Банатски Соколац

Банатски Соколац
Банатски Соколац;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Пландиште
Становништво
— 2022.	178
— густина	19/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 15′ 53″ С; 21° 04′ 56″ И / 45.264585° С; 21.082310° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
Површина	14,3 km2
	Банатски Соколац Банатски Соколац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26373
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Банатски Соколац је мало село у Јужнобанатском округу, у Војводини. Припада општини Пландиште. Према попису из 2022. било је 178 становника

Историја

Банатски Соколац је једно од мањих места у Војводини. На овом месту је у средњем веку постојало насеље под називом Биосег, које се први пут помиње 1375. године^[1]^[2] и које је припадало средњовековној Карашкој жупанији.^[3]

После тога, овде није било насеља све до краја Првог светског рата. Село је настањено почетком двадесетих година двадесетог века досељењем Личана из околине Грачаца, Босанаца из околине Босанског Петровца и Босанске Крупе као и неколико породица из Херцеговине. Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву грофице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен летњиковац, од којег је касније постала основна школа. Тек 1933. када је грофица Карачоњи, након судског спора, продала имање, село добија име Банатски Соколац.

Образовање

У селу постоји основна школа (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У оквиру школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.

Демографија

У насељу Банатски Соколац живи 287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,8 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих шест пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	893
1953.	869
1961.	728
1971.	622
1981.	458
1991.	369	349
2002.	366	382
2011.	272

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	336	91,80%
Југословени	12	3,27%
Мађари	5	1,36%
Словаци	3	0,81%
Македонци	2	0,54%
Чеси	1	0,27%
Румуни	1	0,27%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	6	4
75—79	7	7
70—74	15	20
65—69	20	23
60—64	14	27
55—59	7	7
50—54	6	6
45—49	10	7
40—44	19	8
35—39	16	10
30—34	12	16
25—29	6	8
20—24	3	3
15—19	4	6
10—14	18	15
5—9	8	10
0—4	10	8
Просек :	43,8	46,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	154	158	164	181	170	132	143

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	39	50	16	20	11	5	2	0	0	0	2,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	145	29	98	16	2
Женски	152	20	93	38	1
УКУПНО	297	49	191	54	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	76	28	0	2	23
Женски	50	14	0	0	20
Укупно	126	42	0	2	43

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	4	10	2	2
Женски	0	0	6	0	0
Укупно	1	4	16	2	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	0	1
Женски	1	0	1	4	3
Укупно	1	0	4	4	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	1

Ранији етнички састав

Година	Укупно	Срби	Југословени	Мађари	Македонци	Румуни	Словаци	Црногорци	Остали
1991	369	93.49%	2.71%	0.81%	0.81%	0.81%	0.27%	0.54%	0.37%

Референце

^ Списи: Friedrich Pesty (Magyarors. tört. földrajza, 11, 79)
^ Desider Csanki, Magyarors. tört. földrajza, 11, 79
^ Докази: (Pesti: Krasso, III, Nr. 86)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево”

Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999). Летопис период 1812-2009. г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.VI. Bioseg