Архијерејско намјесништво Модричко-градачачко према посљедњој регулацији Епархије зворничко-тузланске од 9. септембра2013. године чине 19 црквених општина и 19 парохија. Успостављањем овог архијерејског намјесништва обновљено је некадашње архијерејско намјесништво Градачачко.
Парохије
Врањачка парохијаВрањак,[1] чине је села Врањак, Бабешница и Врањачка Требава.
Гаревац 1. парохијаГаревац–Ново насеље,[2] чине је делови насеља Гаревац, и то: Гаревац-Коридор, Гаревац-Баје и у Новом насељу улице: Војводе Путника, Војислава Илића, Лазе Костића, Студеничка, Светог Илије, Светог Николе, Савска, Краља Петра и Јанка Веселиновића.
Гаревац 2. парохијаГаревац–Ново насеље,[3] чине је делови насеља Гаревац: један дио насеља у Гаревцу – од пруге до Психијатријске болнице - Јакеш, а у Новом насељу улице: Стефана Првовенчаног, Светог Василија Острошког, Петровданска, Свете Тројице, Светог Јована, Шумадијска, Дринска и Моравска.
Милошевачка парохијаМилошевац,[7] чине је села Милошевац и Доњи Кладари.
Црква Светога Николе у Милошевцу - градња је почела 1903. године. Темеље је исте године освештао митрополит зворнички Григорије Живковић. Према предању цркву су зидала браћа Милинковић након што су саградили храм у Сребреници. Градња је завршена 1906. године, а храм је исте године освештао митрополит зворнички Григорије Живковић.
Модричка прва парохијаМодрича,[8] чине је насеља Српска Варош (запад) и Добриња, те улице Видовданска и Цара Лазара у Модричи.
Црква Успења Пресвете Богородице у Модричи - Првобитна црква у Модричи била је од шепера и у њему се служило до 1879. године. Због трошности овај храм је порушен, а Часна трпеза је ограђена. Године 1855. Срби у Модричи почели су да граде нову цркву од чврстог материјала. Градња је завршена 1858. године. Овај храм је подигнут од тесаног камена, али због лошије изведених радова и услед земљотреса27. децембра1892. године пукао је један шлис и храм је пао. Након овог догађаја краће време је служено у Српској школи, која је била у непосредној близини. Године 1894. подигнута је мања капела на месту старог храма од шепера и у њој се служило до 1921. године, до изградње постојећег храма у Модричи. Данашња црква је грађена у периоду од 1914. до 1921. године. Градњу је водио неимар Мика Милинковић из Сребренице. Освештао га је митрополит дабробосанскиПетар Зимоњић21. септембра1921. године. Знатно је оштећен током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995), када је 1992. године, храм запалила муслиманска војска, Армија БиХ. Остали су само зидови храма. Након ослобађања Модриче и повратка српске војске и народа у Модричу (1992) почела је генерална обнова. Након обнове храм је освештао чином обновљења надлежни архијереј Василије 26. октобра1997. године.
Модричка друга парохијаМодрича,[9] чине је насеље Вишњик са Таревачком улицом, те Улица Доситеја Обрадовића и дио Улице Гаврила Принципа у Модричи.
Модричка трећа парохијаМодрича,[10] чине је насеље Пољопривредно добро до пруге са Берлинском улицом, затим Улица проте Матије Ненадовића, Улица Филипа Вишњића, део улице Јована Дучића и део Светосавске улице у Модричи.
Модричка четврта парохијаМодрича,[11] чине је насеља Српска Варош (исток), Добор, те улице Новосадска, Јована Дучића, Гаврила Принципа и део Светосавске улице у Модричи.
Новоградска парохијаНови Град,[12] чине је Нови Град и Оџак, затим села: Горњи Свилај, Вукосавље, Гнионица и Јошава.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду - градња је почела 1935. године. Цркву је 1939. године освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Иконостас је од камена. Нове иконе на иконостасу живописао је Петар Билић из Београда. Током Другог свјетског рата храм је оштећен, а генерално је обновљен тек 1982. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) оштећен је пушчаним зрнима и гелерима. Након рата оштећења су делимично санирана.
Скугрићка парохијаСкугрић,[13] чине је села Скугрић, Горњи Кладари и Борово Поље.
Црква Рођења Пресвете Богородице у Скугрићу - градња је почела 1937. године, цркву је зидао Мика Милинковић из Сребренице. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1940. године. Током Другог светског рата храм је оштећен гранатом, а након рата је саниран. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) приликом пада гранате у непосредној близини храм је оштећен. Оштећења су санирана приликом обнове спољашњости храма. Зуб времена је учинио своје, те се 2005. године приступило генералној обнови храма. Прво је обновљена спољашњост храма, а обнова унутрашњости уследила је 2010. године.
Слатинска парохијаГорња Слатина,[14] чине је села: Горња, Доња, Средња Слатина и Гајеви.
Толишка парохијаГорња Толиса,[15] чине је села: Горња Толиса, Горња Зелиња, Горње Кречане и Горњи Ријечани.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Горњој Толиси - градња је почела 1929. године према пројекту Јеврејина Марка Прајса, а исте године су освештани и темељи храма. Нема података ко је освештао темеље. Цркву је освештао 1934. године епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ.
Црквинска парохијаЦрквина,[16] чине је села: Горња Црквина, Доња Црквина и Шкарић.
Црква Вазнесења Господњег у Црквини - градња постојеће цркве почела је 1999. године према пројекту архитекте Славка Лукића из Бијељине, а за време пароха Нике Тошића. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански Василије 6. јуна1999. године. Храм је освештан 27. јула2003. године. Пре данашње цркве, у Црквини је био стари храм освештан 1889. године од стране митрополита зворничког Дионисија II Илијевића. Храм је због дотрајалости порушен 1998. године, а материјал од старог храма уграђен је у нови храм.
Шамачка прва парохијаШамац,[17] чине је делови Шамца и то улице: Цара Душана, Николе Пашића, Николе Тесле, Драже Михаиловића, Вука Караџића, Краља Александра и Јована Цвијића, те насеље Јасеник и села Писари и Доња Дубица.
Шамачка друга парохијаШамац,[18] чине је делови Шамца и то улице: Краља Александра, Николе Пашића, од Улице Јована Цвијића према школи, затим улице: Вука Караџића, Николе Тесле, Драже Михаиловића и Доситеја Обрадовића, те насеља Дуга и Доња Махала и села: Српска Тишина.
.JPG)
