Википедија:Правила именовања/Људи

Овај текст је правило или смерница, предлог за правило или смерницу, есеј или страница помоћи Википедије на српском језику коме је потребно следеће сређивање.  разлог.  За више информација погледајте како изгледа текст правила или смернице на Википедији на енглеском језику.

Приликом именовање свих чланака на Википедији се полази од два основна принципа:

1. Да је име опште препознатљиво
2. Да назив није вишезначан и да се не преклапа са називима других чланака

Приликом именовања чланака о особама треба повести рачуна о још неколико посебних смерница:

• Да нема додатних титула (попут „краљ“, „свети“, „др“ и слично) осим када је то најједноставнији и понајвише неутралан начин да се реши вишезначност
• Да су на српском
• Да нису увредљива

Тако већина чланака о особама треба да има следећи облик:

<Име> <Презиме> (нпр: Јован Дучић, Алберт Ајнштајн)

Уколико ово није изводиво, треба пронаћи неки други назив у складу са општим смерницама.

Чланак о особи се обично именује именом и презименом (нпр. Николај Велимировић).

Уколико то није могуће онда се примењује прво применљиво од следећих правила:

1. Чланак о особи се именује именом и местом порекла или деловања (нпр. Николај Охридски или Николај Жички);
2. Чланак о особи се именује именом и надимком (нпр. Николај Велики);
3. Чланак о особи се именује именом и титулом (нпр. Владика Николај или Свети Николај).

Уколико је нека особа позната под више имена, потребно је користити принцип најмањег изненађења. Треба користити познатије име, тј. име које је познатије већем броју људи. На пример за епску личност Југ Богдан, односно историјску личност кнез Вратко Немањић, чланак треба да се зове Југ Богдан.

Уколико више особа има исто име, треба креирати вишезначну одредницу, а онда поједине особе идентификовати навођењем додатног појма у загради. На пример Душан Богдановић (политичар) и Душан Богдановић (музичар). Уколико је нека особа значајније популарна него остале, могуће је најпознатију особу именовати и без икаквог додатног појма. На пример Бошко Буха и Бошко Буха (генерал).

Код историјских личности могуће је урадити додатно идентификовање навођењем имена династије или навођењем година рођења и смрти у заградама.

Наставак странице разматра чланке о особама код којих образац није применљив или се из неког разлога не поштује.

Чланци о владарима се углавном именују у следећем облику:

<Име> <Број> <Династија> (нпр: Михајло VIII Палеолог, Петар I Карађорђевић)

Такође, могу да постоје изузеци као Петар Велики, Иван Грозни и сл., ако су ти називи већ устаљени.

Чланци о владарима или члановима династија могу се именовати и на основу њихових династичких прописа (нпр. Елизабета II, Николај I Павлович, принц Филип, војвода од Единбурга, принц Мајкл од Кента, Михаил Александрович, принц Хенри од Велса).

Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије.

• Не Амфилохије Радовић, већ Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
• Не Василије Вадић, већ Епископ сремски Василије
• Не Тихон Ракићевић, већ Архимандрит Тихон (Ракићевић)

Свеци свих религија се углавном пишу именом и местом (нпр. Марија Египћанка, Тома Аквински, Нил Сорски, Прохор Пчињски) или именом и надимком (нпр. Јаков Посник, Алимпије Столпник, Антоније Велики). Такође се пишу и именом и презименом, што је уобичајеније код новијих светаца (нпр. Алојзије Степинац, Николај Велимировић, Јустин Поповић). Изузетно, назив чланка садржи и титулу, уколико је тај назив општеприхваћен (нпр. Свети Ђорђе, Свети Никола).