У децембру 1903. Орвил и Вилбур Рајт су однели делове своје летелице у Кити Хок, плажу у Северној Каролини, и тамо склопили летелицу. Био је то двокрилац, са два предња канарда, два задња кормила и две елисе ланчаницима повезане са мотором, који је конструисао и направио Чарлс Едвард Тејлор[5], при чему је пилот лежао на доњем крилу и конопцима контролисао команде. Авион није имао точкове, као стајни трап користио је једну врсту скија постављених на шине које су се могле окренути у правцу ветра приликом полетања. Након једног неуспешног покушаја од 14. децембра који је завршен мањим оштећењима на летелици, историјски лет обављен је 17. децембра1903. у 10.35 по јаком ветру и тмурном времену. Први успешан лет је био дуг 37 метара и трајао је 12 секунди. Тог дана су извели још три лета. Најдужи лет је износио 260 метара и трајао је 59 секунди.[6]
Утицај
Авион браће Рајт
Након првих летова, браћа Рајт су одустала од лежећих положаја управљања и уградили седиште поред мотора. Орвил успева 20. јуна1905. године извести први кружни лет спустивши се на место узлетања, а 1. децембра Вилбур лети с путницима. Упркос свему њихов први јавни лет ради лоших временских прилика завршава након пар „скокова“ авиона. Амерички новинари проглашавају их лажљивом браћом, а њихов авион утопијом.
У то су време су многи конструктори у Француској покушавали направити авион. Сви су они чули за браћу Рајт и желели су дознати што више о смештају кормила, мотора и облику крила, али су то браћа Рајт вешто скривала.
Браћа Рајт 9. октобра 1905. године шаљу писмо познатом француском конструктору авиона Фердинаду Феберу у којем нуде уговор за склапање авиона способних за летове од 40 km и авионе који могу превозити путнике. Вилбур бродом, у великим сандуцима доноси авион у Француску 1908. године, саставља га и с обзиром на велико интересовање ради само експерименталне, кратке летове не пожелевши открити његове праве могућности. Вилбур је 21. јула1908. године прекинуо поновна писања о „лажљивој браћи“ задржавши се у ваздуху 1 сат, 31 минуту и 25 секунди. Радио је кругове и „осмице“ изнад глава запрепаштених гледалаца. Рекорди су се низали, прешао је 66,6 km и постигао за тада невероватну брзину од 60 km/h. Да би отклонио све сумње 31. децембра 1908. године између крила је дао уградити барограф. Након слијетања очитане вредности биле су: трајање лета 2 сата, 43 минуте и 24 секунде; максимална висина 115 метара; пређени пут 124,7 km. Авион, ваздухоплов тежи од ваздуха напокон је добио битку над ваздухопловима лакшим од ваздуха.
Већ 1909. године Вилбур Рајт отвара у јужној Француској пилотску школу у коју долазе ученици из свих крајева Европе, а висока техничка школа у Минхену додјељује браћи Вилбуру и Орвилу наслов почасног доктора.
Cragg, Dan, Sgt.Maj, USA (Ret.), ed (1983). The Guide to Military Installations. Harrisburg, Pennsylvania: Stackpole Books. ISBN978-0-8117-2781-5.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Crouch, Tom D. (2003). The Bishop's Boys: A Life of Wilbur and Orville Wright. New York: W. W. Norton & Company. ISBN978-0-393-30695-8..
Howard, Fred (1998). Wilbur And Orville: A Biography of the Wright Brothers. Mineola: Dover Publications, Inc. ISBN978-0-486-40297-0.
Jakab, Peter L. (1997). Visions of a Flying Machine: The Wright Brothers and the Process of Invention (Smithsonian History of Aviation and Spaceflight Series). Washington, D.C.: Smithsonian. ISBN978-1-56098-748-2..
Kelly, Fred C (1943). The Wright Brothers: A Biography Authorized by Orville Wright. Mineola, New York: Dover Publications. ISBN978-0-486-26056-3., originally published in 1989. .
McFarland, Marvin W., ed (2001). The Papers of Wilbur and Orville Wright: Including the Chanute-Wright Letters and the Papers of Octave Chanute. New York: McGraw -Hill. ISBN978-0-306-80671-1.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). originally published in 1953. .