Бивше општине Републике Српске

Бивше општине Републике Српске су општине које су некада постојале у Републици Српској (РС), а данас њихова територија припада другим општинама у РС или је Дејтонским споразумом припала Федерацији БиХ.

Историјат

Српске аутономне области се формирају у љето и јесен 1991. у СР БиХ. Њихов циљ, је био да окупе предјеле у којима већински живе Срби, да их организује, и да тако спријечи евентуалну независност БиХ. Територију сваке САО су чиниле општине. 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, мјесне заједнице и насељена мјеста гдје је више од 50% становника гласало да СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају дијелом Српских аутономних области.

На подручјима српских аутономних регија, општина, области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у Другом свјетском рату, а на основу плебисцита одржаног 9. и 10. новембра 1991. године на коме се српски народ изјаснио за останак у заједничкој држави Југославији, оснива се и проглашава Република српског народа у Босни и Херцеговини.^[1]

Поједине општине које су у периоду од 1992—1995. године постојале на територији Републике Српске, потписивањем Дејтонског споразума су укинуте и интегрисане у правни систем Муслиманско-хрватске федерације, док су неке наставиле да постоје на територији Републике Српске у знатно смањеном територијалном обиму.

Бивше општине

Општине које су су потписивањем Дејтонског споразума укинуте су оне општине чија је комплетна територија интегрисана у Федерацију БиХ. Дијелови неких општина су остали у Републици Српској, али због мале територије и малог броја становништва, припојени су другим општинама. То су:

Општина Бихаћ од 1992. до средине 1995.
Општина Вогошћа од 1992. до 1996.
Општина Гламоч од 1992. до друге половине 1995. У саставу Републике Српске остали дијелови насеља Оџак, Прибеља, Хасанбеговци, Хотковци и Хрбине, који су припојени општини Шипово.
Општина Градачац
Општина Грахово од 1992. до друге половине 1995.
Општина Србобран од 1992. до 1995. У саставу Републике Српске остало насељено мјесто Љуша, које је припојено општини Шипово.
Општина Завидовићи од 1992. до друге половине 1995.
Општина Илијаш од 1992. до 1996. У саставу Републике Српске остала насељена мјеста Вукнић, Липник, Ракова Нога, Сировине и Шљеме, који су припојени општини Источни Стари Град.
Општина Коњиц од 1992. дo 1996. У саставу Републике Српске остало ненасељено мјесто Чесим, које је припојено општини Невесиње.
Општина Лукавац од 1992. до друге половине 1995.
Општина Маглај од 1992. до друге половине 1995.
Општина Олово од 1992. до 1996. У саставу Републике Српске остала насељена мјеста Горњи Драпњићи и Шашевци, као и дијелови насеља: Гурдићи, Дрецељ, Дуганчићи, Колаковићи, Крајшићи и Крушево који су припојени општини Соколац.
Општина Рајловац од 1992. до 1996.
Општина Сребреник
Општина Тузла
Општина Хаџићи од 1992. до 1996.
Општина Центар од 1992. до 1996.
Општина Турбе основана 1993. године, а у мају 1994. припојена општини Србобран.

Подијељене општине

Општине чија територија је подијељена између Републике Српске и Федерације БиХ са првобитним називима су:

Некадашња општина Брчко данас има посебан статус дистрикта.

Општина Скелани је постојала у периоду од 1992. до 1999. када је одлуком високог представника укинута, а њена територија припојена Општини Сребреница.

Бивше општине у СФРЈ

На територији данашње Републике Српске раније су постојале још неке општине. Велики број њих је укинут територијалном организацијом 1963. године. Неке од њих су: