Башчанска плочаБашчанска плоча је један од најстаријих пронађених споменика написан на глагољици, који потиче из 11. века.[1][2] Табла је нађена у цркви Свете Луције у Јурандвору код Башке на острву Крк[2] 1851. Од 1934. оригинал се чува у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу.[3][4] Још два дела нађена су 1957. године. ![]() Уклесани камен бележи донацију земље од хрватског краља Звонимира бенедиктинском манастиру за време опата Држихе. Натпис је уклесан глагољицом на старохрватском, који је мешавина чакавског наречја и црквенословенског језика.[2] Плоча је приказана на новчаници од 100 куна, која је издавана између 1993. и 2002.[5] Плоча је од камена, ширине 197 cm, а дебљине 8 cm.[2] Садржај
Натпис на Башчанској плочиТранскрипција текста Башћанске плоче на латиници и текст преточен у свевремени српски књижевни језик:[4]
Као доказ постојања хрватског краља Звонимира дуго се наводила Башчанска плоча коју су идеолози хрватства називали “темељним спомеником хрватске писмености” и датирали су је у 11. вијек. На тој плочи један свештеник спомиње краља Звонимира. Плочу је пронашао Петар Дорчић, који ју је представио Ивану Кукуљевићу Сакцинском. ИнспирацијаБашчанска плоча је надахнула композиторе и песнике: К. Фрибеца (кантата за сола, хор и камерни оркестар, 1977.); С. Шулека (музика за хор а капела, 1980.) и Љ. Кунтарића. О Башчанској плочи песме су написали: Владимир Назор, Силвије Страхимир Крањчевић и Јосип Пупачић.[4] Референце
ЛитератураСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia