Балдуин IV Јерусалимски

Балдуин IV Јерусалимски
Балдуин IV Јерусалимски
	Балдуин IV Јерусалимски
Лични подаци
Датум рођења	1161.
Место рођења	Јерусалим, Јерусалимска краљевина
Датум смрти	16. март 1185. (23/24 год.)
Место смрти	Јерусалим, Јерусалимска краљевина
Гроб	Храм Васкрсења Христовог
Породица
Родитељи	Амалрик I Јерусалимски; Агнеса од Куртенеа
Династија	Анжујска династија
Јерусалимски краљ
Период	11. јул 1174—1185.
Претходник	Амалрик I Јерусалимски
Наследник	Балдуин V Јерусалимски

Балдуин IV Јерусалимски (1161—1185) познат као Краљ Губавац, био је краљ Јерусалима од 1174. до своје смрти 1185. године. Историчари и савременици су га ценили због његове посвећености Јерусалимском краљевству упркос исцрпљујућој лепри. Бирајући компетентне саветнике, Балдуин је владао просперитетном крсташком државом и успео је да је заштити од муслиманског владара Саладина.

Балдуинови родитељи, краљ Амалрик и Агнеса од Куртенеја, раздвојили су се када је Балдуин имао две године. Са девет година, послат је на школовање код надбискупа Вилијама од Тира. Вилијам је приметио почетне симптоме лепре, али је Балдуину дијагноза постављена тек након што је наследио оца као краљ. Након тога, његове руке и лице су постајали све више унакажени. Савладао је јахање упркос постепеном губитку осећаја у екстремитетима и борио се у биткама до последњих година. Мил од Плансија владао је краљевством у Балдуиново име док није убијен, а гроф Ремон III од Триполија преузео је власт док краљ није постао пунолетан 1176. године. Балдуинова мајка се потом вратила на двор, а он се зближио са њом и њеним братом, Жосленом.

Чим је преузео власт, Балдуин је планирао инвазију на Египат, која је пропала због несарадње његових вазала. Лепра је спречила Балдуина да се ожени; надао се да ће абдицирати када се његова старија сестра, Сибила, уда за Вилијама од Монферата 1176. године, али је Вилијам одбио и умро следеће године. Саладин је напао Балдуиново краљевство 1177. године, али су га краљ и племић Рене од Шатијона одбили код Монжисара, доневши Балдуину славу. Године 1180, да би спречио пуч грофа Ремона III од Триполија и принца Боемонда III од Антиохије, Балдуин је удао Сибилу за Гија од Лузињана. Гију се противио велики део племства и убрзо је трајно нарушио свој однос са Балдвином због своје непослушности. Иако је желео да абдицира, унутрашњи неспоразум који је уследио приморао је Балдуина да остане на престолу, јер је само он био способан да уједини завађено племство.

Балдуин је поново одбио Саладина 1182. године у бици код Ле Форбелеа, али га је губа учинила слепим и онемогућила му ходање или коришћење руку 1183. године. Након Гијевог неуспеха као команданта и регента, Балдуин га је лишио наследства и крунисао Сибилиног сина, Балдуина V, за сукраља пре него што је и сам доведен у носилу како би се скинула Саладиновна опсада Керака. Због њиховог одбијања да присуствују двору, Балдуин није успео да поништи Сибилин брак са Гијем и да Гијев феуд Аскалон буде конфискован. Године 1184, поново је одбио Саладина од Керака. Почетком 1185. године, он је организовао да Ремон влада као регент за Сибилиног сина, да би потом преминуо од грознице пре 16. маја 1185. године.

Биографија

Балдуин је једини син краља Амалрика Јерусалимског. Још у младости је почео да оболева од непознате болести. Прве симптоме уочио је Виљем од Тира, његов старалац. У деветој години је откривено да се ради о лепри. То је знао и краљ Амалрик па је још за живота покушавао да пронађе мужеве за своје две ћерке: Сибилу и Изабелу. У томе га је спречила смрт од дизентерије (11. јул 1174. године). До Балдуиновог пунолетства регент Краљевине био је Ремон III од Триполија. Крајем 1176. године предао је Балудину власт. На Балдуина је велики утицај вршила његова мајка Агнеса од Куртенеа.

Балдуин је мирно прихватио своју болест и покушавао да својој сестри Сибили нађе мужа како би спречио сукобе око престола. Један од кандидата, Вилијам од Монферата, био је са Сибилом у браку 8 месеци након чега је умро од маларије. Ипак, Сибила је остала трудна.

Године 1177. Саладин напада крсташе код Аскалона. Балдуин му полази у сусрет. Битка се одиграла код Монт Жисара 25. новембра. Балдуин је тешко поразио муслимане и натерао их у бег. Ова победа га је охрабрила да остане на престолу. У наредне две године Балдуин организује походе против Саладина. У бици код Банијаса погинуо је Хамфри од Торона, краљев најбољи ратник. Након вишегодишње борбе склопљен је мир (1180. година). Већ тада, Балдуин због губе није могао да контролише руке.

Године 1180. Балдуин улази у сукоб са Ремоном III од Триполија и Боемундом III од Антиохије. Из неког непознатог разлога, Балдуин крсташким баронима није дозволио да посете Цркву Светог Гроба. Исте године се Сибила Јерусалимска удаје за Гија Лизињана, брата Агнесиног љубавника Амалрика од Лизињана. Своју другу сестру Балдуин је оженио Хамфријем IV од Торона.

Године 1176. из заробљеништва излази Рене од Шатијона и враћа се у своје господство. Три године касније Жерар од Ришфоа постаје велики мајстор Темплара. Обојица ће својим поступцима изазвати раскидање мира између крсташа и муслимана. Године 1181. Рене од Шатијона напада муслимански караван и задобија огромну количину плена. Саладин шаље ултимативни захтев Балудину да од Ренеа одузме украдени плен. Балдуин шаље захтев Ренеу, али овај то одбија. Саладин окупља војску и објављује крсташима рат. У борбама 1182. године крсташи су имали више успеха.

Следеће године Балдуин предаје власт Гију Лизињану. Болест га је толико измучила да више није био способан да се сам креће. За себе је задржао једино Јерусалим. У биткама против муслимана 1183. године Балдуина су морали да носе у носиљкама. Крсташи су тешко страдали под Тавором. Кривица је бачена на Гија због чега му Балдуин одузима регентска права, а право наслеђа преноси на Сибилиног сина Балдуина. Гиј организује заверу против Балдуина. Сазнавши за то, Балудин окупља војску за напад на Гија, али га је у томе спречила смрт.