ВМРО-ДПМНЕ

Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство

Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство
Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство
Скраћеница	ВМРО-ДПМНЕ
Вођа	Христијан Мицкоски
Основана	17. јун 1990.; пре 34 године
Седиште	Скопље
Идеологија	конзервативизам; хришћанска демократија; македонски национализам; економски либерализам; антикомунизам; десничарски популизам;
Политичка позиција	десни центар; до деснице
Европско чланство	Европска народна странка (придружени члан)
Међународно чланство	Међународна демократска унија
Боје	црвена, црна, златна
Собрање	55 / 120
Председници општина	42 / 81
Одборници општина	468 / 1.333
Скупштина града Скопља	18 / 45
Веб-сајт
	www.vmro-dpmne.org.mk

Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство (мкд. Внатрешно Македонска Револуционерна Организација — Демократска Партија за Македонско Национално Единство), позната по свом акрониму ВМРО-ДПМНЕ, је политичка странка у Северној Македонији. Једна је од две највеће странке у држави, док другу чини Социјалдемократски савез Македоније.

Залаже се за хришћанску демократију,^[14] а сматра се националистичком странком.^[4]^[15]^[16]^[17] Под руководством Љупча Георгијевског, подржавала је независност Македоније од бивше Југославије и водила политику ближих односа са Бугарском.^[18] Пошто је оптужен да је пробугарски политичар, Георгијевски је изашао из странке 2003.^[19] Под вођством Николе Груевског, промовисала је ултранационалистичку политику.^[20] Због националистичких ставова, поједини критичари су је оптужили за албанофобију.^[21] За време руководства Груевског, странка се од проевропске и про-НАТО политике окренула ка русофилству, србофилији и антизападној политици.^[22]^[23]^[24]^[25]^[26] Актуелни вођа странке Христијан Мицкоски успротивио се Уговору о пријатељству који је потписан са Бугарском 2017. и тврдио да ће, ако дође на власт, ревидирати Преспански споразум потписан са Грчком 2018.^[27] Постала је главна опозициона странка која је учествовала у протестима 2022. због противљења приступању Северне Македоније Европској унији.^[28]

Историја

Име је добила по Унутрашњој македонској револуционарној организацији, покрету за ослобођење Македоније од Османског царства из прве половине 20. века, а основана је 17. јуна 1990. за време демократских промена у тадашњој југословенској републици Македонији, те учествовала на првим изборима у јесен исте године.

ВМРО је на почетку стекао репутацију странке која окупља радикалне македонске националисте,^[29]^[30]^[31]^[32]^[33]^[34]^[35] али је упркос освајања релативно великог броја гласова остала ван власти, јер су првих година македонске независности већину у Собрању држале лево оријентисане македонске странке уз помоћ заступника албанске мањине.

Године 1995. странка је одлучила променити своју платформу од радикално националистичке према умерено десној, односно демохришћанској. Године 1998. је након избора успела да дође на власт, а године 1999. је њен кандидат Борис Трајковски изабран за председника уз помоћ гласова албанске мањине. Године 2002. је поражена на изборима, те је власт поновно преузела левица, али је 2006. освојила највећи број места у Собрању.

Резултати на изборима

Година	Вођа	Гласови		%	Мандати	+/–	Бр.	Статус
1990.	Љупчо Георгијевски	први кург	154.101	14,3%	38 / 120	38	1.	опозиција
1990.		други круг	238.367	29,9%	38 / 120	38	1.	опозиција
1994.		први круг	141.946	14,3%	0 / 120	38		ванпарламентарна
1994.		други круг	бојкот		0 / 120	38		ванпарламентарна
1998.		први круг	312.669	28,1%	49 / 120	49	1.	влада
1998.		други круг	381.196	49%	49 / 120	49	1.	влада
2002.		298.404		25%	33 / 120	16	2.	опозиција
2006.	Никола Груевски	303.543		32,5%	45 / 120	12	1.	влада
2008.		481.501		48,48%	63 / 120	18	1.	влада
2011.		438.138		39,98%	56 / 123	7	1.	влада
2014,		481.615		42,98%	61 / 123	5	1.	влада
2016.		454.519		38,14%	51 / 120	10	1.	опозиција
2020.	Христијан Мицкоски	315.344		34,57%	44 / 120	7	2.	опозиција
2024.	Христијан Мицкоски	436.036		44,58%	58 / 120	14	1.	влада

Референце

^ Bakke, Elisabeth (2010). „Central and East European party systems since 1989”. Ур.: Ramet, Sabrina P. Central and Southeast European Politics since 1989. Cambridge University Press. стр. 79. ISBN 978-0-521-88810-3.
^ ^а ^б Nordsieck, Wolfram (2020). „North Macedonia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 16. 7. 2020.
^ „Key political Parties in Macedonia”. Balkan Insight. 27. 9. 2012.
^ ^а ^б Bugajski, Janusz (1995). Ethnic Politics in Eastern Europe: A Guide to Nationality Policies, Organizations, and Parties. M. E. Sharpe. стр. 463. ISBN 978-0-7656-1911-2.
^ Jebb, Cindy R. (2006). The Fight for Legitimacy: Democracy vs. Terrorism. Praeger Publishing. стр. 65. ISBN 978-0275991890.
^ Poulton, Hugh (2000). Who Are the Macedonians? (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 217. ISBN 0-253-21359-2.
^ European Yearbook of Minority Issues: 2002-2003. 2. Martinus Nijhoff Publishers. 2004. стр. 233. ISBN 9004138390.
^ Dobos, Corina; Stan, Marius (2010). Politics of Memory in Post-Communist Europe (History of Communism in Europe). Zeta Books. стр. 197. ISBN 978-9731997858.
^ Petkovski, Ljupcho. Authoritarian Populism and Hegemony: Constructing 'the People' in Macedonia's illiberal discourse (PDF). Centre for Southeast European Studies.
^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Taylor & Francis. стр. 419. ISBN 978-0-415-22962-3.
^ Piano, Aili (30. 9. 2009). Freedom in the World 2009: The Annual Survey of Political Rights & Civil Liberties. Rowman & Littlefield. стр. 433. ISBN 978-1-4422-0122-4.
^ Fluri, Philipp H.; Gustenau, Gustav E.; Pantev, Plamen I. (19. 9. 2005). „Macedonian Reform Perspectives”. The Evolution of Civil-Military Relations in South East Europe: Continuing Democratic Reform and Adapting to the Needs of Fighting Terrorism. Springer. стр. 170. ISBN 978-3-7908-1572-6.
^ Atanasov, Petar (2005). „Macedonian Reform Perspectives”. Ур.: Fluri, Philipp H.; Gustenau, Gustav E.; Pantev, Plamen I. The Evolution of Civil–Military Relations in South East Europe: Continuing Democratic Reform and Adapting to the Needs of Fighting Terrorism. Springer Science+Business Media. стр. 170. ISBN 978-3-7908-1572-6.
^ Berglund, Sten, ур. (2013). The Handbook of Political Change in Eastern Europe. Edward Elgar Publishing. стр. 621—622. ISBN 978-1782545880.
^ Vera Stojarová, Peter Emerson Party Politics in the Western Balkans; Routledge. . 2013. стр. 175. ISBN 978-1135235857. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Poulton, Hugh (1995). Who are the Macedonians?. Hurst. ISBN 9781850652380. . Hurst & Company, 2000, p. 207.
^ Danforth, Loring M. (1995). The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World. Princeton University Press. стр. 144. ISBN 0691043574. „...the Internal Macedonian Revolutionary Organization – Democratic Party for Macedonian National Unity (VMRO-DPMNE), an ultranationalist party whose irredentist platform called for the creation of a "United Macedonia".”
^ Troebst.S, ‘An Ethnic War That Did Not Take Place: Macedonia, Its Minorities and Its Neighbours in the 1990s’, p. 78 in David Turton (ed.), War and Ethnicity: Global Connections and Local Violence (Rochester, 1997 ), pp. 77–103.
^ Dimitar Bechev, Historical Dictionary of North Macedonia, Historical Dictionaries of Europe, Rowman & Littlefield. . 2019. стр. 124. ISBN 978-1538119624. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Piacentini A., Make Macedonia Great Again! The New Face of Skopje and the Macedonians’ identity dilemma edited by Evinç Doğan in Reinventing Eastern Europe: Imaginaries, Identities and Transformations; Place and space series; Transnational Press London, 2019; Doğan, Evinç (22. 1. 2019). Reinventing Eastern Europe: Imaginaries, Identities and Transformations. стр. 87. ISBN 978-1910781876.
^ Tom Lansford as ed., Political Handbook of the World 2018-2019;CQ Press. Lansford, Tom (2019). Political Handbook of the World 2018-2019. CQ Press. стр. 968. ISBN 978-1544327136.
^ Pandeva, I.R. (2022). „North Macedonia and Russia: An Ambiguous Relationship”. Ур.: Kaeding, M., Pollak, J., Schmidt, P. Russia and the Future of Europe. Springer. ISBN 978-3-030-95647-9. doi:10.1007/978-3-030-95648-6.
^ Tomáš Vlček, Martin Jirušek, Russian Oil Enterprises in Europe: Investments and Regional Influence, Springer. Vlček, Tomáš; Jirušek, Martin (2019). Russian Oil Enterprises in Europe: Investments and Regional Influence. Springer. стр. 143. ISBN 978-3030198398.
^ Vassilis Petsinis, From pro-American to pro-Russian? Nikola Gruevski as a political chameleon. 22 May 2015. openDemocracy.
^ Jasmin Mujanovic, Hunger and Fury: The Crisis of Democracy in the Balkans, Oxford University Press, 2018. Mujanović, Jasmin (2018). Hunger and Fury: The Crisis of Democracy in the Balkans. Oxford University Press. стр. 115. ISBN 978-0190877392. . 162.
^ Aubrey Belford et al., Leaked Documents Show Russian, Serbian Attempts to Meddle in Macedonia. 04 June 2017, Organized Crime and Corruption Reporting Project.
^ „Мицкоски: Преспанскиот договор е реалност – DW – 3.11.2021”. dw.com (на језику: македонски). Приступљено 2022-12-10.
^ Debate Derailed In North Macedonian Parliament Amid Unrest Over Proposed Deal With EU, Bulgaria. Radio Free Europe/Radio Libert, July 07, 2022.
^ Alan John Day (2002). Political parties of the world.
^ Poulton, Hugh (1995). Who are the Macedonians?. . Hurst & Company, 2000
^ Christopher K. Lamont, International Criminal Justice and the Politics of Compliance, Ashgate, 2010
^ Bell, Imogen. Central and South-Eastern Europe 2004. . Routledge
^ Keith Brown (2003). The past in question: modern Macedonia and the uncertainties of nation. Princeton University Press.
^ Stein 2000, стр. 91.
^ Levitsky & Way 2010, стр. 125.