Ајше-султанија (ћерка Михримах-султаније)

Хумашах Ајше-султанија
Хумашах Ајше-султанија
Лични подаци
Датум рођења	25. август 1547
Место рођења	Истанбул, Османско царство
Датум смрти	1620. (72/73 год.)
Место смрти	Истанбул, Османско царство
Породица
Супружник	Шемси Ахмед-бег (в. 1561 — с. 1580); Феридун-паша (в. 1582 — с. 1583);
Потомство	Мехмед-бег ; Мустафа-бег ; Махмут-бег ; Осман-бег ; Абдулрахман-бег ; Салиха-султанија ; Сафије-султанија ; Хатиџе-султанија ; Фатма-султанија
Родитељи	Рустем-паша Опуковић; Михримах-султанија
султанија Османског царства

Хумашах Ајше-султанија (тур. Hümaşah Ayşе Hanımsultan) била је ћерка Михримах-султаније и Рустем-паше, унука Сулејмана Величанственог и султаније Хурем.

Биографија

Рођена је 25. августа 1547. године^[1] у Истанбулу.

Забележено је да је била неизмерно вољена од стране Хурем-султаније и султана Сулејмана, и да је доста времена проводила са својом сестром од стрица Хумашах-султанијом^[2].

Бракови

Као четрнаестогодишњакиња, Ајше се удала 27. новембра 1561. године^[3] за Шемси Ахмет-бега^[4], будућег великог везира. Сам Ахмед-бег је такође био члан династије; његова мајка је била Шахниса-султанија, ћерка шехзаде Абдулаха и унука султана Бајазита^[5]. Поред регуларних примања, Михримах-султанија је Ајше и њеном супругу сваке недеље слала 2 000 дуката, а након смоје смрти је сво богатство превела тестаментом њеној ћерци Ајше и њеним унукама^[6].

Током владавине Мурата III, Ајше је склопила политички савез са Хасеки-султанијом њеног брата од стрица султана Мурата, Сафије, који је деловао против султаније Нурбану и Мехмед-паше Соколовића^[7], који је довео њеног супруга Ахмед-пашу на место следећег Великог везира.

Већ у априлу 1580. године, Ајше-султанија остаје удовица, да би крајем исте године преминула њена најстарија ћерка Салиха-султанија, која је била супруга Џигализаде Синан-пашу. У марту 1581. године, Ајше-султанија је убедила султана да ожени удовца њене ћерке, Џигализаде Синан-пашу за њену млађу ћерку, Сафије, с циљем даљег политичког ангажовања у Топкапију.^[8]

7. априла 1582. године, Ајше-султанија је била преудата за Феридун Ахмед-пашу, који је био главни царски писар^[9]^[10]. Брак је трајао непуних годину дана, пошто је паша преминуо у марту 1583. године.

У марту 1591. године, Ајше-султанија је исплатила трошкове стотину галија да би довела свог зета Синан-пашу на место адмирала флоте(Капудан-паше)^[11]. Поставила је свог сина Мехмед-бега намесником Херцеговине, који је убијен у бици код Сиска у јуну 1593. године. Синан-паша је успео да наговори султана Мурата да објаве рат Мађарима, који су захтевале управо Ајше-султанија и Гевхерхан-султанија, желећи да освете смрт својих синова^[12].

Ајше-султанија је први пут пошла на хаџ 1595. године^[13], а 1598. године је наредила изградњу фонтане у Ускудару^[14].

Када је султан Ахмед ступио на престо, Ајше је примала исплате од 150 аспера дневно^[15]. Финансирала је изградњу нове фонтане 1612. године у Салачаку^[16]. У марту 1618. године, султан Осман је наредио да се Ајше-султанији додели наследство ослобођених робова њене мајке који су преминули у Египту^[17].

Ајше-султанија је други пут пошла на ходочашће 1618. године са Азиз Махмуд-ефендијом, који је према неким веровањима био њен трећи супруг. Умрла је 1620. године^[18]. Речено је да је након њене смрти оставила богатије наслеђе од државне благајне; 780 000 златника, 100 000 сребрњака и много драгуља.

Потомство

Сву децу коју је имала Ајше-султанија, били су из првог брака.

Синови

Мехмед-бег (ум. 1605) - санџак-бег Херцеговине.
Мустафа-бег (ум. 22. јун 1593) - санџак-бег Клиса. Погинуо у бици код Сиска.
Осман-бег (ум. 1590) - санџак-бег Шебинкарахисара.
Махмут-бег (ум. 1602)
Абдурахман-бег (ум. 1597); оженио се кћерком своје сестре Салихе, са којом је имао сина Семин Мехмет-пашу (ум. 1646), који је био велики везир за време султана Ибрахима.

Кћери

Ајше-султанија је имала четири кћери: Салиху, Сафије, Хатиџе и Фатму.

Салиха-султанија (тур. Saliha Hanım) (1562 — 1580) - најстарије дете Ајше-султаније. Удата у октобру 1576. године за Јусуф Синан-пашу. За њено венчање је њена бака Михримах-султанија потрошила 70 000 акчи. Умрла је крајем 1580. године, пре своје мајке. Са њим је имала двоје деце:
- Махмуд-бег (1577—1643); који се 1612. године оженио Шах-султанијом, рођеном сестром султана Ахмета.
- Ајше-хатун; удала се за свог ујака Абдулрахман-бега (ум. 1597), рођеног брата њене мајке, са којим је имала сина:
  - Семин Мехмед-паша (1597-1646), био је велики везир за време султана Ибрахима.
Сафије-султанија (тур. Safiye Hanım) (1566 — 1624) - удата у марту 1581. године за Јусуф Синан-пашу, супруга своје покојне сестре Салихе. Са њим је имала:
- Хусејин-бег
- Сулејман-бег
- Мехмет-бег, који се 1613. године оженио једном од кћери султана Мурата III.
Хатиџе-султанија (тур. Hatiçe Hanım) (1568 — 1594) - Удата је за капиџибаши Махмут-бега у децембру 1584. године. Речено је да је Хатиџе била веома имућна. Махмут-бег је по жељи Нурбану султаније требало да ожени Ајше-султанију, ћерку Мурата III, али одлуком султана, оженио је Махмуд-бега са Хатиџе.
Фатма-султанија (1579 — ?) (тур. Fatma Hanım) - удата у марту 1596. године за Јеменли Хасан-пашу (ум. 1608), намесника Јемена и Египта.

Референце

^ Zahit, Atçıl (2020). "Osmanlı Hanedanının Evlilik Politikaları ve Mihrimah Sultan'ın Evliliği". Güneydoğu Avrupa Araştırmaları Dergis (34): 14.
^ Tezcan, Hülya (2006). Osmanlı çocukları: şehzadeler ve hanım sultanların yaşlamarı ve giysileri. Istanbul: Aygaz Yayınları. стр. 31. ISBN 978-9-759-83723-5.
^ „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslam Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2021-04-26.
^ „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2023-08-15.
^ Alderson 1956, Table XXX.
^ Zahit, Atçıl (2020). "Osmanlı Hanedanının Evlilik Politikaları ve Mihrimah Sultan'ın Evliliği". Güneydoğu Avrupa Araştırmaları Dergis (34): 14.
^ Pinar Kayaalp (9. 4. 2018). The Empress Nurbanu and Ottoman Politics in the Sixteenth Century: Building the Atik Valide. Taylor & Francis. стр. 32, 45 n. 125. ISBN 978-1-351-59661-9.
^ Levent Kaya Ocakaçan (2015). Cigalazade Yusuf Sinan Pasha, p. 330.
^ Ga ́bor A ́goston; Bruce Alan Masters (21. 5. 2010). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 536. ISBN 978-1-4381-1025-7.
^ Selânikı̂ Mustafa Efendi (1984). A Year in Selânikî's History : 1593-4. Indiana University. стр. 8.
^ Pedani, Maria Pia (2000). Tucica, Volume 32: Safiye's Household and Venetian Diplomacy. стр. 18 and n. 29, 29.
^ Ágoston, Gábor (2021). The Last Muslim Conquest: The Ottoman Empire and Its Wars in Europe. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0691159324.
^ Üsküdar Sempozyumu I, 23-25 Mayıs 2003: bildiriler. Üsküdar Belediyesi. 2004. стр. 140. ISBN 978-975-97606-8-7.
^ Mehmet Nermi Haskan (2001). Yüzyıllar boyunca Üsküdar. Üsküdar Belediyesi. стр. 1045—46. ISBN 978-975-97606-3-2.
^ Dumas 2013, стр. 60.
^ Petruccioli, Attilio (1997). Gardens in the Time of the Great Muslim Empires: Theory and Design. E. J. Brill. стр. 50. ISBN 978-9-004-10723-6.
^ Yusuf Sarinay (2000). „82 Numaralı Mühimme Defteri'nin (H.1026-1027/1617-1618) Transkripsiyonu ve Değerlendirilmesi” (на језику: турски). İstanbul: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 195.
^ Alper Ay (2023). Aziz Mahmud Hüdayi, p. 34.

Литература

Hammer, Joseph von. Geschichte des Osmanischen Reiches. — Pest: C. A. Hartleben’s Verlag, 1829. — Т. 4. — С. 102.
Necipoğlu, Gülru. The Age of Sinan. Architectural Culture in the Ottoman Empire. — London: Reaktion Books, 2005. — С. 317.
Benzoni, Gino. Dizionario Biografico degli Italiani / ed. Alberto M. Ghisalberti. — Rom: Istituto della Enciclopedia Italiana, 1981. — Т. 25.

[1] Zahit, Atçıl (2020). "Osmanlı Hanedanının Evlilik Politikaları ve Mihrimah Sultan'ın Evliliği". Güneydoğu Avrupa Araştırmaları Dergis (34): 14.

[2] Tezcan, Hülya (2006). Osmanlı çocukları: şehzadeler ve hanım sultanların yaşlamarı ve giysileri. Istanbul: Aygaz Yayınları. стр. 31. ISBN 978-9-759-83723-5.

[TDV_İslam_Ansiklopedisi-3] „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslam Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2021-04-26.

[4] „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2023-08-15.

[FOOTNOTEAlderson1956Table_XXX-5] Alderson 1956, Table XXX.

[6] Zahit, Atçıl (2020). "Osmanlı Hanedanının Evlilik Politikaları ve Mihrimah Sultan'ın Evliliği". Güneydoğu Avrupa Araştırmaları Dergis (34): 14.

[7] Pinar Kayaalp (9. 4. 2018). The Empress Nurbanu and Ottoman Politics in the Sixteenth Century: Building the Atik Valide. Taylor & Francis. стр. 32, 45 n. 125. ISBN 978-1-351-59661-9.

[8] Levent Kaya Ocakaçan (2015). Cigalazade Yusuf Sinan Pasha, p. 330.

[9] Ga ́bor A ́goston; Bruce Alan Masters (21. 5. 2010). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. стр. 536. ISBN 978-1-4381-1025-7.

[10] Selânikı̂ Mustafa Efendi (1984). A Year in Selânikî's History : 1593-4. Indiana University. стр. 8.

[pedani-11] Pedani, Maria Pia (2000). Tucica, Volume 32: Safiye's Household and Venetian Diplomacy. стр. 18 and n. 29, 29.

[12] Ágoston, Gábor (2021). The Last Muslim Conquest: The Ottoman Empire and Its Wars in Europe. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0691159324.

[uskudar-13] Üsküdar Sempozyumu I, 23-25 Mayıs 2003: bildiriler. Üsküdar Belediyesi. 2004. стр. 140. ISBN 978-975-97606-8-7.

[14] Mehmet Nermi Haskan (2001). Yüzyıllar boyunca Üsküdar. Üsküdar Belediyesi. стр. 1045—46. ISBN 978-975-97606-3-2.

[FOOTNOTEDumas201360-15] Dumas 2013, стр. 60.

[16] Petruccioli, Attilio (1997). Gardens in the Time of the Great Muslim Empires: Theory and Design. E. J. Brill. стр. 50. ISBN 978-9-004-10723-6.

[17] Yusuf Sarinay (2000). „82 Numaralı Mühimme Defteri'nin (H.1026-1027/1617-1618) Transkripsiyonu ve Değerlendirilmesi” (на језику: турски). İstanbul: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 195.

[18] Alper Ay (2023). Aziz Mahmud Hüdayi, p. 34.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]