Биоково (планина)

Биоково
Биоково
Географске карактеристике
Највиша тачка	Свети Јуре
Ндм. висина	1.762 m
Координате	43° 20′ 00″ С; 17° 03′ 00″ И / 43.333333° С; 17.05° И / 43.333333; 17.05 43° 20′ 00″ С; 17° 03′ 00″ И / 43.333333° С; 17.05° И / 43.333333; 17.05
Географија
Биоково
Државе	Хрватска

Биоково је друга по величини планина у Републици Хрватској. Планина се налази на обали Јадранског мора у Сплитско-далматинској жупанији, изнад Макарске. Припада територијама Градова Макарска и Вргорац, односно територијама општина Брела, Башка Вода, Тучепи, Подгора, Градац, Загвозд, Задварје и Шестановац.

Простире се од ушђа реке Цетине до реке Неретве. Највиши врх планине, Свети Јуре (Свети Ђорђе) је висок 1.762 метра. Он се наставља на врхове Сусвид (1.155 m) и Рилић (836m) који представљају делове Биоковског венца. На врху Свети Јуре се налази ТВ торањ Свети Јуре. До врха води асфалтни пут дуг 23 km.

Планина је углавном гола и кршевита, а ниже стране су покривене ретким шумама. Северни део планине, површине 196 km², проглашен је Парком природе 1981. године. Парк природе се одржава и под зашититом је Јавне установе „Парк природе Биоково”.^[1][2]

Када је време лепо са врха је могуће видети Апенинско полуострво.

Планином доминирају вртаче, од којих су неке изразито дубоке, преко 100 m. Неке од вртача настављају се у дубоке јаме, док су дна неких само урушена. Због доминације вртача, као облика површинског краса, овакви терени називају се „мрежасти крас”.^[3]

• Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Биоково на Викимедијиној остави.

• Парк природе Биоково (језик: хрватски)