Беловрата мухарица

Беловрата мухарица
Беловрата мухарица мужјак Ваду, Делта Дунава, Румунија
Песма мужјака Словачка
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Ficedula
Врста:
F. albicollis
Биномно име
Ficedula albicollis
(Temminck, 1815)
Ареал Ficedula albicollis
  Ареал гнежђења
  Пролазница
  Ареал зимовања
Синоними

Беловрата мухарица (лат. Ficedula albicollis) је мала птица певачица из породице мухарица Старог света, једна од четири врсте црно-белих мухарица Западног Палеарктика .

Таксономија

Источну шарену мухарицу је формално описао холандски зоолог Кунрат Јакоп Теминк 1815. године. Име рода потиче из латинског и односи се на малу птицу која једе смокве ( ficus, „fig“) за коју се претпоставља да се зими претвара у црнокапу грмушу птицу. Специфични епитет albicollis потиче од латинског albus, бео, и collum, „врат“.[2]

Опис

Беловрата мухарица је 12-13,5 цм дужине. Мужјак у гнездећем перју је углавном црн одозго и бео одоздо, са белом крагном, великом белом мрљом на крилима, црним репом (мада неки мужјаци имају беле стране репа) и великом белом мрљом на челу. Има бледи плашт. Кљун је црн и широк, али има шиљат облик типичан за ваздушне инсектоједе. Поред тога што лови инсекте у лету, ова врста лови гусенице међу храстовим лишћем и једе бобице.

Јаја беловрате мухарице, Музеј Висбаден

Мужјаци у негнездећем перју, женке и младунци имају црну боју замењену бледосмеђом и може бити веома тешко разликовати их од других мухарица Ficedula, посебно црноврате мухарице (Ficedula hypoleuca) и источне шарене мухарице (Ficedula semitorquata), са којима се ова врста хибридизује у ограниченој мери.[3] Ficedula albicollis у односу на Ficedula hypoleuca имају међусобну специјацију, што је доказано разликама између обојености у симпатрији наспрам алопатрије. Ово пример је доказ за специјацију појачавањем.[4]

Распрострањеност и станиште

Гнезди се у југоисточној Европи (изоловане популације су присутне на острвима Готланд и Оланд у Балтичком мору, Шведска) и источној Француској до Балканског полуострва и Украјине. Беловрата мухарица је миграторна птица, зимује у подсахарској Африци. [5] Ретка је птица луталица у западној Европи. Беловрате мухарице су птице листопадних шума, паркова и башта, са преференцијом за стара дрвећа са шупљинама у којима се гнезде. Граде отворено гнездо у дупљи дрвета или у вештачким кутијама за гнездо. Обично положе 5-7 јаја. Песма је споро, напето звиждукање, сасвим за разлику од црноврате мухарице. Црноврате мухарице могу да имитирају песму беловрате мухарице у симпатријским популацијама.[6]

Беловрата мухарица се користи као моделна врста и у екологији и у генетици и била је једна од првих птица чији је комплетан геном секвенциран.[7] Поновљени спектрометријски подаци узети од мужјака беловратих мухарица открили су да рефлексију перја треба мерити током удварања, примарног периода сексуалне сигнализације, при чему спектралне особине опадају током сезоне парења.[8]

У природној популацији Ficedula albicollis, размножавање блиских рођака је изгледа било редко, али када се догодио, имао је озбиљне негативне последице по карактеристике кондиције као што је стопа успешности излегања.[9]

Референце

  1. ^ BirdLife International (2019). Ficedula albicollis. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T22709315A155539425. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22709315A155539425.enСлободан приступ. Приступљено 14. 9. 2024.  Непознати параметар |amends= игнорисан (помоћ)
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 38, 167. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Veen, Thor; Borge, Thomas; Griffith, Simon C.; Saetre, Glenn-Peter; Bures, Stanislav; Gustafsson, Lars; Sheldon, Ben C. (мај 2001). „Hybridization and adaptive mate choice in flycatchers”. Nature. 411 (6833): 45—50. Bibcode:2001Natur.411...45V. PMID 11333971. S2CID 4415443. doi:10.1038/35075000. 
  4. ^ Noor, Mohamed A F (1999). „Reinforcement and other consequences of sympatry”. Heredity. The Genetics Society (Nature). 83 (5): 503—508. ISSN 0018-067X. PMID 10620021. doi:10.1038/sj.hdy.6886320Слободан приступ. 
  5. ^ Briedis, M.; Hahn, S.; Gustafsson, L.; Henshaw, I.; Träff, J.; Král, M.; Adamík, P. (2016). „Breeding latitude leads to different temporal but not spatial organization of the annual cycle in a long-distance migrant”. Journal of Avian Biology. 47 (6): 743—748. doi:10.1111/jav.01002. 
  6. ^ Haavie, J.; Borge, T.; Bures, S.; Garamszegi, L. Z.; Lampe, H. M.; Moreno, J.; Qvarnström, A.; Török, J.; Saetre, G.-P. (2004-01-29). „Flycatcher song in allopatry and sympatry - convergence, divergence and reinforcement”. Journal of Evolutionary Biology. 17 (2): 227—237. PMID 15009256. S2CID 39765035. doi:10.1111/j.1420-9101.2003.00682.x. hdl:10067/1032470151162165141Слободан приступ. 
  7. ^ Ellegren, Hans; Smeds, Linnéa; Burri, Reto; Olason, Pall I.; Backström, Niclas; Kawakami, Takeshi; Künstner, Axel; Mäkinen, Hannu; Nadachowska-Brzyska, Krystyna (24. 10. 2012). „The genomic landscape of species divergence in Ficedula flycatchers”. Nature (на језику: енглески). 491 (7426): 756—760. Bibcode:2012Natur.491..756E. ISSN 0028-0836. PMID 23103876. doi:10.1038/nature11584Слободан приступ. 
  8. ^ Hegyi, G.; Laczi, M.; Boross, N.; Jablonsky, M.; Kötél, D.; Krenhardt, K.; Markó, M.; Nagy, G.; Rosivall, B.; Szász, E.; Garamszegi, L.Z.; Török, J. (2019). „When to measure plumage reflectance: a lesson from Collared Flycatchers Ficedula albicollis”. Ibis. 161 (1): 27—34. doi:10.1111/ibi.12648Слободан приступ. 
  9. ^ Kruuk, Loeske E. B.; Sheldon, Ben C.; Merilä, Juha (2002-08-07). „Severe inbreeding depression in collared flycatchers (Ficedula albicollis)”. Proceedings. Biological Sciences. 269 (1500): 1581—1589. PMC 1691074Слободан приступ. PMID 12184828. doi:10.1098/rspb.2002.2049. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya