Васил Хаџиманов
Васил Хаџиманов (Београд, 23. јун 1973) српски је композитор и пијаниста. Бави се џез и етно музиком. Оснивач је и члан Васил Хаџиманов бенда. БиографијаРођен је у Београду. Његови родитељи, Зафир Хаџиманов и Сенка Велетанлић, као и тетка Бисера Велетанлић су познати македонски, српски, и југословенски музичари. Класично музичко образовање почео је да добија већ са 5 година. Завршио је средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“. Музичко школовање наставио је као стипендиста Беркли колеџа у Бостону, где је и дипломирао на одсеку за клавир 1995. године. Након дипломирања проводи годину дана у Њујорку. У Србију се враћа 1996. године и оснива „Васил Хаџиманов бенд“.[1] Ожењен је и има ћерку Марту.[2] Живи и ради у Београду. КаријераТоком студија на Берклију, наступао је са групом „Свети“ са Марком Ђорђевићем и Батом Андоновим. Са Паскал Бокаровим афро-поп бендом, ишао је на турнеју по САД. У Њујорку је сарађивао са познатим музичарима попут Дејвида Гилмора и Крис Чика. У исто време је радио у „Tomandandy“ студију као музички програмер. По повратку у Србију 1997. године, оснива Васил Хаџиманов бенд. Ту почиње његов рад на спајању етно музичке баштине Балкана и западњачких музичких поджанрова (џез, фанк, world music). Године 2001. изашао је први албум Васил Хаџиманов бенда. Хаџиманов сарађује и са другим бендовима, па је био и члан следећих састава: Дарквуд Даб, Bace Quartet, Трио Свети и Васил Хаџиманов пиано трио. Бави се и компоновањем музике за филмове и ТВ серије. Неки од филмова и ТВ серија које носе потпис Васила Хаџиманова као аутора музике су филм Кад порастем бићу кенгур и ТВ серије Кошаркаши и Отворена врата.[1] Политички ангажманХаџиманов је потписао Апел 100, којим је подржао кандидатуру Саше Јанковића за председника Републике Србије.[3] Касније се придружио Покрету слободних грађана, који је напустио 2020. године због одлуке да се изађе на изборе.[4] Награде, признања, успеси
Дискографија
Референце
ЛитератураСпољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
