Балнеоклиматологија

Балнеоклиматологија
	Осим шго га деца користе за игру, блатон(пелоид) се користи и за лечење бројних кожних и реуматских болести
Подспецијалност	физијатрија
Специјалиста	балнеоклиматолог

Балнеоклиматологија је медицинска дисциплина која се бави проучавањем утицаја природних физичко-хемијских фактора спољашње средине на људски организам и могућностима њене примене у медицинске сврхе. Она спада у једну од најстаријих наука јер испитује методе лечења коришћењем природних лековитих фактора познатих људима вековима. А ти природни фактору су: минерална вода, пелоид (лековито блато), парцијални притисак кисеоника, угљен диоксид, топлота и хладноћа (углавном као општа процедуре), хидростатички притисак.^[1] Због свог састава богатог минералима и ретких нежељених реакција током њихове примене, природни физичко-хемијски фактори се сматрају сигурним и успешним средством у многим областима лекарске праксе.^[2]

Подела

Балнеоклиматологија се дели на две области: балнеологију и хуману биоклиматологију.

Балнеологија

Балнеологија (лат. balneum: купка + -логија) је грана балнеоклиматологије која се бави изучавањем ефеката и могућностима употребе у медицинске (белнеотерапијиске) сврхе следећих балнеолошких средстава:

Балнеолошка средстава која изучава балнеологија
Средства	Карактеристике
Минералне (лековите) воде	Које могу бити различитих карактерисика, минерализације, температуре или радиоактивности. Осим гашења жеђи за човека, вода има и друге благотворне ефекте, на пример за опуштања тела у лековитим купкама, одржавање чистоће - хигијени тела а самим тим и очувању здравља. Одређене врсте воде, односно воде богате минералима, имају и ефекат лека.
Пелоида (блато)	Може бити различитог порекла — неорганског или органског, са различитим хемијским саставом и физичко хемијским својствима,
Лековити гасови	Могу бити различитог састава.

Балнеологија се бави и изучавањем поступака у балнеотерапији, односно како се користе:

природне минералне воде у медицинске сврхе као напитак за лечење, купке или средства за инхалацију,
гасови попут угљен-диоксида у сувим или воденим купатилима,
различити облози од пелоида и биља и
климатски фактори.^[3]

Специјалисти балнеологије након спроведених балнеолошких истраживања одређују сваком пацијенту индивидуално врсту, редослед и правилну комбинацију процедура узимајући у обзир све индикације и контраиндикације на основу детаљног прегледа и евентуалних додатних тестова.^[4]

Хумана биоклиматологија

Хумана биоклиматологија проучава однос између организма и временских стања спољне средине и њихов директни однос са здрављем и болестима. Однос између човековог организма и временски услови спољашње средине,^[5] краткотрајно су дефинисаних као време (метеорологија) и дугорочно су дефинисаниака клима (дуготрајно временско стање атмосфере).

Главни чиниоци и њихови односе које користи и проучава хумана биоклиматологија су;

У зависности од физичких и хемијских фактора спољашњег света који делују на жива бића хумана биоклиматологија се дели на три области:

Области хумане биоклиматологије
Област	Предмет изучавања
Фитобиоклиматологија	Изучава утицај климе на живот биљака и животну средину.
Зообиоклиматологија	Изучава утицај климе на животињски света и животну средине.
Биоклиматологија људи	Проучава утицај околне средине на човеков живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена које се одражавају на здравље, физичко и психичко стање и радну способност људи. Она изучава и интеракције између биосфере и Земљине атмосфере на временским скалама реда годишњих доба или дуже (за разлику од биометеорологије у којој је прогноза крајњи продукт примене истраживања везаних за медицинску метеорологију и хуману биометеорологију) и однос човека према спољашњој средини. а проучава утицај околне средине на његов живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена и његових одступања од уобичајених вредности.

Историја

Благотворно дејство природних лековитих фактора (минералних или термалних вода, блата, климе и микроклиме) познато је од давнина. У лечењу кожних болести, балнео климатски чиниоци (минералне воде, пелоиди, сунчева светлост и др.) примењивани су још код старих Римљана, Грка и Египћана. Комбинацију биљних екстраката и излагање сунцу, стари Египћани (525. године п. н. е.) користили су за лечење витилига, а Клеопатра је помоћу глине неговала своју кожу.

Климатотерапија се примењивала у лечењу хроничних болести коже за време Хипократа (500. године п. н. е.), а у старом Риму бање са термалним минералним водама коришћене су за опоравак повређених војника.^[6]

Иако је неко време примена балнеоклиматских чинилаца у лечењу многих болести напуштена, у 16. веку се са њеном применом поново започело, када је нпр. у Верони отворено јавно купатило које се снабдевало водом богатом сумпором. Ово купатило се користило за лечење кожних болести, пре свега шуге.^[7]

Интензивнија примена балнеотерапије као важног медицинског третмана у лечењу кожних болести започела је поново тек 1800. године, најпре у Европи, а затим у Сједињеним Америчким Државама.

Популарност балнеотерапије је убрзо опала да би доживела препород током протекле четири деценије.^[8] Новија истраживања указују да је примена балнеоклиматских чинилаца често де лотворнија у лечењу и очувању здравља коже у односу на примену фармаколошких средстава

Почетак научне етапе балнеологије обележила су проучавања минералних вода и поклапа се са средином 19. века. Већина научних студија које су цењене на међународном нивоу спроведене су крајем 19. и почетком 20. века. Широм света оснивају се Друштва за медицинску хидрологију и климатологију, у оквиру којих се издају бројни часописи и објављују научни радови.^[9]

Следи и оснивање Балнеолошки института у којима се у склопу спровожења балнеотерапије уводр експериментална истраживања чији су резултати објављени у бројним часописима.^[9]

Иако је крајем 20. века и почетком 21. века балнеоклиматологија у благом опадању, 2020-их година дошло је до оживљавања интересовања за балнеологију, које је материјализовано кроз велики број објављених студија, обнављање бања и њихово укључивање у здравствене и бањски туризама.^[10]

Референце

^ T. Jovanović i dr.: Balneoklimatologija, CIBIF – Medicinski fakultet, Beograd, 1996;
^ Laguarda V. Salvador (2002): Balneoterapia en Dermatología. Valencia: Dermatólogo del Hospital Casa de Salud de Valencia
^ „Balneotherapy - Rogaška Medical Centre”. www.rogaska-medical.com. Приступљено 2022-10-25.
^ D.Mustur: Balnoklimatologija – nast.tekstovi Med.fakultet-studijski program fizioterapije-Igalo 2020.
^ Jevtić, M. i saradnici (2005): Balneoklimatologija za ekonomiste. Kraljevo: Komino trade
^ Ma’or Z., Henis Y., Alon Y., Orlov E., Sørensen KB, Oren A. „Antimicrobial properties of Dead Sea black mineral mud”. International Journal of Dermatology. 45: 504‒11. 2006. .
^ Palmer R. In this our lightye and learned tyme: Italian baths in the era of the Renaissance. Med Hist Suppl 1990; 10: 14‒22
^ Lotti T., Ghersetich I. Caputo R, Monti M,, ур. (1995). „Le basi della dermocosmetologia termale”. Manuale di Dermocosmetologia. Milan: Raffaello Cortina. стр. 751—762. .
^ ^а ^б „Balneoclimatology - where to?”. GEOREVIEW (на језику: енглески). 30 (1): 42—64. 2020. ISSN 1583-1469.
^ V. Mihajlović: Fizikalna terapija, Obodsko slovo, Rijeka Crnojevića, 2002.