Бинарно кодирани децимални бројБинарно кодирани децимални број (од енгл. Binary Coded Decimal, BCD) је код за запис децималних бројева. Заснован је на низу ћелија, од којих свака има по четири бита и представља једну децималну цифру. Пошто четири бита може да представи 16 вредности а за цифре је потребно 10 (0-9), шест комбинација се користе за предзнаке бројева и друге специјалне назнаке. Овакав начин кодирања се махом користи код дигитрона. Кодирање и декодирањеКодирање и декодирање БЦД-Кодова се врши цифру по цифру, према следећој табели:
Пример: прелаз из децималног у БЦД број.
Пример: прелаз из БЦД у децимални број.
СабирањеРецимо да су дате две серије БЦД-ћелија anan-1...a0 и bnbn-1...b0. Приликом сабирања ове два низа ћелија се сабирају ћелију по ћелију, почев од оне са најмањим индексом. Уколико дође до прекорачења вредности 1111, сувишни битови се преносе на суседну ћелију са вишим индексом а тренутна се сабира са 6 (0110).
Након овог дела процеса на ред долази корекција, код које се такође полази од ћелије са најмањим индексом. Уколико нека ћелија има вредност већу од 9 (значи: 1010, 1011, 1100, 1101, 1110 или 1111), врши се корекција: та ћелија се сабира са бројем 6 (0110) а прекорачење се преноси на ћелију са вишим степеном.
|
Portal di Ensiklopedia Dunia