Богорија
Богорија је слано језеро у Великој раседној долини, у вулканском подручју северно од Екватора у Кенији. Налази се 120 km северно од града Накуру и 240 km северно од Најробија. Познато је по великом броју алги које привлаче милионе фламингоса. Под заштитом је још од 1973. године, Рамсарска конвенција га је заштитила 2001, а 2011. године је уписано на УНЕСКО-ву светску баштину у Африци заједно са другим повезаним плитким кенијским језерима Велике раседне долине (Елментејта и Накуру).[1][2][3][4] О језеруЈезеро је алкално и богато натријумом. Просечна дубина је од 5 m. Достиже pH од 10,5 са високим садржајем растопљене соли (двоструко вишим него у морској води). Налази се у Великој раседној долини и заједно са друга два повезана плитка језера представља једну целину уписану у УНЕСКО-ву светску баштину. Ова три језера су пресудни део једног од највећих миграторних путева на свету, пружајући зимски дом за више од 100 миграторних врста птица.[5] На северу језера се налази мочвара Кесубо, а на истоку литице Сирако који заједно са језером чине Национални парк језера Богорија. Језеро добија воду само из топлих извора и река Сандаи и Емсос, али нема отицања воде из језера. Пошто нема отицања ниво језера се регулише падавинама, рекама и топлим изворима. Богато је модро-зеленим алгама (Spirulina platensis) и другим микроорганизмима које су главни извор хране за мање фламингосе који могу да достигну број од пола милиона јединки, па чак и до 2 милиона јединки. Половина популације малих фламингоса обитава на језеру Богорија. Обиље хране погодује да ту буде настањено чак 135 врста птица и самим тим представља орнитолошки рај. У самом језеру и око њега су многобројни топли извори са мноштвом гејзира. На неколико локација се може видети одједном на десетине гејзира.[6]  Врући извори и гејзириОко језера Богорија налази се око 200 врелих извора са температуром воде од 39 до 98,5 °C. Скоро сви ови извори су веома близу језера или - чак и у језеру. Топли извори имају висок садржај угљен-диоксида, тако да врло бурно кључају. Сви гејзири су ниско лоцирани. Скоро су у нивоу језера или чак испод њега. Због промена нивоа језера, неки гејзири су преплављени и заустављају своју активност, али неки други почињу експлодирати. Целе колоније специфичних микроорганизама повезане су са овим врелим изворима и гејзирима.[6] .jpg) ЕкосистемКада се поремети еколошка равнотежа језера Накуру, језеро Богорија постаје омиљено место за исхрану и гнежђење мањих фламингоса. Нарочито су важна мочварна подручја за многе угрожене птичје врсте. Биодиверзитет птичјих врста је изузетан и ово је важно место за подршку угроженим врстама.[7] Ту живи и преко 300 врста водених птица. Нарочито је важно за северне миграторске водене врсте птица.[8] ФлораОко језера су шуме акације (Acacia Salvadora), предели обрасли густом травом, а у мочварним деловима су жбунови папируса.[7] Доминира Sporobolus spicatus и Sporobolus laevigatus, познате и као слане траве које припадају халофитама.[8] ФаунаНајвеђи је број мањих фламингоса који чак чине половину светске популације. Ту се још налезе и велика чапља, афрички орао рибар (Haliaeetus vocifer), афрички црни орао (Aquila verreauxii) и црно-бели водомар (Ceryle rudis). Ту живе и сисари: Ротшилдова жирафа, црни носорог, лав, гепард, дивљи пас, велики куду (Tragelaphus strepsiceros), биво као и многи мали сисари. Велики куду или шумска антилопа је угрожена врста и налази се у црвеној књизи фауне IUCN.[1] ТуризамТуризам је изузетно развијен, као и посматрање птица. Организују се и туре сафарија дуж целог националног парка.[8] Галерија
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
