Велики аустралијски залив

Велики аустралијски залив
Велики аустралијски залив
	Велики аустралијски залив
	Границе Великог аустралијског залива (црвеном бојом према дефиницији Међународне хидрографске организације, зеленом од стране Аустралијске хидрографске службе).
Координате	33° Ј; 130° И / 33° Ј; 130° И 33° Ј; 130° И / 33° Ј; 130° И
Земље басена	Јужна Аустралија, Тасманија, Викторија, Западна Аустралија
Површина	45,926 km2 (17,732 sq mi) km2
	Велики аустралијски залив
Водена површина на Викимедијиној остави

Велики аустралијски залив (енгл. Great Australian Bight) је отворен залив на југу Аустралије. Простире се између Нуларбор равнице на северу и рта Пејзли на западу и Рта Карнот на истоку у дужини од око 1200 километара. Територијално припада савезним државама Јужна Аустралија и Западна Аустралија. Део је Индијског океана. Обала залива је изузетно стрма са клифовима висине и до 60 метара. Прва особа која је пловила овим водама био је холандски морепловац Тисен 1627. године. Коначан опис дали су Метју Флиндерс и Едвард Џон Ејр. Приобаље је слабо насељено, тако да постоји неколико мањим места само — Јукла, Ејр, Фолерс Беј и др. Источна обала је разуђенија и у њеној близини налази се неколико мањих острва. Дубина залива креће се до 200 метара до удаљености од 200 километара од обале.

Природна историја

Залив је настао када се Гондвана распала и одвојио Антарктик од Аустралије пре око 50 милиона година.^[3]^[4]

Обалу Великог аустралијског залива карактеришу литице (60 m or 200 ft), плаже за сурфовање и стеновите платформе, идеалне за посматрање китова.^[5] Ово је популарна активност током зиме на јужној хемисфери, када све већи број јужних правих китова мигрира у регион са својих летњих хранилишта на Антарктику. Китови долазе у регион Великог аустралијског залива, посебно у Главу залива, да се теле и размножавају, и не хране се док се не врате на Антарктик.^[6] Њихов број је значајно смањен због китоловца, посебно током 19. века, али су се од тада донекле опоравили.^[7]

Воде Великог аустралијског залива су веома биолошки разноврсносне, посебно у зоопланктону, због одређене серије океанских струја. Преглед литературе који је спровео SARDI (Јужноаустралијски институт за истраживање и развој) о бентској заштитној зони Великог аустралијског заливског морског парка 2003. наводи: „Догађаји уздизања током лета и јесени производе хладне делове површинске воде дуж обале јужног Ер Полуострва. Ови делови садрже повећане концентрације хранљивих материја и подржавају повећан ниво примарне продуктивности. Високе густине зоопланктона северозападно од тих делова указује да преовлађујући југоисточни ветрови преносе производе ове појачане биолошке производње у централни GAB. Ове планктонске заједнице подржавају највеће густине малих планктиворних риба, укључујући сардине и инћуне, у водама Аустралије. Младе јужне плавоперајне туне (SBT) мигрирају у GAB годишње да би се храниле овим богатим пелагијским ресурсима."^[8]

Тренутни услови

Истраживање нафте и гаса у Великом аустралијском заливу првобитно је започето током касних 1960-их.^[9] Неколико нафтних компанија — БП, Статоил/Еквинор и Шеврон — предложило је планове за бушење истражних бушотина у јужном делу области од 2017. надаље.^[10] БП је 11. октобра 2016. поништио своје планове за истраживање подручја наводећи да то није конкурентно и да није у складу са стратешким циљевима БП-а.^[11] Предлог да се истражи залив био је у фокусу противљења заједнице. Друштво за дивљину показало је да би цурење нафте у најгорем случају могло имати катастрофалан ефекат на јужну обалу Аустралије.^[12] Аустралијски Сенат је 22. фебруара 2016. започео истрагу о производњи нафте или гаса у Великом аустралијском заливу. Комитет је поново успостављен 13. септембра 2016. након савезних избора у Аустралији.^[13] У октобру 2017, Шеврон се повукао из пројекта,^[14] али се вратио заједно са БП 2019.^[15] Иако је Национална управа за безбедност нафте на мору и управљање животном средином одобрила планове истраживања крајем 2019,^[16] Еквинор се повукао из пројекта у фебруару 2020, наводећи као разлог профитабилност.^[17]

Види још

Референце

^ „Great Australian Bight (WA)”. Gazetteer of Australia online. Geoscience Australia, Australian Government.
^ „Great Australian Bight (SA)”. Gazetteer of Australia online. Geoscience Australia, Australian Government.
^ Richard S Blewett; Brian LN Kennett; David L Huston. „Australia in time and space” (PDF). Image by Jim Mason. Geoscience Australia, 2Australian National University. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 10. 2016. г. Приступљено 09. 03. 2023.
^ Houseman, Greg. „Dispersal of Gondwanaland”. University of Leeds. Приступљено 21. 10. 2008.
^ National Parks South Australia > Whale watching Accessed 12 March 2015.
^ Nature’s glory makes a whale of a splash Sunday Mail, 2 August 2014. Accessed 12 March 2015.
^ „Conservation Management Plan for the Southern Right Whale - A Recovery Plan under the Environment Protection and Biodiversity Conservation Act 1999 (2011–2021)” (PDF). Приступљено 12. 3. 2015.
^ L.J. McLeay; S.J. Sorokin; P.J. Rogers; T.M. Ward (децембар 2003). Benthic Protection Zone of the great Australian Bight Marine Park: 1. Literature Review (PDF). South Australian Research and Development Institute (Aquatic Sciences). ISBN 0-7308-5305-5. Приступљено 12. 3. 2015.
^ „Petroleum Exploration in the Great Australian Bight”. South Australia State Development. Архивирано из оригинала 7. 11. 2016. г.
^ Christoper Russell (2015-08-28). „Oil giant Chevron aiming to begin drilling its first exploration well in the Great Australian Bight in 2017”. The Advertiser. Приступљено 2016-07-26.
^ „BP withdraws from Great Australian Bight drilling”. ABC news. ABC. 11. 10. 2016.
^ Oliver Milman (2015-10-09). „BP oil spill in Great Australian Bight would be catastrophic, modelling shows”. The Guardian. Приступљено 2016-07-26.
^ „Oil or Gas Production in the Great Australian Bight - Senate Committee”.
^ „Chevron drops Great Australian Bight drilling plans”. ABC News (на језику: енглески). 2017-10-12. Приступљено 2022-03-14.
^ „BP, Chevron to invest $116M on exploration in Australia after Bight exit”. Offshore Energy (на језику: енглески). 2019-12-19. Приступљено 2022-03-14.
^ „Environment Plan: Stromlo-1 exploration drilling program”. Приступљено 19. 12. 2019.
^ „Great Australian Bight: Equinor abandons controversial oil drilling plans”. BBC News (на језику: енглески). 2020-02-25. Приступљено 2022-03-14.

Литература

Географски атлас, Геокарта, Београд, 2000. година
Edminds, Jack (1976). Panorama of Western Australia : the Great Australian Bight. ISBN 0-909699-11-9. Perth,W.A. Periodicals Division, West Australian Newspapers. (ANB/PRECIS SIN 0140147)
Kämpf, Jochen (2010). „On preconditioning of coastal upwelling in the eastern Great Australian Bight”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 115 (C12). Bibcode:2010JGRC..11512071K. doi:10.1029/2010JC006294.
Kämpf, J. (2015). „Phytoplankton blooms on the western shelf of Tasmania: Evidence of a highly productive ecosystem”. Ocean Science. 11 (1): 1—11. Bibcode:2015OcSci..11....1K. doi:10.5194/os-11-1-2015 .
Butler, A. J., F. Althaus, D. M. Furlani, and K. R. Ridgway. Assessment of the Conservation Values of the Bonney Upwelling Area: A Component of the Commonwealth Marine Conservation Assessment Program 2002-2004: Report to Environment Australia. Архивирано 2012-06-02 на сајту Wayback Machine Published by CSIRO Marine Research (now CSIRO Marine and Atmospheric Research) and Environment Australia, Dec. 2002. Accessed 12 July 2013.
Lewis, R.K. 1981. Seasonal upwelling along the south-eastern coastline of South Australia. Australian Journal of Marine and Freshwater Research 32: 843-854.</ref> the full extent of the upwelling system was discovered only as recently as 2004.<ref name="Kampf">Kämpf, Jochen; Doubell, Mark; Griffin, David; Matthews, Roger L.; Ward, Tim M. (2004). „Evidence of a large seasonal coastal upwelling system along the southern shelf of Australia”. Geophysical Research Letters. 31 (9). Bibcode:2004GeoRL..31.9310K. S2CID 56333626. doi:10.1029/2003GL019221.
McClatchie, Sam; Middleton, John F.; Ward, Tim M. (2006). „Water mass analysis and alongshore variation in upwelling intensity in the eastern Great Australian Bight”. Journal of Geophysical Research. 111 (C8). Bibcode:2006JGRC..111.8007M. doi:10.1029/2004JC002699. .
von Der Borch, C. C.; Conolly, J. R.; Dietz, R. S. (јануар 1970). „Sedimentation and structure of the continental margin in the vicinity of the Otway Basin, southern Australia”. Marine Geology. 8 (1): 59—83. Bibcode:1970MGeol...8...59V. doi:10.1016/0025-3227(70)90072-1.
Ward, TIM M.; McLeay, Lachlan J.; Dimmlich, Wetjens F.; Rogers, Paul J.; McClatchie, SAM; Matthews, Roger; Kampf, Jochen; Van Ruth, Paul D. (2006). „Pelagic ecology of a northern boundary current system: Effects of upwelling on the production and distribution of sardine (Sardinops sagax), anchovy (Engraulis australis) and southern bluefin tuna (Thunnus maccoyii) in the Great Australian Bight”. Fisheries Oceanography. 15 (3): 191—207. doi:10.1111/j.1365-2419.2006.00353.x.
Clevers, Jeni. Producer's Diary. ‘’The Big Blue’’. Australian Broadcasting Company, 2007. Accessed 16 July 2013.
Willis, J., and Hobday, A. J. (2007). Influence of upwelling on movement of southern bluefin tuna (Thunnus maccoyii) in the Great Australian Bight. Marine and Freshwater Research 58, 699–708.
„Portland Upwelling Festival - The Bonney Upwelling”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2013.
Bennett, Wernberg; et al. (2016). „The 'Great Southern Reef': social, ecological and economic value of Australia's neglected kelp forests”. Marine and Freshwater Research. 67: 47. doi:10.1071/mf15232 .
Wernberg, Bennett; et al. (2015). „Australia's 'other' reef is worth more than $10 billion a year - but have you heard of it?”.
„Australia's Great Southern Reef” (PDF). Geology Bulletin. 53 (4): 10—11. 2021.
Bennett, Scott; Wernberg, Thomas; Connell, Sean D.; Hobday, Alistair J.; Johnson, Craig R.; Poloczanska, Elvira S. (2016-01-27). „The 'Great Southern Reef': social, ecological and economic value of Australia's neglected kelp forests”. Marine and Freshwater Research (на језику: енглески). 67 (1): 47—56. ISSN 1448-6059. doi:10.1071/MF15232 .
Reid, Sarah. „Australia's forgotten other 'Great Reef'”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21.
„Kelp Can Help: Kelp Forests Reveal Hidden Potential for Blue Carbon Sequestration”. Yale Environment Review (на језику: енглески). 2022-05-02. Приступљено 2022-12-21.
„Long-spined sea urchin (Centrostephanus Rodgersii) - Institute for Marine and Antarctic Studies”. Institute for Marine and Antarctic Studies - University of Tasmania, Australia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2023. г. Приступљено 2022-12-21.
Ambler, India (2021-12-15). „The weird and wonderful inhabitants of the Great Southern Reef”. Victorian National Parks Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21.
„Golden Weedfish”. Great Southern Reef (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-24.
„Red Handfish”. Great Southern Reef (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-24.
„Marine Life”. Great Southern Reef (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21.