Бећарац, вокално-инструментални напев с подручја Славоније, Барање и Срема
Бећарац је вокални, односно вокално-инструментални напев, популаран на подручју Славоније, Барање и Срема. Карактерише га ведар текст, најчешће прожет алегоријама и метафорама. Пева се највише на свадбама и у другим пригодама када се народ окупљао на весеље.[1] Назив и историјаНазив Бећарац потиче од турске речи бекар, која у хрватско-српској језичној упораби (бећар) означава младог нежењу, момка, самца, лолу, бекрију, весељака склоног раскалашеном животу, јелу, пићу и женама.[2] Бећарац је као музички и усмено књижевни жанр симболом идентитета Славонаца, Барањаца и Сремаца. Још увек као врло актуелна мелопоетска форма двостиховне мелострофичне структуре типа X (4, 6), бећарац је жанр са изразито забавном функцијом, понекад ласцивне тематике. Према томе кроз историју функција бећарца је, очигледно, била и да разоноди и забави у веселим приликама, као и да прекрати време током често напорног и дуготрајног рада.[3] ЗаштитаЗаштита бећарца као културног добра има за циљ да помогне у очувању богате разноликости унутар овога жанра (микрорегионалне, месне, али и индивидуалне), као и очување контекстуалне, родне, естетске и друге посебности бећарца и одржавање његове комуникацијске функције. Бећарац је као традиционални вокални и вокално-инструментални напев и као неизоставан део данашње традицијске културе Славоније, Барање и Срема опстао на друштвеној и музичкој сцени захваљујући организованој делатности аматерских фолклорних и музичких удружења и ансамбала, фолклорних и музичко-фолклорних манифестација (смотри, сусрета, семинара и фестивала), а деломично захваљујући и естрадним музичарима и дискографској продукцији. Све ове делатности на разне начине чува и подржава друштвена заједница на државној, регионалној, покрајинској, општинској и локалном нивоу. Опис добраБећарац је десетерачка музичка врста у којој се на одређени мелодијски образац и његове бројне иначице певају по садржају веома различити десетерачки двостихови. У њима се хвале властите врлине, лепота, способности, имовно стање, изругују се неистомишљеници и супарници, пркоси се и инати. Тематика бећарца је најчешће шаљива, пошалична, понекад сатирична или даје критички опис (увек уз дозу хумора) љубавне или свакодневне ситуације која се врло често односи на живот младих.[4] Музика инструментална, бећарске песме, је песма са карактеристичним непоновљивим текстовима и мелодијом:
Својим стилом извођења и саставом текста, он изражава друштвене вредности, али служи и као средство изрицања мисли о осећања која је непристојно изразити директно или у другим контекстима (нпр. одступања од сексуалних норми).[5] У бећарцу се обично „натпевавају“ два или више водећих певача које прати групно певање и свирка народних музичара, некеда су то биле гајде и тамбуре самице, а потом тамбурашких састава или мешовитих састава са виолином, хармоником и тамбурама. Бећарац се обично изводи тако да први стих или дестиха, који формира одређену смисаону тезу, отпева један певач, а потом му се придруже остали певачи. Други је стих најчешће хумористичка антитеза првом стиху, а певају га обично сви певачи. Стихови се често смишљају и токо самог извошења, са темамаа које су у складу са појединцима и тренутним збивањем у којем се извођење одвија. Певачи бећарца су цењени певачи јер имају:
За разлику од других традицијских славонских песама на десетерачке стихове (сватовци, друмарци, покладарци и други), које се изводе без свирачке пратње, бећарац се редовно изводи уз инструменталну пратњу; без свирке се пева само изузетно, када на дружењу нема свирача. Време и место извођењаПрилике за певање бећарца у прошлости била су било каква догађања организована веселим поводом
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
