Беловрата мухарица
Беловрата мухарица (лат. Ficedula albicollis) је мала птица певачица из породице мухарица Старог света, једна од четири врсте црно-белих мухарица Западног Палеарктика . ТаксономијаИсточну шарену мухарицу је формално описао холандски зоолог Кунрат Јакоп Теминк 1815. године. Име рода потиче из латинског и односи се на малу птицу која једе смокве ( ficus, „fig“) за коју се претпоставља да се зими претвара у црнокапу грмушу птицу. Специфични епитет albicollis потиче од латинског albus, бео, и collum, „врат“.[2] ОписБеловрата мухарица је 12-13,5 цм дужине. Мужјак у гнездећем перју је углавном црн одозго и бео одоздо, са белом крагном, великом белом мрљом на крилима, црним репом (мада неки мужјаци имају беле стране репа) и великом белом мрљом на челу. Има бледи плашт. Кљун је црн и широк, али има шиљат облик типичан за ваздушне инсектоједе. Поред тога што лови инсекте у лету, ова врста лови гусенице међу храстовим лишћем и једе бобице. Мужјаци у негнездећем перју, женке и младунци имају црну боју замењену бледосмеђом и може бити веома тешко разликовати их од других мухарица Ficedula, посебно црноврате мухарице (Ficedula hypoleuca) и источне шарене мухарице (Ficedula semitorquata), са којима се ова врста хибридизује у ограниченој мери.[3] Ficedula albicollis у односу на Ficedula hypoleuca имају међусобну специјацију, што је доказано разликама између обојености у симпатрији наспрам алопатрије. Ово пример је доказ за специјацију појачавањем.[4] Распрострањеност и стаништеГнезди се у југоисточној Европи (изоловане популације су присутне на острвима Готланд и Оланд у Балтичком мору, Шведска) и источној Француској до Балканског полуострва и Украјине. Беловрата мухарица је миграторна птица, зимује у подсахарској Африци. [5] Ретка је птица луталица у западној Европи. Беловрате мухарице су птице листопадних шума, паркова и башта, са преференцијом за стара дрвећа са шупљинама у којима се гнезде. Граде отворено гнездо у дупљи дрвета или у вештачким кутијама за гнездо. Обично положе 5-7 јаја. Песма је споро, напето звиждукање, сасвим за разлику од црноврате мухарице. Црноврате мухарице могу да имитирају песму беловрате мухарице у симпатријским популацијама.[6] Беловрата мухарица се користи као моделна врста и у екологији и у генетици и била је једна од првих птица чији је комплетан геном секвенциран.[7] Поновљени спектрометријски подаци узети од мужјака беловратих мухарица открили су да рефлексију перја треба мерити током удварања, примарног периода сексуалне сигнализације, при чему спектралне особине опадају током сезоне парења.[8] У природној популацији Ficedula albicollis, размножавање блиских рођака је изгледа било редко, али када се догодио, имао је озбиљне негативне последице по карактеристике кондиције као што је стопа успешности излегања.[9] Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia