Београдски књижевни часопис

Београдски књижевни часопис
	Насловна страна Београдског књижевног часописа бр. 42-43 из 2016. године.
Тип	књижевни часопис
Формат	23 cm
Издавач	Књижевно друштво Хипербореја
Главни уредник	Милован Марчетић
Оснивање	2005.
Језик	српски
Град	Београд
Земља	Србија
ISSN	1452-2950
Веб-сајт	bgknjizevnicasopis.rs

Београдски књижевни часопис је најважнији пројекат Књижевног друштва „Хипербореја“. Први број је изашао 15. децембра 2005. године. Часопис излази четири пута годишње: 15. марта, 15. јуна, 15. септембра и 15. децембра.^[2] Главни и одговорни уредник је Милован Марчетић, а уредништво чине Ивана Миливојевић, Срђан Вучинић и Миодраг Раичевић.^[3]

Историја

Услед политичке ситуације у Србији многи београдски часописи који се баве књижевношћу су се почетком 21. века угасили или излазе ређе. Због тога се током јесени 2005. године родила идеја о оснивању новог књижевног часописа. Први број Београдског књижевног часописа изашао је 15. децембра 2005. године. Покренуло га је Књижевно друштво „Хипербореја“, које је исте године основала група београдских писаца и интелектуалаца.^[3] Назив Београдски књижевни часопис настао је јер се оснивачима чинило да у Београду нема довољно добрих часописа, али садржај ове публикације није теметски везан само за Београд и београдске писце.^[4]

Садржај и рубрике

Часопис објављује текстове из свих књижевних области: поезију, прозу, есејистику, књижевнотеоријске текстове, књижевну критику, текстове из области књижевне историје, дневнике, путописе, биографије, преписке, текстове о другим уметностима и друго. Аутори у часопису су најеминентнији домаћи писци, али и млађи, још неафирмисани. У сваком броју значајан простор заузимају и преводи текстова страних аутора, а сарадници часописа су најбољи домаћи преводиоци.^[5]

Редовне рубрике у часопису су:

Животи песника,
Тумачења,
Београдски свемир,
Књиге.

Поред текстова у редовним рубрикама, Београдски књижевни часопис објављује и књижевне темате.^[3]

Тематске рубрике

Између осталих, у часопису су објављени темати:

„Књижевни Даблин“,„
Уметност приче“,
„Приче и песме скандинавских писаца“,
„Позоришни Београд“,
„Књижевни Мадрид“,
„Винавер интердисциплинарно“,
„Нова руска прича“,
„Пет америчких прича“,
„Мачка изузетне лепоте“ (приче о животињама),
„О песнику Новици Тадићу“,
„Пет јапанских писаца“,
„Зовем се Иво Андрић“ (приче са Андрићем као књижевним јунаком),
„Андрић, кратки резови“,
„Пишем на португалском“, „Пишем на мађарском“ (избор из савремене мађарске књижевности),
„Књижевна Бањалука“,
„Пишем на пољском“ (избор из савремене пољске књижевности).^[3]

Види још

Књижевност (часопис)

Референце

^ „Београдски књижевни часопис”. узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020. ^{[мртва веза]}
^ „О Књижевном друштву „Хипербореја“”. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020.
^ ^а ^б ^в ^г „О Београдском књижевном часопису”. Београдски књижевни часопис. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 16. 11. 2020.
^ „Promovisan "Beogradski književni časopis"”. МАРШ. 19. 1. 2006. Приступљено 16. 11. 2020.
^ „Аутори и преводиоци Београдског књижевног часописа”. Београдски књижевни часопис. 54-55: 137—142. јесен—зима 2019. Приступљено 16. 11. 2020.