Белоречењски рејон

Белоречењски рејон
Белореченский район
Белоречењски рејон; Белореченский район
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Административни субјект	Краснодарски крај
Админ. центар	Белореченск
Координате	44° 46′ 20″ N 39° 52′ 00″ E / 44.77222° С; 39.86667° И
Статус	општински рејон
Оснивање	1924.
Површина	1.326,58 km2
Становништво	2018.
— број ст.	108.692
— густина ст.	81,93 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Регистарске таблице	23, 93, 123
Позивни број	+7 86155
ОКАТО код	03 208 000
	Званични веб-сајт

Белоречењски рејон (рус. Белореченский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у јужном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији рејона живело је 108.692 становника или у просеку 81,93 ст/km². Површина рејонске територије је 1.327 km².

Географија

Белоречењски рејон се налази на југу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.326,58 km², и по том параметру налази се на 32. месту у Покрајини. Граничи се са Апшеронским рејоном на југу и са Горјачкокључким градским округом на западу, док је на северу, северозападу и истоку територија Републике Адигеје.

Највећи део рејонске територије има равничарски рељеф и налази се на подручју алувијалне Закубањске равнице, док је нешто издигнутији усточни део нешто виши. Рељефом рејона доминирају три реке које се налазе у басену реке Кубањ − Пшиш на истоку и Белаја са Пшехом у централном делу. Источним делом рејона протиче река Псенафа, лева притока Лабе.

Историја

Белоречењски општински рејон успостављен је 2. јуна 1924. као административна целина тадашњег Мајкопског округа Југоисточне области и првобитно је у свом саставу имао 12 месних заједница. Већ у новембру исте године улази у састав Севернокавкаске покрајине, потом 1934. постаје делом Азовско-црноморске покрајине, и на послетку 1937. улази у састав Краснодарске покрајине у чијим границама се налази и данас.

У новембру 1979. из састава рејона издвојен је град Белореченск који је директно потчињен покрајинској администрацији, али је остао рејонским административним центром. У административне границе рејона враћен је 2005. године.

Демографија и административна подела

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 99.041 становника,^[1] док је према процени из 2018. ту живело 108.692 становника, или у просеку око 81,93 ст/km².^[2] По броју становника налази се на 12. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,94%.

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2018.
74.421	81.104	87.498	37.626^[3]	43.542^[4]	99.041^[1]	108.692*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 63 насељена места административно подељених на 11 другостепених општина (једну градску и 109 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск у ком живи половина укупне рејонске популације. Више од пет хиљада становника имају још село Великовечноје (6.200) и станице Рјазанскаја (5.500) и Пшехскаја (5.064).

Саобраћај

Најважнији саобраћајни правац који пролази преко територије Белоречењског рејона је магистрални друм А-160 који повезује градове Кореновск и Мајкоп. Код Белореченска се налази мањи аеродром.