Валериј Борзов
Валериј Борзов (укр. Валерій Пилипович Борзов; Самбор, Лавовска област СССР, 20. октобар 1949), је совјетски атлетичар украјинског порекла. Завршио је Кијевски институт за физичку културу 1971. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза 1970. Учесник је олимпијских игара у Минхену 1972. и у Монтреалу 1976, где је освајао медаље на 100 м, 200 м и штафети 4х100 м. Двострука победа у спринту на Олимпијским играма у Минхену 1972. године најсјајнији је тренутак његове каријере. Након победе на 100 м чинило се да је дисквалификација два најбоља спринтера из САД, Реја Робинсона и Едија Хејса, због кашњења на старт олакшала Борзову пут до злата. Међутим, на 200 м Борзов је победио обојицу у директном обрачуну те тиме доказао заиста сјајну форму. Осим олимпијских успеха био је троструки европски првак у трци на 100 м, шестоструки дворански европски првак у тркама на 60 м, једном на 50 м и вишеструки првак СССР. По завршетку каријере оженио се олимпијском победницом у гимнастици Људмилом Туришчевом. Од 1991 — 1999. био је председник Олимпијског комитета Украјине, а од 1994. и члан МОК и украјински министар за омладину и спорт. Године 1982. написао је књигу „10 секунди — цео живот“ Спортски успеси
Европско првенство у атлетици у дворани
Лични рекорди
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia