| нуклеарне ДНК:[15][16][17] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
_Pl-I_(white_background_%26_colourised).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
| митохондријске ДНК:[18] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Афричка дивља мачка
 Афричка дивља мачка (Felis lybica) је мала дивља мачка са пјешчаним сивим крзном, блиједим вертикалним пругама са стране и око лица. Поријеклом је из Африке, западне и средње Азије, а настањена је и у Рајастану у Индији и Синђангу у Кини. Насељава широк спектар пејзажа у распону од пустиња до савана, жбуња и травњака. ТаксономијаFelis lybica је научно име које је 1780. године предложио Георг Форстер који је свој опис засновао на узорку из Гафсе на берберској обали који је имао величину домаће мачке, али црвенкасто крзно, кратке црне чуперке на ушима и прстенасти реп.[2] Између касног 18. и 20. вијека, неколико природњака и кустоса природњачких музеја описало је и предложило нова имена за холотипове дивљих мачака из Африке и Блиског истока, укључујући:
Од 2017. године, три афричке подврсте дивљих мачака признате су као важећи таксони:[тражи се извор]
ФилогенијаФилогенетска анализа нуклеарне ДНК у узорцима ткива свих врста мачака открила је да је еволуционо зрачење Фелидае почело у Азији у миоцену пре 14,45 до 8,38 милиона година.[15][16] Анализа митохондријске ДНК свих врста Фелиде указује на зрачење пре 16,76 до 6,46 милиона година.[17] Афричка дивља мачка је дио еволутивне лозе за коју се процјењује да се генетски одвојила од заједничког претка врсте мачака пре 2,16 до 0,89 милиона година, на основу анализе њихове нуклеарне ДНК.[15][16] Анализа њихове митохондријске ДНК указује на генетско одступање од Фелиса пре 4,21 до 0,02 милиона година.[17] Оба модела се слажу да је мочварна мачка (F. chaus) била прва врста мачака која се разишла, а затим црнонога мачка (F. nigripes), пустињска мачка (F. margarita), а затим афричка дивља мачка.[15][17] На основу студије митохондријске ДНК 979 домаћих и дивљих мачака из Европе, Азије и Африке, сматра се да се афричка дивља мачка одвојила од европске дивље мачке прије око 173.000 година, са сјеверноафричком / блискоисточном дивљом мачком која се одвојила од азијске дивље мачке и јужноафричке дивље мачке прије око 131.000 година. Прије око 10.000 година, неке афричке дивље мачке су припитомљене у подручју званом плодни полумјесец и преци су домаће мачке. Домаће мачке потичу из најмање пет "митохондријских Ева".[18] Афричке дивље мачке су такође припитомљене у древном Египту. Египатска домаћа лоза мачака почела је да се шири у медитеранском базену од 8. вијека прије нове ере па надаље и стигла је на обалу Балтичког мора до 5. вијека нове ере.[19] На Кипру је афричка дивља мачка пронађена на гробљу поред људског костура у насељу Шилоурокамбос. Процењује се да су гробови основани од стране неолитских фармера пре око 9.500 година, и да су најранији познати докази за блиску повезаност између мачке и човека. Њихова близина указује на то да је мачка можда била припитомљена или припитомљена.[20] Резултати генетских истраживања показују да се афричка дивља мачка генетски разишла у три кладе пре око 173.000 година, а то су блискоисточна дивља мачка, јужноафричка дивља мачка и азијска дивља мачка. Афричке дивље мачке су први пут припитомљене пре око 10.000 година на Блиском истоку, и преци су домаће мачке (F. catus).[18] Домаће мачке и афричке дивље мачке остају блиско повезане у данашње време; интерспецифични хибриди између домаће мачке и афричких дивљих мачака су уобичајени и јављају се тамо гдје се њихови распони преклапају.[21] Филогенетски односи афричке дивље мачке као што је изведено кроз анализу Карактеристике_(1980)_Fig._135.png) Крзно афричке дивље мачке је свијетло, пјесковито-сиве боје, а понекад и блиједо жуте или црвенкасте нијансе, али готово бјеличаста на стомаку и на грлу. Уши имају мале праменове, црвенкасте су до сиве, са дугим свјетложутим длакама око ушне шкољке. Пруге око лица су тамно окер до црне: двије пролазе хоризонтално на образу од спољашњег угла ока до вилице, мања од унутрашњег угла ока до носорога, и четири до шест преко грла. Два тамна прстена окружују предње ноге, а задње ноге су пругасте. Тамна пруга пролази дуж леђа, бокови су лакши. Блиједе вертикалне пруге са стране често се растварају у мрље. Његов реп има два до три прстена према крају са црним врхом. Ноге су му тамно смеђе до црне испод.[22][23] Разликује се од европске дивље мачке по неупадљивим пругама на потиљку и раменима, мање оштро дефинисаној пругама преко кичме и витким репом, који је цилиндричан, мање чупав и више се сужава. Уши су обично врх са малим праменом. Крзно му је краће него код европске дивље мачке, а знатно је мање.[24] Коже мушких дивљих мачака из сјеверне Африке мере 47–59,7 cm 47—597 cm (19—235 in) у дужини од главе до тијела са дугим репом од 26.7–36,8 cm 267—368 cm (105—145 in). Коже женки дивљих мачака су дужине 40,6–55,8 цм 406—558 cm (160—220 in) са дугим репом од 24,1–33,7 цм 241—337 cm (95—133 in).[13] Мужјаци дивљих мачака из Јемена су дужине 46–57 цм 46—57 cm (18—22 in) у дужини од главе до тијела са дугим репом од 25–32 цм 25—32 cm (9,8—12,6 in); женке су биле нешто мање дужине 50–51 цм 50—51 cm (20—20 in) у дужини од главе до тијела са 25–28 цм 25—28 cm (9,8—11,0 in) дугим репом. И женке и мужјаци су тежине од 3,2–4,5 кг 32—45 kg (71—99 lb).[25] Распрострањеност и стаништеАфричка дивља мачка се јавља широм Африке, као и на Блиском истоку, укључујући дијелове Арабијског полуострва и већи дио Ирана. Његов опсег се протеже сјевероисточно у Средњу Азију, гдје се јавља дуж источних обала Каспијског језера и кроз Казахстан до истока у Синђанг. Такође је присутан у дијеловима Индије.[26] Толерише широк спектар станишта. У пустињама као што је Сахара, јавља се на много нижим густинама и најчешћи је у подручјима са неравним тереном, као што су планине Ахагар. Протеже се на подручју сјеверно од Сахаре од Марока до Египта и насељава тропске и суптропске травњаке, саване и грмље јужно од Сахаре од Мауританије до Рога Африке, укључујући Сомалију, Еритреју, Етиопију, Џибути и Судан. Насељава сваку земљу источне и јужне Африке, иако је одсутна из густих тропских прашума слива Конга.[1] На медитеранским острвима Дивља мачка на Сардинији и Корзици дуго се сматрала афричком подврстом дивље мачке са научним именом Felis lybica sarda.[24] Резултати археозоолошких истраживања указују на то да потиче од домаћих мачака које су уведене вјероватно почетком првог миленијума и потичу са Блиског истока. Ове популације су данас дивље.[27][28] Дивља мачка на острву Сицилија је дивља мачка.[28][29] Екологија и понашањеАфричке дивље мачке су активне углавном ноћу и лове. Њихов слух је тако истнчан да могу прецизно да пронађу плијен. Оне прилазе плијену стрпљиво пузећи напријед и користећи вегетацију да се сакрију. Ријетко пију воду.[30] Они лове првенствено мишеве, пацове, птице, гмизавце и инсекте.[22][31] Када се суочи са потенцијалном опасношћу, афричка дивља мачка подиже длаку крзна да би изгледала већа и како би тако застрашила свог противника. Дању се обично скрива у грмљу, иако је понекад активна у мрачним, облачним данима. Територија мужјака се преклапа са територијом до три женке.[32] ИсхранаУ западној Африци, афричка дивља мачка лови пацове, мишеве, гербиле, зечеве, мале и средње птице, укључујући франколине и гуштере. У Јужној Африци, такође напада младунчад антилопа и домаћу стоку, као што су јагњад, и дјецу.[23] У Прекограничном парку Кагалагади, лови прије свега мишеве и пацове, у мањој мери и птице, мале гмизавце и бескичмењаке.[33] РазмножавањеПериод гастације женке траје између 56 и 60 дана.[21] У Боцвани рађа углавном током топле влажне сезоне једног до три мачића.[31] Такође су примећена легла до пет мачића. Њена порођајна јазбина је заштићено мјесто попут густе траве, јазбине или шупљег дрвета. Мачићи отварају очи након отприлике 10-14 дана и покретни су у доби од мјесец дана. У доби од око три мјесеца, почињу да уче технике лова од своје мајке. Они напуштају породицу и постају независни у доби од око шест мјесеци.[21] ОчувањеАфричка дивља мачка је укључена у Вашингтонски споразум о заштити врста (Прилог 2).[1] Alley Cat Rescue је тренутно једина организација за коју се зна да има програм посебно усмјерен на очување афричких дивљих мачака и смањење онога што неки називају генетским загађењем домаћих мачака.[34] Откривено је да домаћа мачка може послужити као сурогат мајка за ембрионе дивље мачке. Бројне сличности између ове двије врсте значе да ембрион афричке дивље мачке може носити и омацити домаћа мачка. Документарни филм BBC-ја описује детаље експеримената који су довели до овог открића, а такође приказује зрелу дивљу мачку коју је родила сурогат женка.[35] У филателијиЛибијска пошта издала је поштанску марку посвећену афричкој дивљој мачки у новембру 1997. године у сарадњи са Свјетском фондацијом за природу. Ово издање је такође објављено као сет од четири марке одштампане на мини-листу.[36] ГалеријаРеференце
Спољашње везе Викиврсте имају више информација о чланку Афричка дивља мачка.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_(6559754405).jpg)
Index:
pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Portal di Ensiklopedia Dunia
