Ахилов паратенонитисАхилов паратенонитис познат и као Ахилов перитендинитис, теносиновитис или теновагинитис је запаљење омотача Ахилове тетиве, која повезује мишиће потколенице са петном кости. Ахилов паратенонитис може изазвати ожиљке који ограничавају и чине болним кретање Ахилове тетиве.[1] Ахилов паратенонитис је узрокован прекомерном употребом или поновљеним покретима и лошом обућом. Често се виђа код маратонаца. Симптоми укључују осетљивост, бол и оток у Ахиловом подручју. Симптоми су обично израђенији током активности. Код хроничног Ахиловог паратенонитиса фибробласти се појављују заједно са периваскуларним лимфоцитним инфилтратом.[2] Перитендинозно ткиво постаје макроскопски задебљано и долази до нових адхезија везивног ткива. Код Ахиловог паратенонитиса, инфламаторне ћелије се налазе у ћелијским елементима паратенона и у васкуларном урастању.[3] Како хроничне болне тетиве имају урастање чулних и симпатичких нерава из паратенона — само денервација хроничних болних тетива доводи до ублажавања бола код већине пацијената. Третман се састоји од одмора, ублажавања болова, вежби истезања и промене спортских техника и обуће како би се смањио стрес на тетиву.[1] ЕпидемиологијаАхилов паратенонитис је чест, али учесталост зависи од многих фактора. Обично се налази код спортиста као последица повреде или након прекомерне употребе скочних зглобова.[2] ЕтиопатогенезаПоред својих уобичајених компоненти везивног ткива, Ахилове тетиве су окружена лабавим ареоларним везивним ткивом које чини потпуну или делимични омотач око њих.[4] Омотач који је настао око ових тетива се назива паратенон.[4] Паратенон се у суштини састоји од колагена са фибрилним влакнима типа 1 и типа 3, неким еластинским фибрилима и унутрашње облогеод синовијалних ћелија.[5] Простор испод паратенона је богат мукополисахаридима који омогућавају паратенону да делује као еластична трака која омогућава слободу кретања тетива.[6] Паратенон може постати и овојница испуњена синовијалном течношћу, тено-синовијум, у тетивама које су подвргнути трењу.[7]. Паратенон има добро доток крви,[8] па се примећује да паратенонитис (упала паратенона) настаје када се тетива претерано трља преко коштане избочине, У таквим стањима се нпр. код акутног Ахиловог паратенонитиса, јавља инфламаторна реакција ћелија, едем, екстравазација протеина плазме, акумулација фибрина и ретка фибробластична пролиферација. После неколико сати до неколико дана, фибринозни ексудат испуњава овојницу тетиве узрокујући крепитације које се могу осетити клиничким прегледом.[8] Мононуклеарне ћелије се ретко инфилтрирају у паратенон.[8] У свим случајевима код Ахиловог паратенонитис нађена је блага инфламаторна ћелијска реакција. Масно ареолно ткиво је јасно задебљано и едематозно са знацима фибринозне ексудације, распрострањене масне некрозе, значајне пролиферације везивног ткива и формирање адхезије. Крвни судови показују дубоке дегенеративне и некротизирајуће промене. Танке мембране паратенона су јасно хипертрофиране.[9] Повећане активности ензима су углавном пронађене у фибробластима, инфламаторним ћелијама и васкуларним зидовима.[10] Утврђена је умерена активност лизозомалних ензима, повећана активност ензима транспорта електрона, анаеробна гликолиза, пентозофосфатни шант и смањена активност ензима аеробног енергетског метаболизма. Истовремено је у упаљеном паратенону пронађена је повећана количина неутралних и киселих мукополисахарида и локално повећана количина еластичних влакана.[9] Ови резултати указују на то да се код Ахиловог паратенонитиса јављају изражене метаболичке промене, односно појачан катаболизам и смањена оксигенација запаљеног подручја. Морфолошке промене сугеришу да може бити оштећена клизна функција паратенона.[9] Паратенонитис се може развити као резултат:
Често се виђа код маратонаца.[3] Клиничка сликаКлинички се манифестује боловима при покрету, осетљивошћу на палпацију, акутним едемом и хиперемијом паратенона са инфилтрацијом инфламаторних ћелија,[11] После неколико сати или неколико дана, овојница тетиве је испуњена фибринозним ексудатом који доводи до крепитација Симптоми се појачавају током активности. ДијагнозаДијагноза се може поставити комбинацијом клиничког физичког прегледа и типичним налаза радиолошких снимања. УлтразвукНа ултразвуку, Ахилов паратенонитис се може појавити као линеарна хипоехоична облога око тетиве са повезаном хиперемијом на колор доплеру код хроничне инфламације.[12] МРИУ акутној фази, око Ахилове тетиве се може видети линеарна структура испуњена течношћу. У хроничној фази могу се видети ожиљке меких ткива које се шире у перитендинозно масно ткиво.[12] Карактеристике сигнала
Радиолошки извештајОпис следећих карактеристика треба да буде у радиолошком извештају:
Диференцијална дијагноза
ТерапијаТретман се састоји од одмора, ублажавања болова, вежби истезања и промене спортских техника и обуће како би се смањио стрес на тетиву. Терапија је обично конзервативна са нестероидним антиинфламаторним лековима , модификацијом активности, физикалном терапијом.[13] Ако конзервативно лечење не успе, може се извршити скидање паратенона. КомпликацијеХронични Ахилов паратенонитис може даље напредовати у тендинопатију и кидање тетиве.[1] Види јошРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
