Велика Барна

Велика Барна
Велика Барна;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бјеловарско-билогорска
Град	Грубишно Поље
Област	Билогора
Становништво
— 2011.	335
Географске карактеристике
Координате	45° 44′ 11″ С; 17° 08′ 03″ И / 45.73626216722155° С; 17.13404406979431° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	148 m
	Велика Барна Велика Барна на карти Хрватске
	Велика Барна Велика Барна на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број	43290 Грубишно Поље
Позивни број	+385 43
Регистарска ознака	DA

Велика Барна је насељено мјесто града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Географија

Велика Барна се налази око 5 км сјеверозападно од Грубишног Поља.

Прошлост

Велика Барна је као село насељена око 1598. године за време аустријског цара Рудолфа II. Поред ње ту су 1905. године још села: Мала Барна и Јасеновача Мала.

Почетком 20. века политичка општина за Велику Барну налазила се у месту Велики Грђевац, а ту је била и пошта. Брзојав је био у Грубишином Пољу. Остала институције и власти имале су седиште у Беловару.

Православна црквена општина била је почетком 20. века организована у месту, под председништвом Прокопа Ковачевића. Православна парохија је била IV класе, са парохијским домом и два српска православна гробља. У црквеној ризници се налазила најстарија црквена књига србљак из 1661. године, штампан у Римнику. Парох је у то време поп Саво Теодоровић (од 1880) родом из Уљаника.^[1]

Православна црква је грађена 1844. године и посвећена Св. апостолу и јеванђелисти Марку. Темпло је осликао 1889. године сликар Марко Перош из Загреба. Најстарији познати свештеници су: Михаило Бакрач (1770-1776), Јован Вујић (1776-1809), Тимотеј Вујић (1809-1817), Андро Бирач (1817-1819), Лука Шешић (1819-1827) и други.^[2] Православно парохијско звање је основано 1824. године, а најстарије православне матрикуле, оне венчаних су из 1769. године.

У месту је (1839) био један претплатник Павловићевог "Српског народног листа".^[3]

Школа у Великој Барни је комунална, са једним здањем сазиданим 1828. године. Учитељ је 1905. године Ђуро Момчиловић који има 106 ђака у редовној настави и још 24 у недељној школи. Ту долазе школска деца из Мале Јасеноваче.^[4]

Становништво

Према попису становништва из 2011. године, насеље Велика Барна је имало 335 становника.^[5] Многи становници српске националности су протерани током операције „Откос 10”.

Националност^[6]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	335	350	579	664
Хрвати	319	367	559	649
Југословени	39	137	4
остали и непознато	36	41	47	59
Укупно	729	895	1.189	1.372

Демографија^[6]
Година	Становника
1961.	1.372
1971.	1.189
1981.	895
1991.	729
2001.	411
2011.		335

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Барна је имало 729 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	335	45,95%
Хрвати	319	43,75%
Југословени	39	5,34%
Чеси	8	1,09%
Мађари	7	0,96%
Роми	2	0,27%
Словенци	1	0,13%
неопредељени	12	1,64%
непознато	6	0,82%
укупно: 729

Референце

^ Мата Косовац, наведено дело
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
^ Мата Косовац, наведено део
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.