Бориша Симанић
Бориша Симанић (Љубовија, 20. март 1998) је српски кошаркаш. Игра на позицијама крила и крилног центра, а тренутно наступа за Игокеу. КаријераМлађе категоријеБориша је рођен у Љубовији, а одрастао је у Братунцу.[1] Прве кошаркашке кораке направио је у КК Братунац.[2] Из млађих категорија бијељинске Будућности прешао је крајем 2013. године у Црвену звезду.[3] Иако годину дана млађи, био је део екипе Црвене звезде која је освојила јуниорско такмичење Евролиге 2014. године. Исте године заједно са Аранитовићем бива изабран да буде део Џордановог кампа.[4] У наредној години постаје стандардни члан прве петорке и са екипом се пласира на завршни турнир Евролиге, освојивши прво место на Турниру „Марко Ивковић” у Београду. На завршном турниру су дошли до финала у ком су изгубили од Реала. Истоветни успех је поновио и следеће године, а овога пута у финалу губе од Барселоне. Симанић је просеком од 18 поена, 7,5 скокова, 4 асистенције и 2,8 блокада заслужио титулу МВП турнира.[5] ФМПУпоредо са играњем за јуниоре Црвене звезде у сезони 2014/15. наступао је за први тим ФМП-а из Железника, под вођством тренера Милана Гуровића. Црвена звездаОд сезоне 2015/16. је прикључен првом тиму Црвене звезде, код тренера Дејана Радоњића. Већ на самом почетку сезоне је имао прилике због кадровских проблема да добије већу минутажу у Евролиги и то на гостовању Реалу у Мадриду, када је постигао 10 поена.[6] Након комплетирања тима имао је нешто мању минутажу. Одмах по стицању пунолетства, у априлу 2016, потписао је и први професионални уговор са Црвеном звездом у трајању од четири године.[7] После две године у сениорском погону Црвене звезде, такмичарску 2017/18. проводи на новој позајмици у ФМП-у.[8] Уследио је повратак у Звезду, а најзапаженије партије у дресу београдских „црвено-белих” је пружао током мандата Милана Томића у сезони 2018/19.[9] Симанић је у петој утакмици финала плеј-офа Јадранске лиге, против подгоричке Будућности, допринео освајању титуле са десет поена, пет скокова, три асистенције, две блокаде и једном украденом лоптом.[10] Након ове сезоне је поново имао смањену минутажу, па је у марту 2021. године раскинуо уговор са клубом.[11] У Црвеној звезди је освојио девет сениорских трофеја (три титуле у АБА лиги, три првенства и два купа Србије, један АБА Суперкуп). Мега СокербетУ априлу 2021. године је потписао уговор са Мега Сокербетом.[12] РепрезентацијаБио је члан кадетске репрезентације Србије која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Кијеву.[13] Следеће године је такође био члан кадетске селекције која је била шеста, али је он драстично поправио своју статистику са просечних 10,2 поена и 4,3 скокова по утакмици.[14] На Светском првенству 2023. године је уврштен у састав Србије. У утакмици трећег кола групне фазе против Јужног Судана доживео је тешку повреду када га је ударио Нуни Омот пред крај утакмице.[15] Након неколико дана подвргнут је хитној операцији у којој му је одстрањен бубрег.[16] Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству, уручена му је медаља иако није био у могућности да присуствује церемонији доделе. УспесиКлупски
РепрезентативниПојединачни
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
