Весна Парун

Весна Парун
Лични подаци
Датум рођења	(1922-04-10)10. април 1922.
Место рођења	Зларин, Краљевина СХС
Датум смрти	25. октобар 2010.(2010-10-25) (88 год.)
Место смрти	Стубичке Топлице, Хрватска

Весна Парун (Зларин, 10. април 1922 — Стубичке Топлице, 25. октобар 2010) била је песник, драмски и дечји писац.^[1]

Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратили су се у Загреб 1942. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. 1947. је оболела од тифуса. Због болести и несрећне љубави напушта студије. Од 1962. до 1967. живи у Бугарској где се удаје и разводи. Враћа се у Загреб где ради као слободни писац. 2000. се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена. Прва је жена у Хрватској која је живела искључиво од књижевности. Неке од књига је сама штампала и продавала, па чак и илустровала.^[2][1]

Преминула је 25. октобра 2010.^[1]

Поезији Весне Парун треба приступати као природној, као елементарној појави: са поверењем и опрезом, узбуђено и разумно, у сваком случају са пуном свешћу о њеној не нужно хармоничној сложености, богатству предвидљивих и непредвидљивих феномена али без амбиције да се она потчини. У њеној поезији се јавља неуједначеност концентрације и повремено одсуство самокритичности.

За њену можда најпознатију песму „Ти која имаш руке невиније од мојих“ Звонко Шпишић је написао музику за Загреб фест 1964. а отпевала је Ана Штефок. Ликови њених дечијих књига нашли су се у мјузиклу „Мачак Џингискан и Мики Траси“ за који је музику написао Ладислав Тулач а режирала Звједана Ладика 1979. На стихове Весне Парун Станко Хорват написао је „Шум крила, шум воде, кантата за сопран и оркестар где је сопран певала примадона Дуња Вејзовић. Кемал Монтено и Дин певали су песму „Залеђена чесма“ за коју је, на стихове Весне Парун, музику и аранжман написао Стипица Калођера.

У београдској општини Сурчин још 2011. године је одређено да једна од планираних улица добије назив Весна Парун. Улица још није формирана.

• За збирку „Песме“(1948) добила је награду Матице хрватске.^[3]
• За збирку „Црна маслина“ добила је награду града Загреба.^[3]
• 1959. добила је годишњу награду „Владимир Назор“.
• За дечји роман у стиху „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“ додељена јој је награда „Григор Витез“.^[3]
• У Паризу је 1970. добила награду за поезију.^[3]
• 1972. добија „Змајеву награду“ Матице српске у Новом Саду.^[3]
• 1982. добија награду „Владимир Назор“ за животно дело.
• 2003. за збирку сонета „Сузе путују“ добила је награду „Тин Ујевић“.
• Септембра 2010. добила је Европску књижевну награду, коју додељује Књижевна општина Вршац.

Објављено је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. 1932. Објављује прву песму „Прамаљеће“ у листу „Анђео Чувар“. Од 1945. објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.

• „Зоре и вихори“, 1947.
• „Пјесме“, 1948.
• „Црна маслина“, 1955.
• "Видрама вјерна", 1957.
• "Ропство", 1957.
• „Пусти да отпочинем“, 1958.
• "Ти и никад", 1959.
• "Кораљ враћен мору", 1959.
• "Коњаник", 1961.
• "Јао јутро", 1963.
• "Била сам дјечак", 1963.
• "Вјетар Тракије", 1964.
• "Пјесме", 1964.
• "Гонг", 1966.
• "Отворена врата", 1968.
• „Уклети дажд“, 1969.
• "Трагом Магде Исанос", 1971.
• "Сто сонета", 1972.
• "И пролазим животом", 1972.
• "Стид ме је умријети", 1974.
• "Оловни голуб", 1975.
• „Апокалиптичке басне“, 1976.
• "Љубав бијела кост", 1978.
• "Читач снова", 1978.
• "Изабране пјесме", 1979.
• "Мапа Магдица", 1979.
• "Шум крила, шум воде", 1981.
• "Салто мортале", 1981.
• "Изабрана дјела", 1982.
• "Град на Дурмитору", 1988.
• "Касфалпирова земља", 1989.
• "Индиго град", 1990.
• „Сонетни вијенци“, 1991.
• "Троножац који хода", 1993.
• "Зачарана чаробница", 1993.
• "Избор из дјела", 1995.
• "Птица времена", 1996.
• "Смијех од смрти јачи", 1997.
• "Пелин басне", 1998.
• "Спужвица и спужва", 1999.
• "Политичко Валентиново", 2000.
• "Гријех смрти",2000.

• „Под мушким кишобраном“, 1987.
• „Крв свједока“, 1988.
• "Хрватска краљица", 1999
• „Ноћ за пакост- мој живот у 40 врећа“, 2001.

• „Патка Златка“, 1957.
• "Туга и радост шуме", 1958.
• "Зец мудријан", 1958.
• "Корњачин оклоп", 1958.
• „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“, 1968.
• "Мачак на мјесецу", 1969.
• "Мики Траси и бака Пим Бако", 1968.
• "Мики славни капетан", 1970.
• "Карневал у Кукљици", 1974.
• "Познанство с данима малог Максима", 1974.
• "Игре пред олују", 1979.
• "Дванаест сликовница о псима", 1983.
• "Хоћу љутић, нећу мак", 1983.
• "Рода у школи", 1988.
• "Покрај Купе кад се врапци скупе", 1989.
• "Мој пријатељ шишмиш", 1990.
• "Успаванка за пољубац", 1995.
• "Кроз прозорчић зиме", 1995.
• "Пчела, дуга и млин", 1997.
• "Три морске пустоловке", 2000.
• „Морска кочијица“, 2001.

• „Марија и морнар“
• "Апсирт"
• "Магарећи оток, олити хомо хомини асинус"
• „Школа за скитнице“

• „Изабране песме“ избор и предговор, Иван В. Лалић, Српска књижевна задруга, 1979. Београд
• „Апокалиптичке басне“ 1976.

• https://web.archive.org/web/20091021114532/http://geocities.com/cesarica42/v_parun.htm
• http://www.vjesnik.hr/html/2002/01/09/Clanak.asp?r=kul&c=1 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. јануар 2003)
• Личност Данас: Весна Парун („Данас“, 23. септембар 2010)
• Умрла песникиња Весна Парун („Политика“, 25. отобар 2010)