Божо Прелевић
Божо Прелевић (Београд, 26. август 1959) српски је адвокат и бивши политичар. Прелевић је вршио функцију министра унутрашњих послова Републике Србије од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године у прелазној Влади Миломира Минића. БиографијаДетињство, младост и образовањеБожо Прелевић је рођен 26. августа 1959. године у Београду, у тадашњој СР Србији, те ФНР Југославији. Отац Видак је био војно лице, а мајка Стана комерцијалиста. Потиче из племена Кучи у Црној Гори, а његов деда по коме је добио име звао се Божо. Прадеда Иван му је био учесник Руско-јапанског рата борећи се на страни Руске Империје.[2] Похађао је Трећу београдску гимназију,[3] док је 1986. године дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду.[4] Пословна каријераЗапочео је пословну каријеру као новинар на телевизији Студио Б, где је радио од 1979. до 1983. године.[3] Од 1989. године, запослен је у Петом општинском суду у Београду, док је од марта 1994. до 2000. године био судија у Петом општинском суду у Београду и судија у Општинском суду у Вучитрну од 1996. до 1997. године. 21. децембра 1999. године разрешен је дужности због активног чланства у Друштву судија Србије.[4] Дана 2. октобра 2000. године, након избора за председника Савезне Републике Југославије, покренуо је први кривични поступак против председника Слободана Милошевића.[4][5] 2002. године постао је инструктор Европског савета за имплементацију конвенције људских права – обука судија и тужилаца.[3] 2004. године био је председник Државне комисије за испитивање околности погибије војника у касарни „Топчидер“, коју је установио Врховни савет одбране Србије и Црне Горе. [3] Политичка каријераОдмах после Петог октобра постао је један од тројице коминистара унутрашњих послова у прелазној Влади Миломира Минића, а ту функцију је вршио од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године. У следећој Влади Србије на чијем челу је био Зоран Ђинђић, Прелевић је био саветник министра унутрашњих послова, а био је задужен за међународну сарадњу и реформу тог министарства. Поднео је оставку на ту функцију 5. октобра 2002. године због неслагања са врхом полиције.[2] У октобру 2020. изабран је координатора Савета за безбедност Скупштине слободне Србије.[2] Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia