Аутсорсинг (енгл.outsourcing) јесте договор у којем једна компанија унајми другу за планирану или постојећу активност која се обавља интернално,[1][2]
а понекад укључује трансфер запосленика и деоница из једне фирме у другу.
Термин из енглеског језика outsourcing, који је дошао од синтагме outside resourcing (’спољашње ресурсовање’), потиче из 1981. године или ранијег времена.[3][4][5] Концепт, за који часопис Економист каже да је „своју присутност учинио видљивом од времена Другог светског рата”,[6] често укључује уговарање пословног процеса (нпр. обраду исплата), оперативне и споредне функције (нпр. управљање погоном или позивним центром подршке).
Укључује и страно и домаће уговарање,[9] а каткад и офшоринг (релоцирање посла у удаљену земљу)[10] или ниршоринг (премештање пословног процеса у оближњу земљу).
Офшоринг и аутсорсинг нису међусобно нужно укључиви: може да постоји једно без другог. Могу и да се преплићу (офшор аутсорсинг) или јединствено или заједнички, делимично или комплетно реверзују,[11] укључујући решоринг, иншоринг и инсорсинг.
^McCarthy, Ian; Angela Anagnostou (2004). „The impact of outsourcing on the transaction costs and boundaries of manufacturing”. International Journal of Production Economics. 88 (1): 61—71. CiteSeerX10.1.1.468.9139. doi:10.1016/s0925-5273(03)00183-x.
^Hira, Ron, and Anil Hira. Outsourcing America: What's behind Our National Crisis and How We Can Reclaim American Jobs. New York: AMACOM, 2008. Print # 67-96.
^Davies, Paul. What's This India Business?: Offshoring, Outsourcing, and the Global Services Revolution. London: Nicholas Brealey International, 2004. Print.
