Вања Кавурић

Вања Кавурић (Београд, 9. октобар 1945 — Загреб, 23. октобар 1977) била је српска сликарка која је радила као ликовна педагошкиња у Загребу.

Вања Кавурић била је ћерка архитекте Ђуке Кавурића и Ируде Борковић, докторке економије.^[1]

Вања је завршила класичну гимназију у Београду 1963. Студирала је на Академији примењених уметности у Београду од 1963. до 1965. у класи професора Стојана Ћелића.^[2] Дипломирала је 1967. на Академији ликовних уметности у Загребу у класи професора Отона Постружника. Била је сарадница мајсторске радионице Крсте Хегедушића од 1969. до 1973. Поред сликарства, радила је керамику и објављивала песме у београдском часопису Кадима (1973).^[3]

Вања Кавурић је припадала покрету Нове фигурације. У својим сликама (Ти, Почетак игре, Обала III, све настале између 1971–1973) и цртежима (циклус Унутра и напољу, око 1970), градила је оригиналан иконографски израз сликајући деперсонализоване женске актове, лутке и маске у великим форматима, скулптуралне форме и наглашавајући еротику у односу на предмете свакодневног живота, што ју је приближило поп арту.^[3]

У сликама је показивала опседнутост свакодневним предметима и еротским асоцијацијама (Шољица кафе, 1974).^[2]

• Загреб (1970, 1973),
• Београд (1972),
• Винковци (1973).

• Београд (1983),
• Загреб (1990, 1998).

• Салон младих (Загреб 1970–74),
• Бијенал младих (Ријека 1971, 1973),
• Загребачки салон (1971–73),
• Изложба цртежа у Загребу (1971).

• Списак српских сликара

1. ^ „Изложба Вање Кавурић” (PDF). Јеврејски историјски музеј. 1983. 
2. ^ ^{а б} Павичић, Сњежана (1987). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 2, К – Рен. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 33—34. ISBN 8670530015. 
3. ^ ^{а б} „KAVURIĆ, Vanja - Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2025-04-26.