Велике равнице

Велике равнице
Велике равнице
Равница
	Цветање зечјег грма на Великим равницама Коул Камп, Мисури, познат је по високим пространим цветним преријама Преријски пас пореклом из Великих равница, кључна врста Примитивна бујна прерија Северне Дакоте Бизон, Национални парк Теодор Рузвелт Редс, речно станиште великих равница Државни парк Великих равница Мешовита равничарска травна прерија у близини Форт Смита, Монтана Долина реке Мисури у централној Северној Дакоти
	Coordinates: 37° N 97° W / 37° С; 97° З
Локација	Канада и Сједињене Државе
Површина
• Укупно	2.800.000 km2 (1.100.000 sq mi)
Dimensions
• Дужина	3.200 km (2.000 mi)
• Ширина	800 km (500 mi)

Велике равнице (енгл. Great Plains) представљају континуирано равничарско подручје у централним деловима Северне Америке састављено од бројних прерија, степа и других облика травнатих подручја. Обухватају подручје између реке Мисисипи на истоку и Стеновитих планина на западу, укупне површине око 1,3 милиона километара квадратних. На југу се протежу до леве обале реке Рио Гранде.

На територији Канаде Велике равнице се протежу дуж све три преријске провинције, Саскачеван, Алберту и Манитобу, док се на подручју Сједињених Држава протежу преко савезних држава Северна и Јужна Дакота, Колорадо, Канзас, Монтана, Небраска, Оклахома, Тексас, Вајоминг и Нови Мексико.

Са надморским висинама до максималних 1.000 метара подручје је познато и као највећа континуирана пољопривредна површина на свету.

Клима

Већи део Великих равница има полупустињску климу, са екстремним температурама и ретким али непредвидивим падавинама. У већем делу овог региона полусува клима не обезбеђује довољно влаге за раст дрвећа, тако да преовлађују травнате области – прерије. Међутим у канадским државама Алберта и Северозападне територије лета су краћа и осетно свежија, па и поред недовољних падавина, испаравање је спорије тако да то омогућује раст дрвећа углавном четинара.

Геологија

Већи део Великих равница некада је било покривено огромним морем, а наталожени остаци чине стеновити слој који лежи испод земљине површине. Велика равница била је највећа површина пашњака на свету на којима су пасла огромна стада бизона чији се број процењивао на преко 50 милиона. Већину пашњака одликује богат, плодан горњи слој земље који су фармери од 19. века наовамо веома експлоатисали. Године претеране обраде земље и недовољног ђубрења довели су до стварања велике неплодне области – када је плодно земљиште еродирало.

Привреда

Модерна обрада земље и наводњавање враћају у ову област ратарство (узгајају се раж, јечам, луцерка и пшеница) заједно са узгајањем огромних стада говеда. Више од 75% светског извоза пшенице произведено је у овој области. Такође, овде се и налазе и велике наслаге угља, а има и нафте, природног гаса, сумпора, калијум карбоната.

Становништво

Око 15 милиона људи живи у овој области, од тога око 5 милиона у Канадском делу, а око 10 милиона у Америчком делу Великих равница.

Највећи градови су:

У Канади:
- Калгари (990.000 становника)
- Едмонтон (967.000)
- Винипег (685.000)

У САД:
- Денвер (2.000.000)
- Сан Антонио (1.500.000)
- Оклахома (1.000.000)

Употреба

Термин „Велике равнице“ се користи у Сједињеним Државама да опише пододељак још веће физиографске поделе Унутрашње равнице, која покрива већи део унутрашњости Северне Америке. Такође је значајан као регион људске географије, који се односи на Индијанце равнице или државе равнице.

У Канади се овај израз ретко користи; Природни ресурси Канаде, владино одељење одговорно за званично мапирање, третира унутрашње равнице као једну целину која се састоји од неколико повезаних висоравни и равница. У Атласу Канаде не постоји регион који се назива „Велике равнице“.^[2] У смислу људске географије, термин прерија се чешће користи у Канади, а регион је познат као Канадске прерије, преријске провинције или једноставно „прерије“.

Северноамерички атлас животне средини, који је израдила Комисија за сарадњу у области животне средине, агенције NAFTA састављене од географских агенција мексичке, америчке и канадске владе, користи „Велике равнице“ као екорегион који је синоним за доминантне прерије и травњаке, а не као физиографски регион дефинисан топографијом.^[3] Екорегион Великих равница обухвата пет подрегиона: умерене прерије, западно-централне полусушне прерије, јужно-централне полусушне прерије, обалске равнице Тексас-Луизијане и полусушне равнице Тамаулипас-Тексас, које се преклапају или проширују са другим ознакама Велике равнице.^[4]

Величина

Регион обухвата растојање од око 500 mi (800 km) од истока према западу и 2.000 mi (3.200 km) од севера према југу. Већи део региона био је дом америчких бизона све док нису били скоро изумрли током средине/позног 19. века. Он има површину од приближно 500.000 sq mi (1.300.000 km²).^[5]^[1] Ова дефиниција је, међутим, првенствено еколошка, а не физиографска. Бореалне равнице западне Канаде физиографски су исте, али се разликују по изгледу тундре и шума (а не травњака).

Термин „Велике равнице“, за регион западно од око 96. меридијана и источно од Стеновитих планина, није се генерално користио пре почетка 20. века. Студија Невина Фенемана из 1916. „Физиографска потподела Сједињених Држава”^[6] донела је термин Велике равнице у ширу употребу. Пре тога се регион скоро увек звао Високе равнице, за разлику од нижих преријских равница у државама Средњег Запада.^[7] Данас се термин „Високе равнице“ користи за подрегион Великих равница.^[8] Термин је и даље мало коришћен у Канади у поређењу са уобичајенијим, „прерија”.

Енергија ветра

Велике равнице значајно доприносе убирању енергије ветра у Сједињеним Државама. Т. Бун Пикенс је развио ветроелектране након каријере као извршни директор у нафтној индустрији и позвао је САД да уложе билион долара за изградњу додатних 200.000 MW енергије ветра у равницама као део Пикенсовог плана. Он је навео Свитвотер у Тексасу као пример економске ревитализације вођене развојем енергије ветра.^[9]^[10]^[11]

Референце

^ ^а ^б Wishart, David J. . The Great Plains Region, In: Encyclopedia of the Great Plains. Lincoln: University of Nebraska Press. 2004. стр. xiii—xviii. ISBN 0-8032-4787-7.
^ „The Atlas of Canada - Borderlands: Interior Plains Physiographic Region”. 22. 1. 2013. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г.
^ CEC.org
^ „About the National Health and Environmental Effects Research Laboratory (NHEERL)”.
^ Current thinking regarding the geographic boundaries of the Great Plains is shown by this. „Map of the Great Plains | Center for Great Plains Studies | Nebraska”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2011. г. Приступљено 20. 01. 2023. at the Center for Great Plains Studies, University of Nebraska–Lincoln
^ Fenneman, Nevin M. (јануар 1917). „Physiographic Subdivision of the United States”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 3 (1): 17—22. Bibcode:1917PNAS....3...17F. OCLC 43473694. PMC 1091163 . PMID 16586678. doi:10.1073/pnas.3.1.17 .
^ Brown, Ralph Hall (1948). Historical Geography of the United States. New York: Harcourt, Brace & Co. стр. 373–374. OCLC 186331193.
^ „High Plains | region, United States”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2021.
^ „Legendary Texas oilman embraces wind power”. Star Tribune. 25. 7. 2008. Архивирано из оригинала 27. 7. 2008. г. Приступљено 24. 8. 2008.
^ Fahey, Anna (9. 7. 2008). „Texas Oil Man Says We Can Break the Addiction”. Sightline Daily. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2008.
^ „T. Boone Pickens Places $2 Billion Order for GE Wind Turbines”. Wind Today Magazine. 16. 5. 2008. Архивирано из оригинала 1. 10. 2008. г. Приступљено 24. 8. 2008.

Литература

Bonnifield, Paul (1979). The Dust Bowl: Men, Dirt, and Depression. University of New Mexico Press. ISBN 0-8263-0485-0. . Albuquerque, New Mexico, 1978, hardcover, .
Courtwright, Julie (2011). Prairie Fire: A Great Plains History. University Press of Kansas.
Danbom, David B (2014). Sod Busting: How families made farms on the 19th-century Plains.
Eagan, Timothy. The Worst Hard Time : the Untold Story of Those Who Survived the Great American Dust Bowl. Boston : Houghton Mifflin Co., 2006.
Forsberg, Michael (2009). Great Plains: America's Lingering Wild. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-25725-9. . Chicago, Illinois.
Gilfillan, Merrill (1998). Chokecherry Places, Essays from the High Plains. Johnson Press. ISBN 1-55566-227-7. . Boulder, Colorado, trade paperback,.
Grant, Michael Johnston (2002). Down and Out on the Family Farm: Rural Rehabilitation in the Great Plains, 1929–1945. University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-7105-0.
Hurt, R. Douglas (2011). The Big Empty: The Great Plains in the Twentieth Century. University of Arizona Press. . the environmental, social, economic, and political history of the region.
Hurt, R. Douglas (2008). The Great Plains during World War II. University of Nebraska Press. xiii, 507.
Mills, David W (2015). Cold War in a Cold Land: Fighting Communism on the Northern Plains. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0806146942. Непознати параметар |DUPLICATE_isbn= игнорисан (помоћ). Col War era;
Peirce, Neal R (1973). The Great Plains States of America: People, Politics, and Power in the Nine Great Plains States.
Raban, Jonathan. Bad Land: An American Romance. Vintage Departures, division of Vintage Books, New York, 1996. Winner of the National Book Critics Circle Award for Nonfiction.
Rees, Amanda (2004). The Great Plains Region: The Greenwood Encyclopedia of American Regional Cultures.
Stegner, Wallace (1966). Wolf Willow: A History, a Story, and a Memory of the Last Plains Frontier. Viking Compass Book. ISBN 0-670-00197-X. . New York, 1966, trade paperback,
Wishart, David J., ур. (2004). Encyclopedia of the Great Plains. University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-4787-7. . complete text online
Lockwood, Jeffrey A.; Schell, Scott P. (1995). „Outbreak Dynamics of Rangeland Grasshoppers (Orthoptera: Acrididae) in the Western Plains Ecoregion: Eruptive, Gradient, Both, or Neither?”. Journal of Orthoptera Research. Orthopterists' Society (4): 35—48. ISSN 1082-6467. JSTOR 3503456. doi:10.2307/3503456. Приступљено 3. 10. 2021.
Kirkpatrick, Zoe Merriman (септембар 2008). Wildflowers of the Western Plains: A Field Guide. U of Nebraska Press. ISBN 978-0803219052. „Stretching from western Texas and eastern New Mexico up through Oklahoma, Colorado, Kansas, Nebraska, Wyoming, Montana, the Dakotas, and into Canada, the vast western plains often appear sparse...”
Entwisle, Barbara; Stern, Paul C; Environment, the (3. 2. 2003). „Population and Environment in the U.S. Great Plains”. NCBI Bookshelf. Приступљено 3. 10. 2021.
Cronon, William (1991). Nature's Metropolis: Chicago and the Great West. New York: Norton. ISBN 978-0-393-02921-5.
Cooper, Michael L. (2004). Dust to eat: drought and depression in the 1930s. New York: Clarion. ISBN 978-0-618-15449-4.
„Free land fails to draw new homesteaders to Kansas towns”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2013. г. Приступљено 20. 01. 2023. , McClatchy, March 15, 2013, accessed 6 May 2013
„Population flight from growing desert of central Texas”. ThinkProgress.
Samuels, David (2011). „Where the Buffalo Roam”. Mother Jones (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-25.