Велика Капела

Велика Капела
Клек, један од масива Велике Капеле
Географске карактеристике
Највиша тачка	Кула
Ндм. висина	1.534 m
Координате	45° 17′ 35″ С; 14° 56′ 04″ И / 45.29301555° С; 14.93447615° И / 45.29301555; 14.93447615 45° 17′ 35″ С; 14° 56′ 04″ И / 45.29301555° С; 14.93447615° И / 45.29301555; 14.93447615
Географија
Велика Капела
Државе	Хрватска
Регије	Приморско-горанска жупанија, Карловачка жупанија, Личко-сењска жупанија
Област	Горски котар, Лика
Масив	Динарске планине
Група	Личка висораван

Велика Капела је планински ланац у Републици Хрватској, који се налази на истоку Горског котара, а протеже се од Горског котара на западу до Мале Капеле и Лике на истоку, од Огулинске долине на северу до Винодолског приморја на југу. Ту се налази најужи планински праг између континенталне Паноније и приморског Медитерана.

Климатски типови измењују се од Огулинске долине на северу (континентална клима), преко централног планинског масива Бјелоласица (планинска клима), до Винодолског приморја на југу (медитеранска клима). Падавина има у великим количинама током целе године.

Највиши врх је Бјелоласица: 1534 метара н/в.^[1]

На Великој Капели налазе се познати заштићени паркови и крајолици, познате су Беле и Самарске стене, Клек изнад Франкопанског града Огулина и остало.

Разноврсност биљног света огледа се од приморског растиња на југу (Винодолско залеђе), преко Алпског или високопланинског растиња у централном делу (Бјелоласица) до континенталног растиња у северном делу (Огулинска долина).

Животињски свет је разнолик, од грабежљиваца: вукови, медведи, рисови и орлови, па до јелена, срна, дивљих свиња, тетријеба и разних других дивљих животиња.

Велика Капела добила је име по Капели (дрвеној римокатоличкој цркви у планини) на путу према планинском превоју близу Модруша. У историји Велика Капела била је у поседу хрватске племићке породице Франкопана који су столовали у Огулину подно капелских планина.

Тај планински ланац састоји се од низа врхова и висоравни и има изразито развијен планински туризам: Хрватски Олимпијски Центар Бјелоласица, многобројни приватни пансиони од Мркопља на западу до Огулина на североистоку пружају смештај планинарима, скијашима, алпинистма и путницима жељним мира и природе.

На Мирковици, једном од врхова између Врбовског и Јасенка је Радиотелевизијски одашиљач Мирковица.

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Велика Капела на Викимедијиној остави.