Велимир Вељковић

Велимир Вељковић
Лични подаци
Датум рођења	(1881-11-15)15. новембар 1881.
Место рођења	Лужнице, Кнежевина Србија
Датум смрти	1. јун 1936.(1936-06-01) (54 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Образовање	Војна академија у Београду
Војна каријера
Служба	1903 — 1936.
Војска	Краљевина Србија Краљевина Југославија
Чин	Артиљеријски бригадни генерал
Учешће у ратовима	Балкански ратови Први светски рат
Одликовања	Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден белог орла са мачевима

Велимир Вељковић (Лужнице, 1881 — Београд, 1. јун 1936) био је артиљеријски бригадни генерал и ађутант краља.

Рођен је угледној породици Вељковић^[1] у Лужницама код Крагујевца. Основну школу је завршио у родном месту, а шест разреда гимназије у Крагујевцу. Потом је завршио нижу школу Војне академије, као питомац 33. класе (1900—1903) и 129. у рангу.^[2]

Произведен је за пешадијског потпоручника 1903. године и постављен је за водног официра XIX и XI шумадијског артиљеријском пука у Крагујевцу.^[2] На сопствену молбу је 1907. прешао из пешадије у артиљерију, у IV артијљеријски пук „Танаско Рајић”.^[2] Године 1909. је произведен за артиљеријског поручника.^[2] Године је 1911. је постављен за командира вода и наставника Ђачке батерије, која је расформирана 1912, па се вратио у IV артиљеријски пук.^[3]

Учествовао је у Балканским ратовима 1912. као водник, а 1913. као командир 6. пољске батерије у IV артиљеријском пуку.^[4] Године 1913. порозведен је у капетана II класе и награђен је Медаљом за храброст,^[1] а године 1914. је произведен у капетана I класе.^[2]

На месту командира пољске батерије се налазио и на почетку Првом светском рату.^[2] Током Првог светског рата посебно се испољио у борбама за одбрану Србије током 1915. године. Те године је напређен у мајора,^[3] и одликован је Орденом белог орла.^[2] На Солунском фронту 1916. године је био командир брдске батерије IV артиљеријског пука. Његова батерија је у Пробоју Солунског фронта подржавала XI пешадијски пук.^[3] Тада је одликован највишим ратним одликовањем Карађорђевом звездом са мачевима.^[1]

Године 1920. је унапређен у потпуковника.^[2] Након рата је постављен за команданта дивизиона у Дринском, а потом IV артиљеријског пука (1919).^[4] Две године касније је постао помоћник команданта подофицирске школе, 1924. комантант XXVIII артиљеријског пука, а 1927. комантант Шумадијског артиљеријског пука у Крагујевцу.^[4][2]

Децембра 1930. је унапређен у чин бригадног генерала, поново одликован Орденом белог орла и постављен је за ађутанта краља Александра.^[4] Ту дужност је обављао до неколико месеци пред Марсељски атентат. Након тога је обављао функцију начелника артиљерије Шумадијске дивизионе области^[2] све до смрти.^[1]

Преминуо је у Београду,^[1] а сахрањен је у Крагујевцу.^[3]

Одликован је^[3]:

• Карађорђевом звездом са мачевима IV реда
• Орденом Белог орла са мачевима III и IV реда
• Орденом Светог Саве
• Златном медаљом за храброст
• француским Ратним крстом са палмом
• бугарским Орденом за војничке заслуге

• Ђурић, Ђорђе (2006). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 2, В-Г. Нови Сад: Матица српска. стр. 136—137. ISBN 978-86-83651-62-7. 
• Костић, Гргур, ур. (18. 12. 1930). „Нови армијски и бригадни генерали”. Време. Београд. 3224. Приступљено 21. 4. 2019. 
• Миленовић, Миломир; Тановић, Јован, ур. (4. 6. 1936). „Генерал В. Вељковић командант артиљерије Шумадијске дивизије”. Политика. Београд. 10067. Архивирано из оригинала 03. 04. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2019.