Број жртава Клинтонових је дискредитована теорија завере која тврди да су бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари Клинтон убијали своје политичке противнике, укупно чак 50 или више наводних жртава.[1][2][3] Многе делове теорије развили су издавач Њузмакса Кристофер Руди, конгресменка Марџори Тејлор Грин и други. Такве оптужбе постоје барем од 1990-их, када је снимљен филм под називом The Clinton Chronicles, који је продуцирао Лери Николс, а промовисао Џери Фалвел. Филм оптужује Била Клинтона за више злочина, укључујући убиство.[4][5]
Ову теорију завере су дискредитовали Lakeland Ledger, Chicago Tribune, Snopes и други медији, који указују на детаљне записе о смрти, необично велики круг сарадника које председник вероватно има и чињеницу да су многи од наведених људи погрешно идентификовани или су још увек живи, док други појединци нису имали познату везу са Клинтоновима.[6][7]
Наводне жртве
Ц. Виктор Рејзер II
Ц. Виктор Рејзер I је био копредсједавајући за националне финансије током влати Клинтона. Погинуо је у авионској несрећи заједно са сином и још тројицом 30. јула 1992. током пецања. Теоретичари завере верују да је несрећа намерно изазвана, међутим Национални одбор за безбедност саобраћаја је то оценио као несрећу, наводећи:[6][8][9]
Пилотова закаснела одлука при промени курса и његов неуспех да одржи ваздушну брзину током маневра. фактори у вези са удесом су: планински терен и низак плафон.
Мари Мохејн
Мери Мохејн је била приправница у Белој кући која је почетком лета 1997. године убијена у Старбаксу у предграђу Џорџтауна у Вашингтону. Пљачкаш је ушао у продавницу и упуцао је, након што је покушала да му узме пиштољ. Затим је упуцао двојицу запослених у Старбаксу и побегао. Међутим, теоретичари завере верују да је она убијена по наређењу Клинтонових.[6][10]
Званичник Беле куће Винс Фостер пронађен је мртав у парку Форт Марси у Вирџинији, у близини Вашингтона, 20. јула 1993. године. Обдукцијом је утврђено да је погођен у уста, а на његовом телу нису пронађене друге ране.[11] Пет званичних истрага је прогласило његову смрт самоубиством, али он је и даље предмет теорија завере и тврди се да су га заправо убили Клинтонови јер је знао превише.[12]
Сет Рич
Простор за паркирање бицкли посвећен Сету Ричу, за кога теоретичари завере верују да су га убили Клинтонови
Неразјашњено убиство члана особља Демократског националног комитета Сета Рича 2016. године подстакло је теоретичаре завере да спекулишу да је Хилари Клинтон организовала његову смрт; оповргнута теорија била је заснована на извештају Фокс њуза, који је касније повучен, да је Рич био одговоран за Викиликсово објављивање ДНЦ имејлова током председничке кампање у Сједињеним Државама 2016.[13][14] Различите елементе ове теорије промовисале су истакнуте личности које заступају ставове десног политичког спектра укључујући Алекса Џонса, Њута Гингрича и Шона Хенитија.[15][16]
Џефри Епстин
Осуђени сексуални преступник Џефри Епстин, који је био у притвору под федералном оптужбом за дечју проституцију, пронађен је мртав у својој ћелији у затвору на Менхетну 10. августа 2019.[17] Званична обдукција је касније прогласила узрок смрти самоубиство вешањем.[18] Његова смрт довела је до тога да се теорије завере преносе на друштвеним мрежама, посебно у вези са Било, Клинтоно и Доналдом Трампом.Неколико сати након његове смрти, Трамп је ретвитовао тврдње да је Епстинова смрт повезана са Клинтоновом, укључујући хештег #ClintonBodyCount.[19][20] Политички коментатор Динеш Д'Суза покушао је да искористи време које је провео у заверу да потврди заверу да су Клинтонови одговорни за Епстинову смрт.[21]
Кристофер Сајн
Новинар Кристофер Сајн објавио је вест о састанку 27. јуна 2016. на писти Феникс Скај Харбор између бившег председника Била Клинтона и тадашње државног тужиоца Лорете Линч. Тајминг састанка десио се током председничких избора 2016. када је тадашња кандидаткиња Хилари Клинтон била под истраживањем о томе како је поступала са одређеним имејловима током свог мандата као државна секретарка САД.[22] Сајн је пронађен мртав у својој кући у Алабами 12. јуна 2021. Његова смрт се истражује као самоубиство.[23] Неколико личности, укључујући Лорин Боеберт, Ден Бонгино и Чарлија Кирак, као и про-Трампов кабловски информативни ТВ канал One America News Network, сугерисали су да су га убили Клинтонови.[24]
Жовенел Моиз
Председник Хаитија Жовенел Моиз убијен је 7. јула 2021, када су наоружани људи напали његову резиденцију у Пелерин 5, округу Петион-Вил.[25][26][27][28] Мартин Моиз, прва дама Хаитија, хоспитализована је због рана задобијених током напада.[29][30][31] Неки теоретичари завере су тврдили да су Клинтонови били умешани у његову смрт, указујући на политичке контроверзе у вези са помоћи коју је Клинтонова фондација дала Хаитију, као што су приколице за учионице „отпорне на урагане“ за које је утврђено да су структурно несигурне и које садрже формалдехид. Следбеници теорије завере Кјуанон, који тврде да Доналд Трамп тајно води рат против удружења трговаца децом која укључује и Клинтонове, жестоко су расправљали о идеји да су они умешани у атентат. Расправа о неоснованој тврдњи довела је до тога да термин „Клинтонови“ постане топ тренд на Твитеру.[32]
Други
Друге особе повезане са теоријом завере су:
Џим Макдугал, финансијски партнер Клинтонових у послу са некретнинама који је довео до Вајтвотер скандала. Макдугал је умро од срчаног удара у Федералном поправном заводу у Форт Ворту, Тексас, 8. марта 1998.[3]
Едвард Јуџин Вили, млађи, сарадник Клинтонових за прикупљање средстава, чија је супруга Кетлин Вили навела у CBS магазину 60 минута да ју је Бил Клинтон сексуално напао 29. новембра 1993. године. Кетлин је такође сведочила у тужби Поле Џоунс за сексуално узнемиравање против Клинтонове. Едвард је пронађен мртав у шуми Вирџиније, а његова смрт је проглашена самоубиством.[36][37][38]
Рон Браун, који је био секретар за трговину током првог мандата председника Била Клинтона. Пре тога је био председник Демократског националног комитета . Браун је био под истрагом независног адвоката за контроверзу трговинске мисије Министарства трговине и био је сведок, који је добио обавештење да треба да сведочи, у тужби Judicial Watch-а против државног одељења за трговину.[39][40][41] Он и још 34 погинули су у паду ЦТ-43 УСАФ-а у Хрватској 1996. године.[38][42]
Џери Паркс, шеф обезбеђења Клинтоновог штаба током његове председничке кампање 1992.[43] је убијен 26. септембра 1993. године када је напустио мексички ресторан на ивици Литл Рока у Арканзасу од стране човека у другом аутомобилу који је пуцао у њега десет пута из пиштоља калибра 9 милиметара. Парксов син, Гери, тврдио је да је његов отац прикупио тајни досије Клинтонових „ситних грехова“ и да је његов отац користио досије како би покушао да уцени Клинтона.[44][45]
Марк Мидлтон, пословни лидер из Арканзаса, заједнички пријатељ Била Клинтона и Џефрија Епстина и бивши финансијски директор Клинтонове председничке кампање, а касније и специјални Клинтонов помоћник, пронађен је мртав, обешен о дрво тридесет миља од његове куће са раном од пушке на грудима, 07.05.2022. Мидлтонова породица поднела је судску забрану како би спречила да полицијске фотографије сцене буду пуштене у јавност, наводећи забринутост да би те слике могле да подстакну теорије завере. Судија Алис Греј ће одлучити да ли фотографије могу да буду објављене.[46][47][48]
^Weber, Peter (12. 8. 2019). „Dinesh D'Souza tried to use his time behind bars to bolster Epstein conspiracy theory, failed”. The Week (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 8. 2019. г. Приступљено 2021-08-01. „Over the weekend, D'Souza tried to leverage his eight months in a federal correctional center to lend authority to the bizarre, evidently Trump-endorsed conspiracy theory that the Clintons might be responsible for Jeffrey Epstein's suicide.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)