Василиј Леонтијев

Василиј Леонтијев
Василиј Леонтијев
Лични подаци
Пуно име	Василиј Васиљевич Леонтијев
Датум рођења	(1906-08-05)5. август 1906.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	5. фебруар 1999.(1999-02-05) (92 год.)
Место смрти	Њујорк, САД
Образовање	Универзитет у Лењинграду, Универзитет у Берлину
Научни рад
Поље	економија
Награде	Нобелова награда за економију (1973)
Званични веб-сајт
www.wassily.leontief.net

Василиј Васиљевич Леонтијев (рус. Василий Васильевич Леонтьев; Санкт Петербург, 5. август 1906 – Њујорк, 5. фебруар 1999), амерички економиста руског порекла.^[1][2]

Школовање је започео на Универзитету у Лењинграду (данас Санкт Петербург) 1921. године, где је његов отац био професор економије. Након студија филозофије, социологије и економије, дипломирао је економију 1925.^[2] По завршетку студија радио је у ГОСПЛАН-у (државном органу за планирање у бившем СССР-у).

Школовање је завршио са одбрањеним докторатом на Универзитету у Берлину 1928. године. Као запослен на Институту за светску економију на Кијевском универзитету од 1927. до 1930. године радио је на истраживању статистичких деривата кривуља понуде и потражње.

Отишао је у Кину где је годину дана радио као саветник кинеске владе. Прелази затим у Национални биро за научна истраживања у Њујорку 1931. године и на Одељење за економију на Универзитету Харвард 1932. године.

Професор економије постао је 1946. године; организовао пројекат економских истраживања на Харварду 1948. године и деловао као његов директор до 1973. године. Био је председник Удружења чланова Харварда до 1965. године.

Прве резултате свог рада на инпут-оутпут анализи објавио је у чланку "Структура америчке економије; 1919 - 1929" штампан 1941. године. У другом издању дела из 1951. године анализа је проширена на 1939. годину.

Био је члан Америчког економског удружења; Економетричког удружења; Америчког филозофског друштва; Америчке академије науке и уметности; Међународног статистичког института; Центра за економска истраживања у Јапану; Краљевског статистичког друштва у Лондону; члан Британске академије; Француског института.

Почасни докторат је стекао на многим универзитетима (Брисел, Јорк, Лувен, Париз).

Остала важнија дела су: Studies in the Structure of American Economy (Студије о структури америчке економије, 1953), lnput-output Economics (Инпут - оутпут економика, 1966) и The Future of the World Economy (Будућност светске економије, 1977).

Међу наградама добио је Орден Cherubima на Универзитету у Пизи 1953. године, Орден Легије части 1968. године и Бернхард-Хармсову награду за економију 1970. године.

Добитник је Нобелове награде за изузетан допринос у анализи улазно-излазних података 1973. године.^[1][3]