Библиотечка класификацијаБиблиотечка класификација је систем организације материјала у библиотеци; књига, звучних и видео записа, електронског материјала - на полицама, у каталозима и индексима. Свакој ставци је додељен број који означава њену локацију у оквиру система. Материјал може бити организован по више основа; хијерархиски на основу теме или систем фасетне класификације који омогућује вишеструке класификације објекта омогућујући класификовање објекта на више различитих начина.[1] Кратак описБиблиотечка класификација је важан и круцијалан део у дисциплини библиотека и информациона наука. Разликује се од научне класификације у томе да је превасходни циљ да се пружи корисна организација докумената а не теоретска организација знања.[2] Мада има практичну сврху физичке организације докумената, у принципу се гледа да буде у складу са општеприхваћеним научним нормама.[3] Библиотечка класификација помаже да се сва ново објављена литература распореди у постојећим редоследима по старешинском принцпипу (од старије ка новијој).[4] Класификациони системиПрема својој структури могу да се сврстају у две групе и то су: хијерархијски и аналитичко-синтетички. Хијерархијски класификациони системи су у основи стручних каталога. Аналитичко-синтетички класификациони системи су у основи предметних каталога. Применабиблиотечка класификација је вишеструка, а од посебног је значаја за:
Библиотечка класификација подразумева идентификацију садржине одређене публикације, затим њено превођење на неки од класификационих језика и укључивање у одговарајуће стварне каталоге тј. базе података. Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia