Рођен је у Виховићима код Калиновика 10. априла 1949. године. У Калиновику је завршио осмогодишњу школу (1964). Матурирао је у сарајевској Првој гимназији (1968),[3] а дипломирао на Одсјеку за словенске језике и књижевности Филозофског факултета у Сарајеву (1973).[4] На истом факултету одбранио је 1979. магистарски рад „Стилизација језика у дјелу Петар Први А. Н. Толстоја и њихов одраз у нашем преводу“ и докторирао 1983. на тему: „Глагол као конституент књижевноумјетничког стила рускога језика у поређењу са српскохрватским“.
Наставни рад
Три године радио је у Гимназији „Огњен Прица“ [сада Друга гимназија] (1973—1977),[5] а петнаест провео на Филозофском факултету у Сарајеву[4] као асистент приправник, асистент, доцент и ванредни професор (1977—1992).
Био је лектор српскохрватског језика на Московском државном Универзитету (1985—1989, 1992—1993),[6] а школске 1992/1993. водећи научни сарадник Института за лингвистику Руске академије наука[7] и научни сарадник Института за руски језик „А. С. Пушкин“[8].
Од 1. марта 1996. до 1. октобра 2016. године радио је као редовни професор на Универзитету у Грацу,[9] када је постао емеритус.[10]
Научни рад
Основне научне области су: 1) лингвистика — шира подручја: граматика, општа и контрастивна лингвистика, — ужа подручја: глагол, корелације између словенских језика, посебно блиских као што су бошњачки/босански, хрватски и српски, 2) стилистика, 3) књижевност, поетика, нарочито стваралаштво Ива Андрића и Бранка Ћопића.
Члан је двију комисија Међународног славистичког комитета: Комисије за творбу ријечи[11] и Комисије за стилистику[12] . У оквиру њихових активности организовао је у Грацу (заједно са Арном Вонишем) двије конференције: Творба ријечи и интернет (22—25. март 2016)[13], Интеракција интернета и стилистике, интернета и стилова (16—18. април 2015)[14] и једну у Бањалуци: Мултимедијална стилистика (заједно Данијелом Дојчиновићем, Гораном Милашином и Арном Вонишем; 18—20. мај 2017)[15].
Гостовања
Био је двије и по школске године гостујући професор на Универзитету у Манхајму[16] (1993—1995), двије на Филозофском факултету у Задру[17] и три на Филозофском факултету у Загребу[18], гдје је као први гостујући професор почео да предаје српски језик[19] (2001—2004). Један семестар предавао је на Универзитету у Лајпцигу[20] (1995). На гостовањима се налазио краће вријеме (до седам дана) на низу европских универзитета: Тарту (Естонија, 1989), Познањ (Пољска, 1997), Љовен (Белгија, 1998), Братислава (Словачка, 1999), Љубљана (Словенија, 1999), Варшава (Пољска, 2000), Велико Трново (Бугарска, 2002), Нови Сад (Србија, 2005), Мостар (Босна и Херцеговина, 2007), Москва (Русија, 2008), Катовицама (Пољска, 2008), Инзбрук (Аустрија, 2008), Скопље (Македонија, 2008), Пула (Хрватска, 2009), Марибор (Словенија, 1999), Травник (Босна и Херцеговина, 2009), Санкт-Петербург (Русија, 2011), Вишеград (Босна и Херцеговина, 2012), Љубљана (Словенија, 2012), Бихаћ (Босна и Херцеговина, 2013), Минск (Бјелорусија, 2013), Загреб (Хрватска, 2014), Краснојарск (Русија, 2014), Вршац (Србија, 2014), Москва (Русија, 2014), Москва (Русија, 2015), Скопље (Македонија, 2016), Москва (Русија, 2017), Букурешт (Румунија, 2017).[21]
Учествовао је на великом броју међународних научних скупова — конференција, симпозијума, конгреса.[22]
Пројекти
Покренуо је и завршио низ међународних пројеката, међу којима се издвајају:
Разлике између босанског/бошњачког, хрватског и српског језика (Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen, FWF-Projekt, P19158-G03, 2006-2010),[23]
Die vergleichende Analyse der semantisch-derivativen Kategorie der Aktionsarten in den slawischen Sprachen Studium porównawcze nad kategorią semantyczno-słowotwórczą Aktionarten w językach slowiańskich (Ministerium Nauki i Szkolnictwa Wyższego, N104012 31/0898) 2006—2009.[24]
У оквиру првог пројеката развио је
Гралис-Корпус (Gralis-Korpus) — паралелни корпус за проучавање српског, хрватског и босанског/бошњачког језика,[25]
Акцентаријум (Akzentarium) — програм за учење и истраживање акцента тих језика,[26]
МорфоГенератор (MorphoGenerator) — програм за аутоматско морфолошко обиљежавање и генерисање парадигми,[28]
Анкетариум (Anketarium) — програм за онлајн анкетирање (са интерфејсом на српском, хрватском и босанском/бошњачком, руском, словеначком и њемачком језику).[29]
Године 2000. засновао је интернетски пројекат Лингвистички славистички портал Универзитета Грац ГРАЛИС,[30] којим и сада руководи и који даље развија.
Под његовим руководством у току су четири истраживачка пројекта:
Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту (Грац: 2007—),[31]
Аутор је више од 500 научних и стручних радова те низа превода (в. Publikationen UNIGRAZonline,[35], Publikationen GraLiS[36], Publikationen Liste[37]).
Објавио је низ књига у Аустрији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Њемачкој, Пољској, Русији и Србији. Радови су му штампани у свим словенским земљама на више језика (највише на српском, руском, њемачком и македонском).[38]
А) Монографије (књиге, посебна издања)
Написао је 28 монографија из области граматике, стилистике, корпусне лингвистике, књижевности и др.[39], између осталих:
Korelaciona morfologija srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika: Imenice. Konstrukcijsko izdanje. 2016.
Интернет-стилистика. 2015.
Дискурс и стиль: теоретические и практические аспекты : колл. монография. 2014.
Корреляционная грамматика сербского, хорватского и бошняцкого языков: Часть I: Фонетика — Фонология — Просодия. 2011.
Andrić-Initiative: Ivo Andrić im Europäischen Kontext (Graz, 2008–2015): Konzeption, Tätigkeit, Ergebnise. 2010.
Das linguistische Slawistik-Portal der Karl-Franzens-Universität Graz (2000–2010). 2010.
Korrelative Grammatik des Bosni(aki)schen, Kroatischen und Serbischen. Teil 1: Phonetik — Phonologie — Prosodie. 2009.
Способы глагольного действия в сербском, хорватском и бошняцком языках. 2009.
Трансакционал русского и сербского/хорватского/бошняцкого языков. 2009.
Der Nobelpreisträger Ivo Andrić in Graz / Nobelovac Ivo Andrić u Gracu. 2008.
Izazovi Branka Tošovića. 2007.
Экспрессивный синтаксис глагола русского и сербского/хорватского языков. 2006.
Sintaksa savremenoga srpskog jezika: Prosta rečenica. 2005.
Ujak. 2003.
Funkcionalni stilovi. 2002.
Korelaciona sintaksa. Projektional. 2001.
Izazovi Branka Tošovića. 2000.
Глагольный категориал. 1998.
Stilistika glagola. 1995.
Srpskorhvatski jezik: Kurs serbsko-chorwackiego z gramatyką i wyborem tekstów (заједно са Агњешком Спагинском-Прушак). 1992.
Funkcionalni stilovi. 1988.
Ruska gramatika u poređenju sa srpskohrvatskom. 1988.
Књига Синтакса српског језика: проста реченица, чији је један од аутора, добила је награду Павла Ивића као најбоље дјело из славистике објављено 2005. године.[40]
Б) Зборници
Објавио је 44 зборника из лингвистике и књижевности,[41] између осталих:
Andrićeva Gospođica. Andrićs Fräulein. 2017.
Ćopićeva poetika prostora / Ćopićs Poetik des Raumes. 2017.
Andrićevi Znakovi / Andrićs Zeichen.2016.
Djetinjstvo, mladost i starost u Ćopićevom stvaralaštvu / Kindheit, Jugend und Alter im Werk von Branko Ćopić. 2016.
Interaktion von Internet und Stilistik, Internet und Stil. 2016.
Das Leben der Jugendlichen im Internet: Sprachliche, literarische, kulturelle und gesellschaftliche Aspekte'. 2016.
Wortbildung und Internet / Словообразование и интернет / Tvorba riječi i internet. 2016.
Ranko Risojević. Der bosnische Scharfrichter. 2015.
Andrićeva Avlija / Andrićs Hof. 2015.
Žena — muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića / Frau — Mann: zwei Welten, zwei Motive, zwei Ausdrucksarten in den Werken von Branko Ćopić. 2015.
Paradoxa in den slawischen Sprachen, Literaturen und Kulturen. 2015.
Andrićeva Hronika / Andrićs Chronik. 2014.
Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру / Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić. 2014.
Slawistisches zu Sprache, Literatur und Kultur. 2014.
Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/5: 2005–2012. 2013.
Andrićeva ćuprija / Andrićs Brücke. 2013.
Lyrische Welterfahrung in den Werken von Branko Ćopić / Lirski doživljaj svijeta u Ćopićevim djelima. 2013.
Поетиката, стилистиката и лингвистиката на текстовите од Блаже Конески во корпусот Гралис / Poetik, Stilistik und Linguistik der Texte von Blaže Koneski im Gralis-Korpus. 2013.
Wort — Text — Stil. 2013.
Hrvatski pogledi na odnose između hrvatskoga, srpskoga i bosanskoga/bošnjačkoga jezika / Die kroatische Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Kroatischen, Serbischen und Bosnischen/Bosniakischen. Svezak 2 / Band 2. 2012.
Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/4: 1990-2004. 2012.
Ivo Andrić — Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925–1941) / Ivo Andrić — književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941). 2012.
Poetika, stilistika i lingvistika pripovijedanja Branka Ćopića / Poetik, Stilistik und Linguistik der Erzählens von Branko Ćopić. 2012.
Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/3. 2011.
Die k. u. k. Periode in Leben und Schaffen von Ivo Andrić (1892–1922) / Austrougarski period u životu i djelu Iva Andrića (1892–1922). 2011.
Hrvatski pogledi na odnose između hrvatskoga, srpskoga i bosanskoga/bošnjačkoga jezika / Die kroatische Sichtweise der Verhältnisses zwischen dem Kroatischen, Serbischen und Bosnischen/Bosniakischen. Svezak 1 / Band 1. 2010.
Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/1. 2010.
Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkoga jezika / Serbische Sichtweisen des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen. Knjiga I/2. 2010.
Das Grazer Opus von Ivo Andrić (1923—1924) / Grački opus Iva Andrića (1923-1924). 2010.
Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen: Grammatik. 2010.
Bošnjački pogledi na odnose između bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika / Die bosniakische Sichtweise der Unterschiede zwischen dem Bosnischen, Kroatischen und Serbischen. 2009.
Ivo Andrić: Graz — Österreich — Europa / Grac — Austrija — Evropa. Graz/Grac. 2009.
Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen: Lexik — Wortbildung — Phraseologie. 2009.
Die grammatischen Korrelationen: Grazer Linguistische Slawistentage (GraLiS-1999). 1999.
Mama, neću u podrum. 1992.
Славяно-славянские и славяно-финно-угорские сопоставления / Slovensko-slovenska i slovensko-ugrofinska poređenja. 1991.
Jezik i stil sredstava informisanja. 1991.
Funkcionisanje jezika u višenacionalnim zemljama. 1990.
Славянские литературные языки и историография славяноведения. 1988.
В) Часописи
Уређивао је часописе Славист[42] и Призма[43] (које је покренуо у Сарајеву 1989. и чије је издавање прекинуто због рата започетог 1992).
Члан је издавачког савјета часописа Стилистика [Stylistika] Пољске академије наука (1995—),[44]Славистика Славистичког друштва Србије (2005—)[45] и Philological Studies, 2010–)[46]. Био је члан издавачког савјета часописа Стил (Београд) од 2002. до 2007.
У два мандата вршио је функцију предсједника Одсјека за словенске језике и књижевности[53] Филозофског факултета у Сарајеву и једном директора Института за славистику у Грацу. Био је као представник Југославије члан Предсједништва међународне организације МАПРЈАЛ[54] (1991—1994), предсједник Славистичког друштва БиХ и предсједник Друштва за примијењену лингвистику БиХ.
Добио је 8. јуна 2006. захвалницу Универзитета у Ополу (Пољска) поводом 50 година тог универзитета. Изабран је за почасног члана Славистичког друштва Србије за афирмацију славистике у свијету и резултате у истраживању словенских језика.[55]
Награђен је 29. априла 2016. почасном повељом Факултета за новинарство МГУ[56] и Стилистичке комисије Међународног славистичког комитета за велики допринос развоју стилистике[12].
^ аб„Уговор о легату проф. др Бранка Тошовића”. Србија међу књигама. 3—19: 24. 2019. ISSN2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
.jpg)
