Ваготомија
Ваготомијa је хируршка метода којом се живац луталац (вагусни нерв) сече како би се спречила његова нервна стимулација и на тај начин смањило лучење желудачне киселине.[1] Релевантна анатомијаЖивац луталац (вагусни нерв) је одговоран за парасимпатичку инервацију желуца кроз његово предње и задње стабло. Предње вагусно стабло, које долази од левог вагусног нерва, иде дуж предње површине једњака ка малој кривини желуца, где одаје гране јетру јетре и дуоденум, а потом се наставља дуж мање кривине желуца и даје предње желудачне гране. Задње вагусно стабло, које настаје од десног вагусног нерва, иде дуж задње површине једњака према мањој кривини желуца, и даје гране за предњу и задњу површину желуца, и целијачни корен и наставља мањим задњим огранком (задњим нервом мале кривине). ВрстеОбична ваготомија елиминише аферентну и парасимпатичку инервацију желуца и леве стране попречног колона. Друге технике се фокусирају на гране вагуса које воде од ретроперитонеума до желуца. Основне врсте ваготомије су трункала и високоселективна ваготомија. Трункална ваготомијаТрункална ваготомија (ТВ) укључује поделу главног стабла вагуса (укључујући његову целијакију/хепатичну грану) и денервацију пилоруса; стога је неопходна процедура дренаже пилоруса, као што је дилатација или дисрупција пилоруса (пилормиотомија или пилоропластика) или гастројејуностомија. Ова процедура такође денервира јетру, жучно дрво, панкреас и танко и дебело црево.[2] Високо селективна ваготомијаВисоко селективна ваготомија (ВСВ) се односи на денервацију само оних грана које инервишу доњи део једњака и желудац (док се оставља задњи нерв мале кривине на месту како би се осигурало да функција пражњења желуца остане нетакнута). ВСВ је један од начина лечења пептичког улкуса.[3] Високо селективна ваготомија укључује денервацију само фундуса и тела (подручја која садрже париеталне ћелије) желуца (такође се назива ваготомија паријеталних ћелија). Чува снабдевање нерава антрума и пилора; поступак пилоричне дренаже није потребан. Не денервира јетру, жучно стабло, панкреаса или танко и дебело црево. Ова процедура се такође назива проксимална гастрична ваготомија. Начин извођењаСве врсте ваготомије се могу изводити на отвореном трбуху (лапаротомијом) или минимално инвазивним операцијама (лапароскопијом). За лечење ПУД-а, ваготомија се понекад комбинује са антректомијом (уклањањем дисталне половине желуца) да би се смањила стопа рецидива. Реконструкција се изводи гастродуоденостомијом или гастројејуностомијом (Билрот II). Како у високо селективној ваготомији остаје нетакнут задњи нерв мале кривине, функција пражњења желуца остаје нетакнута. ИндикацијеТерапија дуоденалног и гастричног) улкуса Ваготомија се може користити у хируршком лечењу пептичког (дуоденалног и гастричног) улкуса (ПУД). Ваготомија се некада обично изводила за лечење и превенцију ПУД; међутим, са доступношћу одличне контроле лучења киселине прописивањем антагониста Х2 рецептора, као што су циметидин, ранитидин и фамотидин, и инхибиторима протонске пумпе (ИПП), као што су пантопразол, рабепразол, омепразол и лансопразол, потреба за хируршким лечењем пептичког улкуса се значајно смањила.[4] Терапија гојазности Након запажања да су гојазни пацијенти са ПУД-ом изгубили значајну тежину након трункалне ваготомије, ваготомија је почела да се примењују од 1978. године као наменска за лечење гојазности.[5] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
