Архијерејско намјесништво Зворничко обухвата 19 парохија и 19 црквених општина. У намјесништву има 19 парохијских свештеника и 4 парохијска ђакона.
Према посљедњој регулацији Епархије од 18. септембра2013. године из овог намјесништва издвојено је новоформирано архијерејско намјесништво Сребреничко-подрињско.
Парохије
Дрињачка парохијаДрињача,[1] чине је села: Дрињача, Ђевање, Лијешањ, Каменица, Ново Село, Сопотник и Зелиње.
Зворник 1. парохијаЗворник,[2] чини је део града Зворника и то: Улица патријарха Павла, од зелене пијаце закључно са зградама Б-1 и Б-2; Ул. рибарска (парни бројеви); Трг краља Петра I Крађорђевића (парни бројеви); Улица Вука Караџића од почетка до бр. 77 и Улице рибарске, те улице: Јадарска, Спречанска, Пионирска, Омладинска, 9. априла, Нова улица, Вратоломачки пут, Радничка, Гаврила Принципа.
Зворник 2. парохијаЗворник,[3] чини је део града Зворника и то: Светог Саве, Горанска, Горњи пут, Ослобођења, Ђурђевданска и Српских јунака, те непарни бројеви у Улици краља Александра Карађорђевића од моста до краја улице и Викенд насеље на Зворничком језеру.
Зворник 1. парохијаЗворник,[3] чини је део града Зворника и то улице: Улица српских јунака (парни бројеви, од Моста краља Александра Карађорђевића до краја улице), Трг краља Петра I Карађорђевића (непарни бројеви), те улице: Карађорђева, Симе Перића, Мајевичка до базена, Браће Обрадовића, Браће Стефановића, Попа Петра Лазаревића, Марка Марковића, Снаговачка, Болничка, Каменичка, Видовданска, дио Улице патријарха Павла, од моста до зелене пијаце.
Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Зворнику - градња је почела 1817. године. Цркву је освештао 1823. године митрополит зворнички Гаврило „Хроми”. Предање каже да, када су Срби намислили градити храм, Стеван Ковачевић из Локања оде на коњу у Цариград, понијевши са собом кесу дуката. Намера му је била да тражи дозволу од султана за градњу храма. Пошто је успјешно обавио задатак, као знак захвалности, када је умро сахрањен је у порти сјеверозападно од храма.
Зворник 2. парохијаЗворник,[4] чини је део града Зворника и то улице: Браће Југовић са зградама Б-6, Б-7, Б-8, Б-11, Б-12, Б-13, Б-14, Б-15, Б-16, Б-17, Б-18 и припадајуће породичне куће између тих зграда, затим улице Вука Караџића од Гимназије до броја 163 (куће Стојана Савића) и лијева страна улице Рибарске, улице Дринске, затим улица Змај од Ноћаја и Буковички пут, насеље Шћемлија и Каменолом, дио улице Патријарха Павла од моста до Робне куће и зграда Мејдан, десна страна ул. Светог Саве од моста до бр. 68 закључно.
Зворник-КАРАКАЈ парохијаКаракај, Зворник,[5] као пету зворничку парохију сачињавају је следеће улице: Браће Југовића Б-19, Вука Караџића од бр. 165, зграда „Спасојевић“ и „Дуга“, улица Подрињска, насеље „Бирач“, Каракај до железничке пруге, Ђиле и Глумина до раскрснице за Шћемлију
Црква Васкрсења Господњег у Каракају - градња храма почела је 1998. године према пројекту архитекте Драгана Јевтића из Зворника. Темеље храма освештао је епископ зворничко-тузлански Василије 13. априла2004. године. Градња је завршена 2008. године, а храм је освештао 28. септембра исте године епископ зворничко-тузлански Василије.
Кисељачко-јасеничка и трновичка парохијаТрновица[6] чине је села: Трновица, Јасеница, Кисељак и Витиница.
Козлук 1. парохијаКозлук,[7] чине је део села Табанци од Табаначке реке, Козлук и Скочић.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Козлуку - градња је почела 1997. године према пројекту архитекте Стојка Грубача из Бањалуке. Цркву је освештао 1. августа2010. године надлежни архијереј Василије. Поред нове цркве налази се и стари храм из 1904. године. Услед недостатка летописа козлучке парохије нема поузданих података о самом храму. Већина података заснива се на казивањима старијих парохијана. Подигнут је залагањем свештеномученика Петра Лазаревића према пројектној документацији коју је израдио др Јово Симић. Цркву је освештао митрополит зворничко-тузлански Григорије Живковић1904. године.
Козлук 2. парохијаКозлук,[8] чини је село Тршић и део села Табанци до Табаначке реке.
Роћевићка парохијаРоћевић,[12] чинe је селa Роћевић и Пађине.
Црква Светог великомученика Прокопија у Роћевићу - градња је почела 1988. године према пројекту архитеката Миодрага Бунушевца и Добривоја Нешковића из Београда, на земљишту које је даривао Вукота Писић. Градња цркве завршена је 1997. године, а освештао 7. септембра исте године надлежни архијереј Василије.
Тишчанска парохијаТишча,[13] чине је села: Тишча, Трново, Врело, Драгасевац, Грабовица, Доле, Кљештани, Јаковице и Јевтићи.
Црква Светог великомученика Прокопија у Тишчи - градња је почела 1995. године према пројекту Зорана Дракулића из Власенице. Храм је завршен 2001. године, исте године освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије.
Челопек 1. парохијаЧелопек,[14] чине је насеља: Челопек, Цер, Дунавац и дијелови насеља Јардан и Каракај.
Црква Свете Великомученице Марине у Челопеку - саграђен је на месту званом Црквиште, али није познато да ли је ту раније постојао храм. Градња цркве почела је 1990. године према пројекту архитеката Драгана Јевтића и Драгана Игњатовића из Зворника. Због ратних дешавања (1992-1995) радови су настављени тек у августу 1995. године. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански Василије 7. септембра1996. године и цркву 28. септембра1997. године.
Челопек 2. парохијаЧелопек,[15] чине је насеља Економија и Улице.
Шековићка парохијаШековићи,[16] чини је Шековићи са селима Каштијељ, Тупанари, Рашево, Брајинци, Победарје, Жељезник, Стрмица, Акмачићи, Жепинићи и Мајдан.
Шетићка парохијаШетићи,[18] чине је села: Шетићи, Бошковићи, Петковци и Малешић.
Црква Светог пророка Илије у Шетићима - градња је завршена 1972. године. Храм је освештао 8. септембра1974. године епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. У изградњи овог храма учествовали су и околни муслимани. Храм је обновљен 1997. године и тада је дозидан и звоник.
Референце
^„Дрињачка парохија”. Архијерејско намјесништво зворничко. Архивирано из оригинала 03. 11. 2021. г. Приступљено 3. 11. 2021.
