Википедија:Гласање/Масовно усвајање преведених правила и смерницаНакон не претерано жустре расправе, предлажем усвајање следећих смерница и правила, махом превода са енглеске Википедије, понегде у техничким појединостима прилагођеним Википедији на српском језику. Сва гласања трају 7 дана, односно до 13. фебруара у 22:43. --Dzordzm (разговор) 22:43, 6. фебруар 2009. (CET) За правило. Закључујем гласање, правило је усвојено. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа усвајање без гласањаПошто је ово тако темељно правило, можда би га требало и прогласити за правило без гласања. --Dzordzm (разговор) 22:43, 6. фебруар 2009. (CET)
За правило. Закључујем гласање, правило је усвојено. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа правило. Закључујем гласање, правило је усвојено. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариНе бих се сложио да је правило шупље без тога о клевети. То за клевету је друга ствар, екстремни случај у којем се износе нетачне информације о живој особи или организацији. Непостојање те странице не мења на чињеници да се правне претње не смеју изрицати на Википедији. Што се тиче тима за информације, то бисмо вероватно требали да просто прилагодимо нашем стању, значи можемо да их усмеримо рецимо на Викимедију Србије (једноставно решење ако се они слажу), или рецимо на нешто налик на чекјузер листу (значи да направимо корисника-улогу који би се звао „Тим за информације“ и где би се слале такве притужбе - пошто их вероватно неће бити уопште, на ту листу можемо да ставимо пар корисника од поверења и всјо). --Dzordzm (разговор) 06:59, 7. фебруар 2009. (CET) За правило. Закључујем гласање, правило је усвојено. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
Против
КоментариОво правило или смјерница, или како год се звало, је мени помало безвезе. Кориснике треба каналисати да се договоре на страницама за разговор прије него начине неке спорне измјене у чланцима. Овако могу да се играју са ова три враћања, као што се у пракси показало на енглеској вики, па нека верзија стоји један дан, а друга пак други и тако у недоглед... Многи се изверзирају па тачно пазе да не прекораче лимит, али тиме Википедија не добија на квалитету нит се рјешевају проблеми. ---Славен Косановић- {разговор} 00:21, 7. фебруар 2009. (CET)
За правило. Закључујем гласање, правило је усвојено. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа смерницу. Закључујем гласање, смерница је усвојена. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа смерницу. Закључујем гласање, смерница није усвојена (не постоји консензус). --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
Против
КоментариИзвор треба тражити увек. --Методичар зговор2а 23:12, 6. фебруар 2009. (CET) Извор треба тражити, али љубазно и са смислом. -- Bojan Razgovor 23:49, 6. фебруар 2009. (CET) Методичар је у праву да извор треба увек да буде наведен. (Он, међутим, није био на Википедији када је Милош хистерично почео да на сваку реченицу лепи да се тражи извор, након чега смо морали „мало“ да попричамо на тадашњој Пијаци.) Било би боље да смо ово решили пре гласања. Ја ово видим више као разликовање случајева када се извор мора тражити без одлагања и компоромиса, и случајева где није страшно ако извор није наведен јер би интелигентан читалац могао сам да закључи где може да потражи информацију у питању. Истина је да то није тако написано и можда бисмо могли мало да га променимо у том смислу. --Dzordzm (разговор) 06:59, 7. фебруар 2009. (CET) Мислим да се ми овде заправо слажемо, само да посматрамо ствари из различитог угла. За то сам да минимум који би требало да буде задовољен је да се за сваки чланак макар наведе литература. Уколико постоје и референце утолико боље, али нисам нереалан и знам да то није увек могуће. Осим разлога који је Ђорђе навео, уколико се не наводи никакав извор, кршимо правило о проверљивости. Наиме, наишао сам на не мали број чланака који су преписани, а није наведен извор, те и не можемо да знамо постоји ли кршење ауторских права или не. Такође, ризикујемо и оригинално истраживање. Дакле, ако изгласамо прву ставку, смешно је да истовремено изгласамо и ову.--Методичар зговор2а 11:05, 7. фебруар 2009. (CET) Ovo nije pravilo koje kaze nemojte nista referencirati niti unositi ostle izvore. Ovo pravilo kaze gde obavezno stavljati, gde se mozda ne mora stavljati (trivijalnosti, lako proverljive stvari). A ako nešto nema izvor, a trebalo bi, šta onda uraditi. -- Bojan Razgovor 22:14, 8. фебруар 2009. (CET) Ово правило се погрешно зове. Треба да се зове "Да ли сваку реченицу треба референцирати" односно "Када тражити извор за неку реченицу". Чак и увод у текст правила почиње реченицом која се не односи на основна правила Википедије (проверљивост, без основних истраживања, итд) већ прича о деловима или реченицама за које важи да је цитирам „споран или који ће вероватно бити оспорен“. Значи чланак увек мора имати некакав извор. Да ли мора свака реченица? Па, не мора. Међутим, не слажем се ни са примерима који су наведени под "не мора се". Прво, у вези Београда, каже се да свако зна да је Београд главни град. Па шта, Википедија и овако не доказује ту чињеницу. Међутим, где пише да је Београд главни град, односно зашто је Београд главни град? За неког Холанђанина који учи славистику и чита о Београду је веома битно да у Уставу Србије пише да је Београд главни град, јер у Уставу Холандије не пише да Холандија има главни град. Такође се не слажем око реченице за број пи, али не бих да поново понављам елаборацију коју сам већ тамо на страници за разговор навео. Међутим, цео тај пасус објашњава зашто не мора баш свака реченица наводити свој извор. Генерално се слажем са тим, међутим, извори представљају богатство чланка. Недостатак или мали број извора непосредно говоре о писању из главе, траљаво или чак погрешно написаном чланку. Треба говорити о томе како користити мноштво извора и како их груписати на прегледан и упутан начин. Како раздвојити напомене, изворе, предложену и коришћену литературу, спољашње референце. По мени је много упутније бавити се начином обележавања литературе која је званичног, државног, порекла (статистички заводи итд) или рецензирани извори (научна и слична литература) да би се разликовао чак и графички од других извора (типа књиге које пише Лопушина и слични) чија веродостојност није лако проверљива. Како читати чланак о масонима, чак и ако има литературу? Па све о масонима потиче од људи који кажу "ја знам све о масонима, мајке ми, и то из прве руке". Ту у обзир долазе само нека проверена имена, тј рецензиране књиге. Све у свему, ненавођење извора је увек на штету квалитета чланка а ово правило треба да промени име. (успут, Милош је лепио налепнице на сваку реченицу и био је делимично у праву јер стварно треба наводити изворе у вези многих тврдњи и тражити изворе и даље) -- JustUser d[-_-]b 00:59, 9. фебруар 2009. (CET) Da je recenica Beograd je glavni Srbije jer je [neko nepoznato objasnjenje] onda bi trebalo izvor. Ovako kada imamo Google, medju prva dva pogotka je zvanican sajt Beograda na kome pise Belgrade is the capital of Serbia. Moglo je da stoji Ljudi su sisari (sisaju mleko, toplokrvni su, ne legu se iz jaja) Zbog takvih trivijalnosti ne treba mučiti druge vikipedijance i ne treba ružiti članak bespotrebnim superskriptovanim brojevima. -- Bojan Razgovor 05:34, 9. фебруар 2009. (CET) Usput, mislim da ustav Srbije ne objašnjava zašto je Beograd glavni grad. I taj zvaničan sajt Beograda je dat kao prvi među spoljašnjim vezama. Što se tiče masona, stvar je jasna, oni su tajno društvo. Samo se ne slažem da su samo knjige dovoljne. Ovde ljudi baš ne naručuju knjige preko Amazona niti trče u biblioteke da provere. -- Bojan Razgovor 05:47, 9. фебруар 2009. (CET) Лично мислим да нам је смерница оваквог садржаја потребна, али пошто су горе изнете сасвим валидне примедбе на начин на који је формулисана, повлачим свој глас „за“. Мислим да се може релативно брзо дорадити до свима прихватљивог облика, али сада је за то вероватно касно. Као што сам већ рекао, било би боље да смо ово расправили пре гласања. --Dzordzm (разговор) 06:55, 9. фебруар 2009. (CET) За смерницу. Закључујем гласање, смерница је усвојена. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа смерницу. Закључујем гласање, смерница је усвојена. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариЗа смерницу. Закључујем гласање, смерница је усвојена. --Dzordzm (разговор) 03:55, 14. фебруар 2009. (CET)
За
ПротивКоментариПитање гласи, да ли ћемо ићи ретроградно и тражити аутобиографије? -- JustUser d[-_-]b 01:07, 9. фебруар 2009. (CET)
Иако је Драган гласао (по мојој математици) 1.003 пута ДА, његов ће се глас, ипак, рачунати као један. |
Portal di Ensiklopedia Dunia