Божевац (Мало Црниће)

Божевац
Божевац;
	Споменик НОБ-а
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Мало Црниће
Становништво
— 2022.	1.136
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 10″ С; 21° 23′ 20″ И / 44.536166° С; 21.389° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	195 m
	Божевац Божевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12313
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Божевац је насеље у Србији у општини Мало Црниће у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 1136 становника.

Историја

Божевац је село недалеко од Пожаревца и реке Млаве. То ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком 20. века. Први подаци о Божевцу датирају из 16. века тачније из једног Турског тефтера из 1542. године, који је издала Мађарска академија наука и тада броји 9 домова. 1718. године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова. Током 19. века почиње интензивније насељавање места. Попис из 1820. године региструје 113 домова а 1844. нешто више, 185 домаћинстава са 1305 становника. У то време Кучево броји 124 куће а Петровац 152. Поименични попис 13. јула 1863. регистроваће 261 домаћинство. А у том периоду се бележе и први досељеници Новог Божевца који ће бити и родоначелници постојећих рејона у селу. То су били Ћоса, Тулеја, Пантелеја, Голуб, Аврам и Мата. Крајем 19. века је све више трговачких радњи, занатлија, кафана те је настала потреба да се уради урбанистички план центра ради планског формирања чаршије, пијаце, изградње цркве, школе, амбуланте и апотеке.

Указом Краља од 17. марта 1896. године насеље је добило статус варошице, са правом на организовање пијаце и великог сеоског вашара. 1901. године се усваја урбанистички план села. Трогодишња школа почиње са радом 1842. године а први свештени храм датира са почетка 18. века и у функцији је све до краја истог, а 1896. је завршена и освештана садашња црква Св. Апостола Томе.Камен темељац за постојећу школу положен је 30.јула 1928.године а највише су ангажовани око изградње ове школе инг Петар Ракић, шеф Грађевинског одсека Области пожаревачке и грађевински инжењер Душан Миљковић. Тог дана била је велика свечаност у селу. Постојећа зграда школе је отворена 1928. а 1964/65 су јој дорађена бочна крила и добија садашњи изглед.

Пре рата 1912. године село има преко 4.000 становника, четворогодишњу школу, пошту, телеграф и лекара. Између два рата Божевац се развија производно и трговински тако да је производња и трговина стоком била у пуној експанзији. Земљорадничка задруга је основана 1924. а Фудбалски клуб 1926. године. После рата све до 1956. године Божевац је општинско место када одлуком Владе Србије општина прелази у Мало Црниће. Асфалтни пут Божевац-Диван је рађен 1975. године. Дом културе је завршен осамдесетих година иако у њему већ 50 година делује културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“. У последњих 20 година су урађене велике развојне акције од општег значаја становништва и то комасација земљишта, телефонизација у сопственој режији грађана и изградња путева. Божевац и даље изграђује инфраструктуру за савремен и нормалан живот мештана.

Демографија

У насељу Божевац живи 1479 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (41,9 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	3.309
1953.	3.329
1961.	3.121
1971.	2.935
1981.	2.739
1991.	2.480	2.130
2002.	1.788	2.206
2011.	1.390

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.715	95,91%
Румуни	9	0,50%
Хрвати	2	0,11%
Црногорци	1	0,05%
Украјинци	1	0,05%
Македонци	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
непознато	53	2,96%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	7	14
80+	23	44
75—79	48	71
70—74	71	109
65—69	50	56
60—64	36	52
55—59	53	46
50—54	56	69
45—49	68	52
40—44	44	43
35—39	50	42
30—34	62	54
25—29	65	55
20—24	50	53
15—19	60	38
10—14	49	48
5—9	45	37
0—4	39	29
Просек :	41,9	47,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	725	728	709	666	620	554	510

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	103	94	74	71	73	55	27	12	0	1	3,51

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	743	160	489	68	22	4
Женски	798	77	503	177	37	4
УКУПНО	1.541	237	992	245	59	8

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	449	371	0	0	8
Женски	362	308	0	0	1
Укупно	811	679	0	0	9

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	15	4	9
Женски	0	0	22	1	1
Укупно	1	6	37	5	10

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	5	7	5
Женски	0	2	3	10	9
Укупно	0	8	8	17	14

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	9
Женски	1	0	0	4
Укупно	4	0	0	13