, Херцеговачка, Марије Бурсаћ, Арчибалда Рајса, Саве Мркаља, Лазе Лазаревића, Марка Краљевића.
Бијељина 3. парохијаБијељина,[7] чини је део града Бијељине и то улице: Петрова гора, Скендера Куленовића, Војводе Радомира Путника, Хајдук - Вељкова, Алексе Шантића, Јосифа Маринковића, Крфска, Браће Југовића, Московска, Вуковарска, Косовска, Хиландарска, Даворина Јенка, Петроградска, Владимира Гаћиновића, Комитска, Саве Шумановића, Семберских ратара и куће око Пољопривредне школе.
Бијељина 4. парохијаБијељина,[11] чини је део града Бијељине.
Бијељина 1. парохијаБијељина,[12] чини је део града Бијељине и то улице: Војводе Петра Бојовића, Јакова Миловића, Луја Пастера, Српске војске, Жртава фашистичког терора, Потпоручника Смајића, Ђуре Јакшића, Богдана Жерајића, Лопарска, Николе Пашића, Владике Гаврила, Дринска, Старине Новака, Младе Босне, Васе Пелагића, Галац, Сергеја Јесењина, Софке Николић, Милешевска, Светозара Милетића, Балканска, 24. септембра, Хајдук Станка, Краља Твртка, Соколска, Николе Спасојевића, Лозничка и Јована Скерлића.
Бијељина 2. парохијаБијељина,[13] чини је део града Бијељине и то улице: Угљевичка, Јурија Гагарина, Баје Станишића, Ивана Горана Ковачића, Ђуре Даничића, Грачаничка, Савска, Кадињача, Јована Цвијића, Козарачка, 27. марта, Теодора Софреновића, Танацка Рајића, Баје Пивљанина, 8. марта, Богдана Зимоњића, Лукијана Мушицког, Јована Рашковића, Ћирила и Методија, Јована Кронштадског, Цара Душана и Данила Илића.
Бијељина 3. парохијаБијељина, чини је део града Бијељине и то улице: Војводе Петра Бојовића, Милована Глишића, Стефана Немање, Црвеног крста, Пантелинска, Љубомира Ненадовића, Париске комуне, Косте Новаковића, Илије Гарашанина, Божидара Жугића и Мике Боснић.
Бијељина 1. парохијаБијељина,[14] чини је део града Бијељине и то улице: Василија Острошког, Петра Кочића, Петра Лубарде, Симе Матавуља, Фрушкогорска, Стјепана Митрова Љубише, Јанка Веселиновића, Раје Баничића, Таковска, Васка Попе, Стевана Синђелића, Зеке Буљубаше и насеље „Ковиљуша“.
Бијељина 2. парохијаБијељина,[15] чини је део града Бијељине и то улице: Стефана Дечанског, Косовке дјевојке, Бањалучка, Јасеновачких мученика, Проте Матеје, Старог Вујадина, Душана Радовића, Иве Андрића, Владике Николаја, Данка Кабиља Букија (део улице) и Мачванска (део улице).
Бијељина 3. парохијаБијељина,[16] чини је део града Бијељине и то улице: Лазе Костића, Данка Кабиља Букија, Мачванска, Незнаних јунака, Мајора Тепића, Марка Миљанова, Кулина бана, Колубарска, Ратка Перића, Метохијска, Светозара Ћоровића, Добровољачка и Сутјеска.
Бијељина 4. парохијаБијељина,[17] чини је део града Бијељине и то улице: Стефана Дечанског, Косовке дјевојке, Бањалучка, Јасеновачких мученика, Проте Матеје, Старог Вујадина, Душана Радовића, Иве Андрића, Владике Николаја, Данка Кабиља Букија (део улице) и Мачванска (део улице).
Велика Обарска 1. парохијаВелика Обарска,[20] чини је део села Велика Обарска и то засеоци: Ивице, Буџак, Буковица, Табашница, Пољана и Ново Насеље „Гај”.
Црква Светог Марка у Великој Обарској - градња је почела 1937. године, а исте године темеље храма освештао је епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Након завршене градње 1938. године цркву је освештао 8. маја исте године надлежни архијереј Нектарије Круљ.
Велика Обарска 2. парохијаВелика Обарска,[21] чини је део села Велика Обарска и то засеоци: Миљевићи, Јелав, Познановићи, Огорелица и Ново Насеље „Орао”.
Вршанска парохија - Вршани,[22] чини је села: Вршани, Доњи Магнојевић и Средњи Магнојевић. Парохија у свом саставу има двије црквене општине: ЦО Вршани и ЦО Магнојевић.
Црква Светог Саве у Вршанима - грађена је у периоду од 1979. до 1981. године. По завршетку храм је освештао 18. октобра исте године надлежни архијереј Василије. Пет метара јужно од садашње цркве постојао је храм саграђен 1903. године. Овај храм освештао је 12. септембра1903. године митрополит зворничко-тузлански Григорије Живковић, који је због испуцалих зидова порушен 1979. године. Од цигле истога саграђен је данашња црква. Часна трпеза старог храма још постоји на своме месту.
Горњоцрњеловачка парохија - Црњелово Горње,[23] чини је село Горње Црњелово и део села Доње Црњелово.
Црква Вазнесења Господњег у Горњем Црњелову - грађена је 1889/90. године. Храм је изграђен од властитих средстава мештана Црњелова и налази се у центру села, односно на граници између Горњег и Доњег Црњелова.
Црква преноса моштију Светог Стефана у Бијељини - градња је завршена 1936. године, а храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Ктитор храма је индустријалац Илија Ранкић из Београда.
Даздаревачко-тријешничка парохијаДаздарево,[25] чине је села: Даздарево, Тријешница, Крива Бара и мањи део села Дворови.
Љељеначка парохијаЉељенча,[29] чини је село Љељенча, Бријесница (део села), Средња Чађавица (део села) и Горња Чађавица (део села), заселак Обарска Буковица у селу Велика Обарска.
Поповљанска парохијаПопови,[32] чини је села Попови и Дијелови.
Црква Васкрсења Христовог у Поповима - градња је трајала у периоду 1991 — 1998. године, по пројекту Драгице и Љубише Тешић из Тузле. Ктитори храма су Слободан и Мира Павловић из Чикага, родом из Попова.
Чађавичка парохијаЧађавица Доња,[33] чини је села Доња Чађавица, Доњи Драгаљевац и Градац.
.jpg)
