Везана наелектрисања

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Везана наелектрисања" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Vezana naelektrisanja" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Електрична поларизација у вези је са прерасподелом везаних електрона у материјалу, што ствара додатну густину наелектрисања познату и као густина везаних наелектрисања ${\displaystyle \rho _{v}\,}$:

${\displaystyle \rho _{v}=-\nabla \cdot \mathbf {P} }$

тако да је укупна густина наелектрисања која се рачуна у Максвеловим једначинама дата са:

${\displaystyle \rho =\rho _{s}+\rho _{v}\,}$

где је ${\displaystyle \rho _{s}\,}$ густина слободних наелектрисања.

На површини поларизованог материјала, везана наелектрисања се јављају као површинска густина наелектрисања:

${\displaystyle \sigma _{v}=\mathbf {P} \cdot \mathbf {\hat {n}} _{\mathrm {van} }\,}$

где је ${\displaystyle \mathbf {\hat {n}} _{\mathrm {out} }\,}$ јединични вектор усмерен споља, нормално на површину. Ако је P униформно унутар материјала, ово површинско налектрисање је уједно и једино наелектрисање у материјалу.

Када се густина поларизације мења у времену, тада временски зависна густина везаних наелектрисања ствара густину струје од:

${\displaystyle \mathbf {J} _{v}={\frac {\partial \mathbf {P} }{\partial t}}}$

тако да укупна густина струје која се рачуна у Максвеловим једначинама износи:

${\displaystyle \mathbf {J} =\mathbf {J_{s}} +\nabla \times \mathbf {M} +{\frac {\partial \mathbf {P} }{\partial t}}}$

где је ${\displaystyle \mathbf {J_{s}} }$ густина струје слободних наелектрисања, а други члан настаје услед промене магнетског поља (када постоји).