Банђалангијски језици

Банђалангијски језици
Банђалангијски језици
Географска распрострањеност	североисточни Нови Јужни Велс и југоисточни Квинсленд
Језичка класификација	Пама-њунгански језици Банђалангијски језици;
Подподела	Југамбијски; Гитабулски; Банђаланшки; Западнобанђаланшки;
Глотолог	band1339
	Распрострањеност банђалангијских језика: Распрострањеност банђалангијских језика Распростањеност осталих пама-њунганских језика

Банђалангијски језици су једна од грана пама-њунганских језика. Постојбина банђалангијских језика је источна обала Аустралије, тачније приобаље југоисточног Квинсленда и североисточног Новог Јужног Велса.

Језици

Банђалангијски језици су грана пама-њунганских језика. Састоје се од већег броја дијалеката, који чине дијалекатски континуум. Ови дијалекти групишу се у 4 кластера (или језика):

Банђаланшки (доњоричмондска (источнобанђаланшка) група банђалангијских дијалеката)
- Банђаланшки дијалекат
- Њангбалски дијалекат
- Вијабалски дијалекат
- Мињангбалски дијалекат
Западнобанђаланшки (средњокларенска група банђалангијских дијалеката)
- Валубалски дијалекат
- Казински дијалекат
- Бирински дијалекат
- Барјулгилски дијалекат
Југамбијски (твидско-албертска група банђалангијских дијалеката)
- Југамбијски дијалекат
- Нгарангвалски дијалекат
- Нгандувалски дијалекат
Гитабулски (кондоминско-горњокларенска група банђалангијских дијалеката)
- Гитабалски дијалекат
- Калибалски дијалекат
- Дингабалски дијалекат
- Гејнански дијалекат

Према Клер Боверн и Квентину Аткинсону банђалангијски (или југамби-банђалангијски) језици су сврстани у севернообалску подгрупу југоисточне групе пама-њунганских језика.^[2]

Карактеристике

Банђалангијски језици имају две необичне особине: један број слогова је јако наглашен, док су други „неразговетни”, друга особина је класификовање полова у 4 рода: (1) мушки (2) женски (3) дрвни и (4) ниједан.^[3]

Референце

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Bandjalangic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Claire Bowern and Quentin Atkinson (2012) "Computational phylogenetics and the internal structure of Pama-Nyungan", Language 88: 817–845.
^ Sharpe 1993, стр. 76.

Литература

Sharpe, Margaret C. (1993). „Bunjalung: Teaching a Disappearing Language”. Ур.: Walsh, Michael; Yallop, Colin. Language and Culture in Aboriginal Australia. Aboriginal Studies Press. ISBN 978-0-855-75241-5.

Спољашње везе

Bibliography of Bundjalung language and people resources, at the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies (језик: енглески)
Bibliography of Arakwal language and people resources Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. мај 2015), at the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies (језик: енглески)
Bundjalung settlement and migration (језик: енглески)

[Glottolog-1] Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Bandjalangic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[2] Claire Bowern and Quentin Atkinson (2012) "Computational phylogenetics and the internal structure of Pama-Nyungan", Language 88: 817–845.

[FOOTNOTESharpe199376-3] Sharpe 1993, стр. 76.

[1]

[2]

[3]