Википедија:Стилски приручник/Повезивање

Ова смерница је део стилског приручника Википедије на српском језику. Описује општеприхваћени стандард који уредници треба да поштују уз коришћење здравог разума. Ако намеравате да знатно промените текст странице, прво покрените расправу на „Википолитика” одељку Трга.

Пречица ВП:СП/П

Повезивање путем хиперлинкова је важна карактеристика Википедије. Унутрашње везе повезују пројекат у једну међусобно повезану целину. Интервикимедија везе повезују пројекат са сестринским пројектима као што су Викиизворник, Викиречник и Википедија на другим језицима, а спољне везе повезују Википедију са вебом.

Одговарајуће везе обезбеђују повезнице до локација унутар и ван пројекта који могу повећати читаочево разумевање теме о којој је реч. Кад год пишете или уређујете чланак, размислите не само о томе шта да ставите у чланак, већ и о томе које везе да укључите да бисте помогли читаоцу да пронађе повезане информације, као и које друге странице треба да имају везе до чланка. Избегавајте и подвлачење и превезивање, као што је описано у наставку.

Ова страница пружа смернице о томе када везе треба, а када не треба да се користе, и како да форматирате везе. За информације о синтакси која се користи за креирање веза.

Википедија је заснована на хипертексту и има за циљ да „изгради веб“ како би омогућила читаоцима да лако приступе релевантним информацијама на другим страницама Википедије. Страница са које се активира хипервеза назива се сидро; страница на коју линк води назива се циљ.

Приликом додавања или уклањања веза, узмите у обзир однос чланка у оквиру шире области и контекста теме или скупа тема којој припада. Интерне везе могу допринети кохезији и корисности Википедије, омогућавајући читаоцима да продубе своје разумевање теме тако што ће погодно приступити другим чланцима. Запитајте се: „Колико је вероватно да ће читалац желети да прочита и тај други чланак?“ Размислите о укључивању веза тамо где би читаоци можда желели да их користе; на пример, у насловима чланака, на почетним реченицама нових одељака, у ћелијама табела и у насловима датотека. Али као правило, повежите само прво појављивање термина у тексту чланка.

• Повезивање може бити директно ( [[Никола Петровић (историчар)]], што резултира са Никола Петровић (историчар), или цевоводом [[Никола Петровић (историчар)|Никола Петровић]], што резултира са варијантом Никола Петровић у тексту, али и даље везе до чланка Никола Петровић (историчар) — иако је трик лакши начин да се креира ова конкретна веза).
• Наслови одељака сами по себи не би требало да садрже везе; уместо тога, одмах иза наслова треба поставити шаблон {{Главни}} или {{Види још}}.
• Везе се не смеју стављати у форму подебљаног понављања наслова у почетној реченици наводне стране.
• Будите конзервативни када повезујете унутар цитата; везу само за циљеве који одговарају значењу које је јасно наумио аутор цитата. Где је могуће, уместо тога поставите везу из текста ван цитата - или пре њега или убрзо после.
• По питању географских одредница, препоручује се да се не повезује већа одредница.
• На пример:

  НСиднеј, Аустралија ([[Сиднеј]], [[Аустралија]])

  или

  НБуфало, Њујорк, Сједињене Америчке Државе ([[Буфало (Њујорк)|Буфало]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе]])

  Уместо тога, користите:

  YСиднеј, Аустралија ([[Сиднеј]], Аустралија)

  или

  YБуфало (Њујорк), Сједињене Америчке Државе ([[Буфало (Њујорк)]], Сједињене Америчке Државе)

• Чланци о техничким темама могу захтевати већу густину веза од општих чланака, јер ће вероватно садржати више техничких термина који неће бити објашњени у контексту.
• Немојте повезивати на чланак без урађене претходне потврде да циљни чланак покрива одговарајућу тему. На пример, чланак у којем се помиње јединица физике „штала“ треба да се повезује са шталом (јединицом), а не шталом.
• У чланцима немојте повезивати странице изван именског простора чланка, осим у чланцима о самој Википедији (па чак и у том случају пажљиво – погледајте Википедија:Стилски приручник/самореференце које треба избегавати).
• Користите везе када је то прикладно, али колико год је то могуће не присиљавајте читаоца да користи ту везу да би разумео реченицу. Текст треба да има смисла за читаоце који не могу да прате везе. Корисници могу да штампају чланке или да читају ван мреже, а садржај Википедије може да се нађе у поново објављеном облику, често без веза.
• Уздржите се од примене обојених веза које могу да ометају способност корисника да разликују везе од обичног текста или везе у боји из чисто естетских разлога.

За чланак се каже да је преповезаан ако су потребне речи без везе да би се лакше разумео чланак. Уопштено говорећи, везе треба креирати за:

• Релевантне везе са темом другог чланка које ће помоћи читаоцима да потпуније разумеју чланак (погледајте пример у наставку). Ово може укључивати људе, догађаје и теме које већ имају чланак или које га очигледно заслужују, све док је веза релевантна за дотични чланак.
• Чланци са релевантним информацијама, на пример: „види Фуријеов ред за релевантне повезане информације “
• Чланци који објашњавају речи техничких термина, жаргонске или сленг изразе или фразе, али можете дати и сажету дефиницију уместо или поред везе. Ако не постоји одговарајући чланак на Википедији, може се користити међувикимедија везе до Викиречника.
• Властита имена која читаоцима вероватно неће бити позната.

Ако сматрате да је веза релевантна за тему чланка, али не припада телу чланка, размислите о томе да је преместите у одељак „Види још“.

Могу се креирати везе до потенцијалних чланака који још не постоје. Ако чланак постоји на Википедији на страном језику, али још није направљен на српском, размотрите црвену везу која такође води до чланка на страном језику.

За чланак се каже да има прекомерне везе ако садржи превелики број веза, што отежава идентификацију оних који ће вероватно помоћи читаоцу да разуме текст.^[1] Добро питање које треба себи поставити јесте да ли би читање чланка на који намеравате да повежете помогло некоме да разуме чланак на који повезујете. Осим ако термин није посебно релевантан за контекст у чланку, следећи термини обично нису повезани:

• Свакодневне речи које већина читалаца разуме у контексту (нпр. образовање, насиље, авион, река, анимација)
• Уобичајена занимања (нпр. рачуновођа, политичар, глумац)
• Називи предмета са којима ће већина читалаца бити барем донекле позната. Ово генерално укључује крупније примере:
  • земље (нпр. Бразил/бразилски, Кина/кинески)
  • географске карактеристике (нпр. Хималаји, Тихи океан, Јужна Америка)
  • локације (нпр. Њу Делхи; Њујорк, или само Њујорк ако је контекст да је реч о граду већ јасан)
  • језици (нпр. енглески, арапски, корејски, шпански)
  • националности, етничке припадности или порекла (нпр. Британци, Јапанци, Турци, Афроамериканци, Нигеријаци)
  • религије (нпр. хришћанство, ислам, хиндуизам, будизам)

Покушајте да будете свесни својих демографских ограничења – оно што је добро познато у вашој старосној групи, занимању или земљи може бити мање познато другима.

• Уобичајене мерне јединице, нпр. јединице које се односе на време, температуру, дужину, површину или запремину. Ако су дати и неметрички и метрички еквиваленти, као у 5 cm (2 in), обично ниједна јединица не треба да буде повезана, јер ће скоро сви читаоци разумети бар једну од јединица.
• Датуми
• Странице са вишезначним одредницама не би требало да буду повезане са чланцима осим ако је веза сврсисходна, као што је то на пример у напоменама. Уместо тога, користите везу до одговарајућег чланка, што на примеру појма који се користи у архитектури изгледа овако:

Y[[Лук (архитектура)|Лук]]– приказује везу ка луку, појму у грађевинарству и архитектури

Н[[Лук]]– што наводи на вишезначну одредницу

Немојте повезивати странице које преусмеравају назад на страницу на којој је веза (осим ако је веза ка преусмеравању са могућностима које води до одговарајућег одељка тренутног чланка).

Сврха повезивања је да појасни и пружи разумне могућности навигације, а не да нагласи одређену реч. Немојте повезивати само да бисте скренули пажњу на одређене речи или идеје или као знак поштовања.

Спољашње везе обично не би требало да се постављају у тело чланка (види још Википедија:Спољашње везе).

Уопштено, веза треба да се појави само једном у чланку, али се може поновити ако је корисна за читаоце, на пример у инфокутијама, табелама, натписима слика, фуснотама, шеширима и при првом појављивању у одељку. Цитати су самостални у својој употреби, тако да нема проблема са понављањем исте везе у многим цитатима унутар чланка; нпр. |work=[[Политика]].

У глосарима, који се првенствено односе на енциклопедијске уносе о одређеним терминима, а не на читање од врха до дна као обичан чланак, обично је пожељно поновити везе (укључујући и друге термине у појмовнику) које нису већ биле повезане у истом уносу.

Дуплицирано повезивање у самосталним и уграђеним списковима је дозвољено ако значајно помаже читаоцу. Ово је најчешће случај када списак представља информације које би се могле једнако прикладно форматирати у табели и очекује се да ће бити анализиране за одређене битове података, а не читане од врха до дна. Ако је листа нормална проза чланака која је форматирана као списак, третирајте је као нормалну прозу чланака.

Превише линкова може отежати читање потенцијалног клијента. У техничким чланцима који користе неуобичајене термине, можда ће бити потребна већа густина линкова у уводном одељку него што је уобичајено. У таквим случајевима покушајте да пружите неформално објашњење, избегавајући употребу превише техничких термина до касније у чланку. (Погледајте Википедија: Учините техничке чланке разумљивим и Википедија није научни часопис)

Већина истакнутих чланака садржи око 12 до 25 веза у уводном односно главном одељку, са у просеку око 1,5 везе по реченици, или једну везу на сваких 16 речи.^[2]

На пример, у чланку о понуди и потражњи:

• Готово сигурно повезујте „микроекономију“ и „теорију опште равнотеже“, јер су то технички термини које многи читаоци тешко да ће разумети на први поглед.
• Размислите о повезивању „цена“ и „роба“ само ако ове уобичајене речи имају стручан контекст који је посебно релевантан за тему.
• Не повезујте се са „Сједињеним Америчким Државама“, јер је то чланак о веома широкој теми без директне везе са понудом и потражњом.
• Дефинитивно немојте повезивати „пшеницу“, јер је то уобичајен израз без посебне везе са чланком о понуди и потражњи, осим његове произвољне употребе као примера робе којом се тргује у том чланку.
• Уверите се да су везе усмерене на исправне чланке: у овом примеру, требало би да повежете добро (економски појам), а не добро, што води на страницу о филозофском концепту. Многе уобичајене речи из речника су двосмислени термини на Википедији и повезивање са њима често није од помоћи читаоцима; „Добар“ је презиме и назив албума, компанија итд., а за њихово индексирање се користи наслов чланка Добро (вишезначна одредница).

• Правилно Вучитрнски устанак [en] ({{Међујезичка веза|Вучитрнски устанак|en|Uprising in Vučitrn}})
• Неправилно Вучитрнски устанак ([[:en:Uprising in Vučitrn|Вучитрнски устанак]])
• Неправилно Вучитрнски устанак ([https://en.wikipedia.org/wiki/Uprising_in_Vu%C4%8Ditrn Вучитрнски устанак])

Уреднике који неправилно повезују треба замолити на њиховој СЗР да престану са датом праксом а уколико будемо имнали случај потпуног игнорисања, може их опоменути неко од администратора. Чланак који садржи неправилна повезивања на друге језичке пројекте не може постати добар, сјајан или изабрани списак (што не важи ретроактивно).

Чланак на који је повезан треба да одговара што је могуће ближе термину који се приказује као веза, с обзиром на контекст.

Тачно	Шта куцате	Како се појављује	О тексту везе
Y	Када је Моцарт написао [[Mocartov Rekvijem|свој Реквијем]]	Када је Моцарт написао свој Реквијем	Укључује реч „свој“ за навођење
Н	Када је Моцарт написао свој [[Mocartov Rekvijem|Реквијем]]	Када је Моцарт написао Реквијем	Само реч „Реквијем“
Y	Превин је дириговао [[Mocartov Rekvijem|Моцартов Реквијем]]	Превин је дириговао Моцартов Реквијем	Наводећи да је „Моцартов“
Н	Превин је дириговао Моцартов [[Mocartov Rekvijem|Реквијем]]	Превин је дириговао Моцартов Реквијем	Само реч „Реквијем“

Примери илуструју да ли је веза ка чланку посебно о Моцартовом Реквијему, а не реквијемима уопште. Циљ везе и ознака везе не морају се тачно поклапати, али веза мора бити што интуитивнија.

Увек повежите чланак о најконкретнијој теми која одговара контексту из којег повезујете: он ће генерално садржати више фокусиране информације, као и везе ка општијим темама.

Ако не постоји чланак о најконкретнијој теми, урадите једну од следећих ствари:

• Размислите да самостално направите чланак.
• Ако чланак на одређену тему још не постоји, направите страницу за преусмеравање на чланак о општијој теми. На пример, ако још увек не постоји чланак о песми „Тужна статуа“ са албума Mezmerize, креирајте нови чланак под називом Тужна статуа који је преусмерење на чланак Mezmerize.
• Ако нема ни чланка на општију тему, онда направите црвену везу.

Када се ни преусмерење ни црвена веза не чине прикладним, размислите о повезивању са општијим чланком.

На пример, уместо

Н Фризуре у доба барока (чланак никада није направљен)

пишите

Y Фризуре у доба Барока (повезује на период барока)

YФризуре у доба барока (повезује на појам фризуре)

Y Фризуре у доба барока (не повезује ни на један појам, што може бити добро, зависно од контекста)

YФрзируре у доба Барока (што засебно повезује обе теме)

међутим, не креирајте

Н Барокне фризуре као две засебне везе јер може доћи до забуне да читалац мисли да се повезује на један чланак на ову тему.

Ако постојећи чланак има одељак посебно о некој теми, веза до тог одељка води читаоца директно до релевантних информација. Опције повезивања одељака су цевоводне везе, преусмеравања и шаблон {{Section link}}, који такође генерише знак §.

Проблем може настати ако се наслов одељка промени из било ког разлога, јер ће ова радња прекинути све долазне везе или исечке одељка. (Ако се то догоди, долазне везе ће подразумевано бити на врху повезаног чланка.) Препоручени начин да се спречи овај прекид је коришћење шаблона {{subst:Anchor}} који наводи претходни назив одељка.

Алтернативни, додатни метод је био додавање скривеног коментара у циљни одељак као што је <!-- "Х" повезује овде --> <!-- "Х" повезује овде --> Сакривена порука () мора бити додата у циљни одељак са прекидом између заглавља и скривене поруке или ће се појавити проблеми. Обратите пажњу на две линије:

==Циљани сегмент==

}}

Када неко мења наслов тог одељка може да поправи долазне везе. Овај метод је лошији, јер поставља оптерећење на уредника који тражи да промени наслов одељка.

Претпоставимо да треба да повежете пудла, а такав чланак још увек не постоји. Можда бисте желели да направите преусмеравање са „пудла“ на „пас“ на следећи начин: Линк као и обично: Она је поседовала [[пудла|пудлу]]. Када ово сачувате или прегледате, видећете: Она је поседовала пудлу. Кликните на црвену везу и бићете позвани да направите нову страницу за пудла; унесите (можда) #ПРЕУСМЕРЕЊЕ [[Пас]], тако да ће читаоци који кликну на пудла бити одведени, за сада, на чланак о псу.

Преусмеравање је боље од директне везе као што је [[пас|пудла]], јер када се на крају направи прави чланак о пудли (замени преусмеравање), читаоци који кликну на пудлу ће бити аутоматски пребачени тамо без потребе да ико прегледа све везе до пса да види који би заправо требало да усмери на пудлу.

Да бисте повезали страницу за преусмеравање без праћења основног преусмеравања, користите нпр. {{no redirect|пудла}} . Избегавајте повезивање преусмеравања која су сопствене везе (ВП:ПРЕУСМЕРЕЊЕ).

Иако викивеза подразумевано приказује наслов циљаног чланка, могуће је изабрати конкретнији или прикладнији текст за приказ за предвиђени контекст. Ово се може урадити помоћу знака за цијев ( | ). На пример, [[Хенри II Плантагенет|Хенри II]] се приказује као Хенри II. Међутим, уверите се да је и даље јасно о чему се ради без потребе да пратите везу. Размислите о томе на шта читалац може веровати да се текст односи. На пример, када види везу [[Стреличарство на Летњим олимпијским играма 2008.|Стреличарство]], која се приказује као Стреличарство, читалац ће вероватно очекивати да ова веза води до општег чланка о стреличарству, а не конкретнији чланак о стреличарству на ОИ. Изузетак од овога је када је из контекста јасно да се веза односи на одређени чланак.

• Множине и други изведени називи. [[кромпир]]и се приказује као кромпири, а ово је једноставније и јасније од [[кромпир|кромпири]]. Слично није стилски препоручљиво парцијално повезивати [[црвен]]каст.
• Осетљивост великих и малих слова. Везе нису осетљиве на почетно писање великих слова, тако да нема потребе да се користи словни знак где је велика и мала слова једина разлика између текста везе и циљне странице. (Наслови чланака на Википедији скоро увек почињу великим словима, док повезане речи у контексту често не.) Међутим, везе су осетљиве на велика и мала слова за све знакове после почетног.

Нека цевне везе буду што интуитивније. По принципу најмањег запрепашћења, уверите се да читалац зна шта може да очекује када кликне на везу. Требало би да планирате структуру странице и везе тако да све изгледа разумно и има смисла. Ако веза води читаоце негде другде, а не тамо где су мислили да хоће, требало би да их бар одведе негде где има смисла.

Видљива ознака везе не мора да одговара тачном наслову чланка који се повезује. Међутим, избегавајте „ускршња јаја“ или „подморнице“, које су везе које неочекивано скривају релевантне информације испод ознаке везе.

Понекад се померањем других речи у текст са плавим везама избегава изненађење.

Не постављајте везу до имена унутар другог имена. На пример:

Горе наведено важи без обзира да ли повезивање са пуним именом ствара црвену везу; на пример, чак и ако не постоји чланак под насловом Лафајет Авенија (Бруклин):

Немојте користити цевоводну везу тамо где је могуће користити преусмерени термин који се добро уклапа у оквир текста. На пример, страница Папагенo је преусмерење на чланак о Моцартовој опери Чаробна фрула. Док уређујете неки други чланак, можда бисте желели да повежете термин Папагено; овде, можда ћете бити у искушењу да избегнете преусмеравање коришћењем цеви унутар везе, као у [[Магична фрула|Папагено]]. Уместо тога, једноставно напишите [[Папагено]] и пустите систему да се побрине за остало. Ово има две предности: прво, ако је чланак написан касније о специфичнијој теми (у овом случају, „Папагено“), мање линкова ће морати да се промени да би се прилагодио нови чланак; друго, то указује да се чланак тражи. Изузетак од овог правила је када се постављају линкови на чланке у Да ли сте знали на главној страници, где је пожељно постављање линкова како би се спречило да читаоци виде обавештење о преусмеравању.

Везе ка одељцима могу директно одвести читаоца до релевантних информација.

Цевне везе

Коришћењем цевоводне везе ка одељцима избегава се ружно име чланка#име одељка у тексту за приказ.

Формат за цевоводну везу је [[Чланак#Одељак|име везе]] . На пример, да бисте повезали са пододељком „Култура“ чланка Оман, откуцајте

[[Оман#Култура|култура Омана]] (имајте на уму да је назив одељка осетљив на велика и мала слова),

који се приказује као култура Омана. Затим додајте скривени коментар у циљни одељак, као што је тако да ако други корисник измени наслов тог одељка, може да поправи долазне везе (или, у случајевима када одељак има велики број долазних веза, користите {{Anchor}} на страници за сидро).

Преусмеравања на одељке који могу постати чланци.

Многе теме корисне за повезивање могу се тренутно појавити само као одељци других чланака на Википедији, али су потенцијално довољно значајне да постану сами чланци. На пример. Обично ће страница за преусмеравање са такве подтеме на општу тему већ постојати; ако не, могу се створити када се за то укаже прилика. Лоша пракса је креирати везе у тексту чланка користећи формат [[Чланак#Сегмент]] ; навигација тада постаје тешка ако се одељак прошири у нови чланак. Уместо тога, повежите користећи преусмеравање на главну тему, што мало кошта и олакшава побољшања. Тако пишите:

• На страници за преусмеравање под називом „ Историја теме ", користите #REDIRECT [[Тема#Историја]] .
• У другом чланку користите [[history of Topic]].
• Избегавајте: [[Topic#History|history of Topic]].

Википедија има категорије чланака попут [[Категорија:Фразе]] ; додавањем овога у чланак ставља га у ту категорију. Можете се повезати са категоријом тако што ћете ставити двотачку испред.

На пример [[:Категорија:Фразе]] повезује се са Категорија:Фразе, а може се користити и облик: Фразе.

Прекомерно повезивање је уопштено питање стила делимично због нежељеног ефекта на читљивост. Али ако превише плавих веза омета (смањује шансе да ће чланак бити прочитан), онда превише црвених веза омета још више. Непретенциозна обојеност текста (вероватно црна) је најпродуктивнија.

У прози, ако се чини да је ниво црвеног повезивања прекомеран, запамтите да је откривено да су црвене везе покретачка снага која подстиче доприносе,^{[н 1]} а затим искористите ту чињеницу да уравнотежите уочене стилске проблеме „превезивања“ црвене везе. (Легитимне црвене везе су наслови за неиспуњено покривање тема који не крше политику „Шта Википедија није“.) С обзиром на одређени број потребних црвених веза, ако означавање свих њих може представљати превезивање, онда би тачно колико би требало да буде означено могло би бити питање стила, а само оне који су приоритетни је користан допринос.

На списковима, превезивање црвених веза може да се деси када је свака ставка на листи црвена веза. Ако је списак уједначен, где је свака ставка очигледно квалификована за чланак, једна црвена веза (или плава веза) може да указује на то. Ваљани захтеви за будуће креирање сваког наслова на листи или у прози такође могу бити ризична инвестиција када други уредници могу да виде број црвених линкова као превезујући, а затим уклоне пре него што је улагање донело плод. Уклањање огромног броја црвених линкова са листе са прекомерним везама најбоље ће обавити уредник који је вешт у аутоматизацији обраде текста.

Црвене везе се такође могу уклонити ако крше смернице или смернице за црвене везе, али у супротном црвене везе немају датум истека. Ако сте и даље убеђени да постоји превезивање црвених веза, размислите о томе да неке од њих претворите у плаве. Методе за то су креирање једноставне клице, преусмеравања или вишезначне странице. Све ово захтева потврду да је црвена веза уопште била легитимна, као што су конвенције о насловима чланака.

У прози, уздржите се од писања веза у боји, јер оне могу ометати способност корисника да разликује везе од обичног текста. Погледајте водиче за уређивање чланака ради приступачности у контрасту.

Лако је направити погрешну везу а да тога нисте свесни. Када додајете нову везу, добра је идеја да кликнете на дугме „Прикажи претпреглед“, а затим (из прегледа) отворите везу у новој картици прегледача да бисте проверили да ли иде тамо где желите.

Ако следите конвенције о именовању, већа је вероватноћа да ће интерна веза довести до постојећег чланка. У случају када још не постоји чланак о тој теми, добар линк ће олакшати касније креирање чланка са исправном именом.

Чланци о данима и месецима (нпр. 24. фебруар и 10. јул) и чланци о годинама (нпр. 1795, 1955, 2007) не би требало да се повезују осим у уводном одељку и осим ако повезани датум или година имају значајну везу са темом чланка који повезује, осим самог датума, тако да повезивање побољшава разумевање теме. На пример:

• Датум (или година) не треба повезивати у реченици као што је (у Сиденјској опери): „Сиднејска опера је 28. јуна 2007. уврштена на Унескову светску баштину. “, зато што је мало садржаја или уопште било каквог садржаја 28. јуна или 2007. се односи или на Унеско, на места светске баштине или на Сиднејску оперу.
• Године рођења и смрти архитекте Филипа Џонсона мимо уводника не треба повезивати, јер мало, ако икакви садржај из 1906. или 2005. побољшава читаочево разумевање Џонсона или његовог дела.
• [[Хронологија Другог светског рата (1942)|1942]] може бити повезана са другим чланком о Другом светском рату.
• [[1787. у науци|1787]] може бити повезано са делом који говори о одређеном развоју метричког система који се догодио те године.

Дани попут Дан Светог Патрика се не сматрају месечним ставкама у сврхе горе наведеног.

Генерално, јединица треба да буде повезана само ако је вероватно да ће многим читаоцима бити нејасна или се о њој расправља. На пример, кандела, чвор, сименс или барн могу се сматрати нејасним чак и ако су добро познати у датом пољу употребе. Друге јединице могу бити нејасне у неким земљама, чак и ако су добро познате у другим.

Википедија није збирка веза, а чланак који садржи само везе је у супротности са оним што налаже политика „шта Википедија није“.

Синтакса за упућивање на веб адресу је једноставна. Само га ставите у појединачне заграде са размаком између URL-а и текста који ће бити приказан када се страница прегледа или сачува:

Приказани текст

Текст ће се приказати као:

Текст за приказ

URL мора да почиње са http:// или https:// или другим уобичајеним протоколом, као што је ftp:// или news:// . Ако се не користи протокол, угласте заграде ће се нормално приказати - [овако] – и може се користити на стандардни начин.

Поред тога, стављањем URL адреса у обичан текст без ознака аутоматски се производи линк, на пример https: https://www.example.org/ → https://www.example.org/. Међутим, ова функција може нестати у будућем издању. Стога, у случајевима када желите да прикажете URL јер је то суштински вредна информација, боље је да користите кратку форму URL адресе (име домена) као опциони текст: [https://www.example.org/ example.org] креира example.org.

Шаблоне цитата као што је {{cite web}} не треба користити у одељку == Спољашње везе == Уместо шаблона цитата користе се шаблони спољних веза као што је {{official website}}.

Уграђене HTML везе у чланку су сада застарели начин да се наведе гола URL адреса као извор у чланку, једноставним стављањем URL адресе у угласте заграде, на пример: [https://www.guardian.co.uk/usa/story/0,12271,1650417,00.html] → . Међутим, требало би да додате описни наслов када се спољна веза наводи у одељцима Спољашње везе. Ово се ради тако што се након URL-а унесе описни текст, одвојен размаком и стављен у угласте заграде.

На пример, да бисте додали наслов голој URL адреси као што је https://en.wikipedia.org/ (ово се приказује као https://en.wikipedia.org/ ), користите следећу синтаксу: [https://en.wikipedia.org/ отворена енциклопедија] (ово се приказује као „отворена енциклопедија“).

Генерално, URL адресе и имена домена су ружни и неинформативни; боље је да се прикаже смислени наслов или опис него сама URL адреса или домен. На пример, European Space Agency website је много погоднија за читање од http://www.esa.int/ESA . Могу постојати изузеци када је име домена добро познато или је такође име компаније или публикације. Када се да URL или име домена, стављање и наслова или описа на обичном српском и URL-а често ће бити информативнији: на пример, European Space Agency званична интернет презентација, www.esa.int.

Ако је приказан URL или име домена, учините то што једноставнијим; на пример, ако је index.html сувишан, уклоните га (али прво проверите у претпрегледу). Многи, али не сви сајтови могу да се исече из уводног „www“; тестирајте да бисте били сигурни. Користите Camel case да бисте учинили приказани домен читљивијим, нпр. WashingtonPost.com наспрам washingtonpost.com.

„Верзија за штампање“ чланка на Википедији приказује све URL адресе у целини, укључујући и оне којима је дат наслов, тако да се ниједна информација не губи.

Без опционог текста, спољне референце се појављују као аутоматски нумерисане везе: На пример,

[https://en.wikipedia.org/]

се приказује овако:

[1]

Нумерисане везе овог типа су се некада користиле после интерпункције, као што је овај, [2] са пуним цитатом датим у одељку Референце. Овај стил референцирања је сада застарео, јер су такве везе подложне труљењу линкова. Погледајте Википедија:Цитирање извора и Википедија:Проверљивост за више информација.

Уграђене везе које подржавају информације у чланку су позициониране на исти начин као и свака друга референца у чланку, пратећи уобичајене стандарде о форматирању цитата и постављању у односу на интерпункцију.

Везе које се не користе као извори могу бити наведене у одељку Спољашње везе, на следећи начин:

== Спољашње везе ==

* [https://...]

* [http://...]

Као и код других наслова највишег нивоа, два знака једнакости треба да се користе за означавање наслова спољних веза. Спољашње везе увек треба да буду последњи одељак у чланку. Претходе категоријама и неким врстама навигационих шаблона.

Ако постоји спор око позиције уграђене везе, размислите о организовању по абецедном реду.

Веб странице на српском су веома пожељне. Повезивање са страницама које нису на српском и даље може бити корисно за читаоце у следећим случајевима:

• Када је веб локација тема чланка
• Приликом повезивања на странице са мапама, дијаграмима, фотографијама, табелама (објасните кључне појмове уз везу, како би људи који не знају језик могли да их протумаче)
• Када веб страница садржи информације које се налазе ни на једном сајту на српском језику упоредивог квалитета и користи се као цитат (или када преводи на сајтовима на српском језику нису меродавни).

Ако је у питању језик који већина читалаца не може очекивати да препозна, или је из неког другог разлога нејасан из назива публикације или књиге или чланка или наслова странице, размислите о томе на ком језику је сајт.

Када користите један од шаблона CS1 или CS2, користите |language= параметар. Овај параметар прихвата називе језика или језичке кодове; погледајте ову листу подржаних имена и кодова . (Употреба кодова језика је пожељна јер cs1|2 аутоматски приказује називе језика на језику локалне Википедије.)

Ако веза није ка HTML или PDF датотеци (ови други се аутоматски идентификују од стране софтвера са иконом попут ове: [3]), идентификујте тип датотеке Ако је за преглед датотеке потребан додатак за претраживач, наведите и то. Ако је веза до ПДФ датотеке, али се не завршава са .pdf, можете ставити #.pdf на крај да бисте је означили као ПДФ.

Ако је веза до веома велике странице (узимајући у обзир све њене елементе, укључујући слике), напомена о томе је корисна јер неко ко има спору или скупу везу може одлучити да је не посети.

Међувики везе могу бити у облику:

[[wikt:article]] који се појављује као: викт:артицле

Симбол | потискује префикс:

article → чланак

Додавање текста после линије омогућава или исти или другачији текст (без префикса):

[[wikt:article|Чланак]] → Чланак

[[wikt:article|Било који текст]] → Било који текст

Да би се избегла забуна читалаца, уметнути међујезик или интервики, генерално се не препоручује повезивање унутар текста чланка. Изузеци су: Уноси Викиречника и Викиизворника могу бити повезани у линији (нпр. са необичном речју или текстом документа о коме се расправља), а {{Interlanguage link}} шаблон може бити од помоћи да прикаже црвену везу праћену међујезичком везом ако нема чланка на српској Википедији

Плутајућа поља за везе до чланака у другим пројектима Викимедијине фондације као што су Викиречник и Викицитат могу да се ураде помоћу посебних шаблона веза као што је {{Wikiquote|Jimmy Wales}}. Они ће се приказати као кутија са логотипом. Слични шаблони постоје за неке бесплатне ресурсе садржаја које не води Викимедијина фондација. Википедија:Листа шаблона који повезују на друге пројекте бесплатног садржаја.

Повезивање и стална промена су централне карактеристике Википедије. Међутим, сталне промене чине повезивање рањивим на добијене техничке грешке и на касније пружање информација другачијих од оних које су првобитно биле намењене. Ово важи и за одлазне везе (из чланка) и за долазне везе (до чланка).

• Одлазне везе: Треба их с времена на време проверавати због могућих нежељених промена. Ако се укаже прилика да се побољша њихов формат, прикладност и фокус, то треба учинити.
• Долазне везе: Креирањем чланка ће све постојеће црвене везе до његовог наслова постати плаве. (Одговарајуће црвене везе се креирају само у нади да ће чланак на крају бити написан.) Стога, када правите чланак, мудро је проверити „Које везе овде постоје“ да бисте идентификовали такве црвене везе, ако их има, и да ли су прикладне.

Дугмад не треба користити у чланцима. Ако је жеља да се читалац „пребаци“ на нову страницу, удаљавајући га са тренутне странице, пожељнија је веза. Дугмад се користе у оквиру Википедије за покретање „радње“ као што су приказивање претпрегледа, прављење налога, одговарање, постављање питања.