Букумирско језеро
![]() Букумирско језеро је ледничко језеро у Кучкој крајини, у источном делу Црне Горе. Захвата површину од 19.320 m². Дуго је 210 м, широко 130 м, а дубоко до 16,8 м.[2] Дужина језерске обале износи 585 м.[1] Лежи у северном подножју планине Жијово, на моренској пречаги између Торача, Загона и Ђебезе на, висини од 1448 м. Недалеко је од изворишних делова Веруше.[2] Водом се пуни путем падавина, отапањем снега и из повремених извора са катуна Ивановића. Ниво воде у језеру има незнатне осцилације које износе ±1 м. Вода у језеру је алкална.[3] Биљни и животињски светОко 15% површине Букумирског језера обрасло је бујном барском вегетацијом која је у експанзији.[3] Букумирско језеро је станиште црногорског даждевњака (Triturus alpestris montenegrinus), у народу познатог као „жмигавац”, ендемске врсте коју је 1951. открио и први описао Милутин Радовановић. Ова подврста планинског мрмољка (Triturus alpestris).[4] Језеро је у више наврата порибљавано, због чега је црногорски даждевњак готово ишчезао из језера.[3]
Природне лепоте и занимљивостиЈезеро, заједно са планинским масивом Кучке крајине, представља један од најсликовитијих пејзажа у околини. У близини језера налазе се катуни Поповића и Језера. Букумирско језеро постаје све популарнија туристичка дестинација, посебно лети, када је вода довољно топла за пливање, а околне ливаде постају добро место за камповање. Северна страна језера је стеновита, док је јужна приступачнија, прекривена вегетацијом. Вода у језеру је чиста, прозирна до 4 м дубине. Локално становништво користи језеро и као појило за стоку током лета.[1] ![]() Легенда о имену![]() Према народној легенди, језеро је име добило по Букумирима, номадском народу који је живео око језера.
И Павле Ровински је записао да се по народној легенди у Бокумирском језеру налази неко биће караконџула, која утопи свакога ко се усуди да плива у њему,[6] а назив приписује Бокумирима и наводи их као богумиле.[7] Како стићи до језераДо језера води 50-ак километара дуг асфалтирани пут од Подгорице преко Медуна, Убала, Кржање и Стравча. Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia