Брадавичаста свиња
Брадавичаста свиња (Phacochoerus africanus) је врста свиње која живи у саванама, травњацима и шумама подсахарске Африке.[1] Назив врсте долази од четири велике избочине попут брадавица које се налазе на лицу свиње[2], а служе као резерва масти и користе се за одбрану када се мужјаци боре. Опис![]() Глава и дужина тела крећу се од 0,9 до 1,5 м, а висина од 63,5 до 85 cm. Женка брадавичасте свиње тешка је од 45 до 75 kg, обично су мало мање и лакше од мужјака, који су тешки од 60 до 150 kg.[3][4] Брадавичаста свиња је препознатљива по два пара кљова које вире из уста и вијугају према горе. Доњи пар је далеко мањи од горњег пара, кљове су врло оштре због трљања горњег пара сваки пут када отвара и затвора уста. Горњи очњаци могу нарасти до 25,5 cm, у пресеку су готово правоугли, око 4,5 cm су дубоки и 2,5 cm широки. Кљова се уздиже 90 степени или више од корена, како расте савија се према назад. Кљове се не користе за копање,[5] већ за борбу с` другим брадавичастим свињама, и у одбрани од грабљиваца.[2] На леђима има велику гриву, која се од главе спушта дуж кичме до средине леђа.[3] Проређена длака покрива цело тело. Боја је обично црна или смеђа. Реп је дуг, на његовом крају налази се прамен. Заједничко брадавичастим свињама је што немају поткожног масног ткива и длака је проређена, што их чини осетљивим на екстремне температуре.[3] Ваљањем у блату се штите како од ниских тако и од високих температура. Брадавичаста свиња је прилагођена испаши у саванама. Храни се травама, коренима, бобицама и инсектима. Оне углавном заузимају напуштене јазбине, мада јаким кљовама и ногама могу и копати нове. У тим јазбинама се смештају увек главом окренутом према отвору како би лакше и брже побегле од напада предатора. Поред људи главни предатори су им лавови, крокодили, леопарди и хијене. Друштвено понашањеБрадавичасте свиње живе у крдима и нису територијалне животиње, живе на одређеном подручју, али га не бране од других јединки своје врсте.[6] Женке живе са младима и другим женкама.[7] Оне углавном остају у крду у ком су рођене, док мужјаци одлазе из крда, али остају на истом подручју.[7] Млади мужјаци се удружују у крда, али кад одрасту живе сами.[8] Одрасли мужјаци се придружују крдима женки у време парења. На лицу имају две жлезде једна је кљовна жлезда, а друга жлезда лојница. Свиње оба пола почињу да обележавју своје подручје у узрасту од око шест до седам месеци.[9] Мужјаци то чине чешће од женки. Места која обележавају укључују јазбину за спавање и подручје храњења и појилиште. Кљовне жљезде користите се за удварања, за борбу и утврђивање статуса. Размножавање![]() Брадавичасте свиње почињу да се паре крајем кишне или почетком сушне сезоне, док рађање почиње почетком следеће кишне сезоне.[8] Мужјаци се паре са већим бројем женки, зависно од њихове спремности. Они се често међусобом боре за женке и чувају их једни од других. У време парења мужјак чека женку да се појави ван јазбине,[8] након чега почиње да је следи, а у тренутку кад је спремна долази до парења. Доминантни мужјак протерује све друге мужјаке који покушавају да се паре са женкама у његовој близини. Типичан период скотности је пет или шест мјесеци. Када су спреме да се опрасе женке привремено напуштају своја крда и прасе се у посебној јазбини.[8] Легло се састоји од два до осам прасића, обично од два до четири прасета. Женка остаје у рупи неколико недеља дојећи прасад.[8] У случају да изгуби своје легло женка некад прихвата друге прасиће.[10] Прасићи почињу да пасу са око две до три недеље старости, а престају да сисају са шест месеци старости.[8] Референце
![]() Викиврсте имају више информација о чланку Брадавичаста свиња. |
Portal di Ensiklopedia Dunia