• Ван Пис (Википодаци: Q673)
• Челични алхемичар (Википодаци: Q189562)

• Ратна машина

Ређање слика организованих унаратимним секвенцама,са или без текста,није било непознато ни у страром веку(египатске слике,Трајанов стуб),ни у средњем веку(,,таписерија,, из Бајеа.

,,Отац стрипа" је Швајцарац Рудолф Тепфер (1799-1846),чије су ,,штамапне приче,, , које је Гете обожавао,објављене у албуму почев од 1833. (Прича о Жабоу).Био је и први теоретичар овог жанра,чију је особеност дефинисао 1845. ,,Цртежи без текста немају јасно значење;текст без цртежа не зуначи ништа".Док Тепфер и његови Европски следбеници (попут Француза Кристофа) састављају текст испод слике,амерички цртачи,после Зеллоњ Кид (1896) Ричарда Аутколта (1863-1928),проналзе ,,филакте" средњег века и енглеских рикатуриста са почетка 19. века и смештају речи својих ликова у балоне(,,мехуриће").Смео поступак ,јер даје предност дијалозима у односу на наретивни текст.

У Француској је Артем Фајар први предложио новине које су готово у потпуности чиниле приче у слици (,"Илустрована младост" 1903. и "Лепе слике" (1904). Ову идеју преузели су многи издавачи: године 1905, Готје Лангеро почиње да издаје ,"Сузетину недељу" , са ,,Бекасаном" а 1908. Офенштат објављује ,,Величанственог са Угурсузима". Упркос појави првих ремек дела овог жанра у САД-у , попут ,,Мали Немо" (1905) Винзора Мек Кеја (1867-1934), ониричних серија посебно инспирисаних "овом уметношћу", и ,"Crazy Cat" (1913) Џорџа Херимана (1880-1944), стрипови са животињама, апсурдног хумора, француски стрипови-на које утиче традиција Епиналових слика-задржавају текст испод слике. Серије се ,,мехурима,, намећу се тек после успеха ,,Зига и Буевер" (1925) и, нарочито ,,Микијевих новина", (1934), чији директор, Пол Винклер, увози америчке авантуристичке стрипове, какав је

"