Велимир Тодоровић

Велимир Тодоровић (1848 – 1920) био је српски правник и политичар, последњи министар унутрашњих дела за време владавине династије Обреновић.

Биографија

Велимир Тодоровић рођен је у Смедереву 1848. године. По образовању је био правник и најпре је радио као адвокат.^[1] Био је члан Радикалне странке, премда је важио за „дворског радикала”, односно припадника дела партије блиског династији Обреновић. Именован је за управника града Београда 1891. године. Обављао је и функцију народног посланика, а 1901. године постао је сенатор.^[2] У више мандата био је министар унутрашњих дела, најпре у влади Петра Велимировића, а затим у Првој и Другој влади Димитрија Цинцар-Марковића.^[1] У ноћи атентата на краља Александра и краљицу Драгу, 11. јуна 1903. године, председник владе Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни Милован Павловић убијени су у својим кућама, док је Велимир Тодоровић тешко рањен.^[3]

Син Велимира Тодоровића, Ђорђе Тодоровић, био је истакнути дипломата Краљевине Србије и потоње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.^[4]

^ ^а ^б Радовановић, Радован; Ђокић, Небојша (2016). „Министри унутрашњих дела Краљевине Србије за време владавине Милана и Александра Обреновића”. Расински анали. 14: 59 — 61.
^ Перуничић, Бранко (1970). Управа вароши Београда; 1820-1912. стр. 22.
^ Ристић, Љубодраг (2014). Србија у британској политици (1889-1903). стр. 497.
^ Мићић, Срђан. „MISSION OF KONSTANTIN TODOROV IN NORTH AMERICA 1927-1928: YUGOSLAV FOREIGN SERVICE VS. MACEDONIAN-BULGARIAN ORGANISATIONS IN NORTH AMERICA”. Токови историје: 99.