Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Имамо чланке о неколико политичких странака Синише Вучинића, које више не постоје и које, чини се, значај имају само као странке за једнкоратну употребу у одговарајуће време. Српска партија социјалиста је једна од њих.
Допуна: После постављања гласања сам тражио доказе о постојању (било када) ове три странке и нисам их нашао. Ако знате ко је Вучинић, нећете се баш много изненадити. Човек је за Шпигл причао како је и зашто убијао ратне заробљенике, а да то никада није чинио.
оставити Пошто ће и чланак о претходној политичкој партији остати, не видим разлог да сад бришемо ову. Придружујем се позиву за доношење јединствених стандарда за значај политичких партија!--В и к и в и н др е ц и15:40, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
оставити Искрено ова партија нема никаквог значаја али сам је направио у низу Вучинићевих странака па би било добро да је уклопите у неку целину јер и овај податак да је неко покушао да оствари Милошевићев налог из Хага да се сви социјалисти приклоне Шешељу није безначајан за историју Србије --Mitar Sorajic (разговор) 16:56, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
обрисати Текст о овој странци би радије требало да се укључи у чланак о Синиши Вучинићу јер, као што и сам писац странице изнад мене каже, странка нема никаквог значаја, а никада га није ни имала (иако је можда другачије замишљена). У крајњој линији, странка тренутно и не постоји, па нема неког посебног смисла да постоји страница о тој странки на Википедији (бар не по мени). Можда би било срећније да није предложено брисање већ спајање, али сад шта је - ту је. --Филипр19:34, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Значај ове странке није никакав јер Вучинић није успео у својим настојањима да разбије тим својим потезом социјалистичку партију. Он је желео као и у претходиним стварањима странака да одвуче део чланства из одређених партија али у овом случају му није успело јер је Дачић већ устоличен доста добро утицао на своје чланство. Када је видео да неће ништа урадити Синиша се учланио у СРС. Можда је најзначајнији податак везан за ову партију да је можда Синиша могао да изнесе неке релевантне податке против Дачића и Мркоњића у току избора али је био ухапшен.--Mitar Sorajic (разговор) 16:58, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Мислим да ова појединачна гласања губе сваки смисао. Потребно нам је гласање о смерницама које су странке енциклопедијски значајне. Није ми јасно зашто бисмо онај Ђокановичев ДСФ брисали, ове понуђене одговоре оставили, а сад о овој и сличним странкама трба да се изјашњавамо од случаја, до случаја.--Walker (разговор) 15:10, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Потпуно се слажем и, морам да нагласим, мисао сродна овоме што си написао, разрађена кроз моје опаске овде, јесте додатни покретач да сада предложим ову политичку странку за брисање. Да не буде забуне - заиста мислим да јој није место на Википедији, изнад је укратко објашњено зашто, али се не бих сада њом бавио. Цака је у томе што, чини ми се, на овај начин може, поред уређивања одређене области, да се нагласи важност решавања питања политичких странака на Википедији. Правила игре немамо, нико више, чини ми се, не жели да расправља о њима и изјашњава се. Ако се не варам, до тренутнка утврђивања правила игре једино можемо појединачно да се бавимо сваким предложеним случајем. НОПО је овде одабран да буде на мети, а ја, ево, додајем још узорака. Хоћу да буде јасно да оно горе није нека прича о црној овци. --Тулимировић (разговор) 15:47, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Поједностављења ради, преносим предлог у вези са одмеравањем важности политичких странка. Строгом применом би биле обрисане све три странке које је Викиветар поменуо, против чега немам ништа, али само под условом да ћемо брзо да одредимо шта може, а шта не може. Иде:
било када прешле цензус за Народну скупштину, као равноправан фактор на изборној листи, без обзира на тренутно стање (нпр. СПО у време када није био у скупштини после 23. децембра 2000.); --Црни Бомбардер
тренутно уписане у Регистар политичких странака по важећем Закону о политичким странкама. --Тулимировић
Ето, мислим да овај предлог може брзо да се размотри, да су аномалије занемарљиве и, с обзиром да су правила подложна променама, не треба да патимо од синдрома Десет заповести. --Тулимировић (разговор) 16:01, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Ја бих значајно снизио тај праг, и додао следеће:
3. Било када учествовале на изборима на републичком нивоу и освојиле преко 10.000 гласова.
4. Било када прешле цензус на општинским изборима, у било којој општини са преко 50.000 регистрованих бирача, или у двије општине са 20.000 до 50.000 регистрованих бирача, или у три општине са испод 20.000 регистрованих бирача. Освојиле преко 10% гласова у општини са 20.000 до 50.000 регистрованих бирача, односно освојиле преко 20% гласова у општини са мање од 20.000 регистрованих бирача.--В и к и в и н др е ц и16:16, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Викиветре, не знам да ли пратиш законодавство у вези са оснивањем странака и изборима. Лоши су закони, исувише строги за нешто што се зове демократија, а не плутократија (нисам то ја смислио, него све државе осим наше, које немају тако строге законе), али су неки њихови делови добри као мерило за оправданост постојања чланака о некој политичкој странци на Википедији.
Ево о чему је реч... Закон о политичким странкама захтева да се нађе 10.000 оснивача (1.000 за мањинске), што значи да је за оснивање потребно прикупити задати број оверених потписа на изјавама о оснивању, уз прихватање статута и програма (другим речима, то је учлањење, и то пред општинским или судским службеником), затим задати број потврда о изборном праву и, на крају, ако занемаримо разне списе, искашљати више од 2.600.000 динара (260.000 за мањинске) за разне таксе. То је оно што смо ми урадили, а Вучинић није, ни за једну од ових његових пет странака. Ако нека странка случајно не задовољи Бомбардеров 1. услов, проширен покрајинским скупштинама, после осам година мора све претходно наведено да понови. Шта овде хоћу да кажем? Ако јесте странка, по закону, у стварности ће задовољити и твоје услове, па ти услови, као два од могућих неколико начина да се стекне присуство на Википедији, неће бити потребни. А ако није политичка странка, она то једноставно није и о назови-странци која није укњижена не треба да разговарамо као о политчкој странци, уопштено говорећи. Можда као о нечему другом, али не као о политичкој странци.
Може бити да нисам довољно јасно изнео мишљење о ова два предлога, али то бисмо свакако морали да пренесемо на друго место. Ви сте искуснији, видите где ћемо да наставимо. У сваком случају, одаљио сам се неколико десетлећа одавде и засметао ми је „било када“ део у ова два предложена услова, али мислим да можемо и са њима, па да, ако треба и кад треба, мењамо. --Тулимировић (разговор) 17:46, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Слажем се са корисником Викивинд, Википедија није регистар политичких партија, Партија НОПО је потпуно нерелевантна јер је освојила 517 гласова и ниједно посланичко место на општинским изборима, а до расписивања парламентарних ко зна дал ће и постојати!?--Pinki (разговор) 16:21, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Пинки, не знам како остаје нејасно, ал’ ево, поновићу по ко зна који пут... Хајде да се убрзамо, да размотримо и усвојимо некаква правила што се тиче политичких странка, и да бришемо онда чланак о Ниједном од понуђених одговора, па после, ако наша странка буде задовољила услове, да је враћамо. Може? Замолићу оне које познајем да промене глас и, ако то не буде довољно, гласаћемо опет. Не знам шта друго да предложим, стварно.
Покушај да се ставиш у моју кожу... На Википедији постоји странка која ни по чему није значајнија од НОПО-а (да је једна, па да буде због Вучинића, али, брате, пет их је - радио је слично што и ДС оснивајући Либерално демократску странку, само је био живахнији; погледај називе), а НОПО, странка која, ако ништа друго, заиста постоји због испуњавања дугорочних циљева, више од једног циља, обележава се као ужас који је, ето, стрефио Википедију и сад, кад се коначно појавила четврта прилика да се зло укони, зликовци из истог тог НОПО-а гласају за себе, па чланак остаје.
Узгред буди речено, верујем да ће брже од утврђивања услова НОПО испунити један од горенаведених услова. Хајде да се убрзамо, молим вас. Нисам навикао да тапкам у месту. Не знам зашто је све ово потребно.--Тулимировић (разговор) 17:11, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Ово је једна од тих. Хтео сам да видим какав ће бити однос према једној. Ако се Дражета и Викивинд слажу (већ су гласали), можемо да проширимо списак, па да се гласа за све заједно. Може ли то тако? Него, да се вратим на главно... Исто важи и за Српску левицу, и за Покрет српског јединства. Радикале који су се послужили Пашићевим именом треба, по мом мишљењу, оставити, али као једну странку, а не као две, јер се ради о обичној промени назива. Под истим бројем су били у регистру, док су постојали. То су Српска радикална странка Никола Пашић и Радикална странка Левице Никола Пашић. Мислим да треба задржати први назив. Промена назива је последица Вучинићевог преузимања странке и после тога је Српска радикална странка Никола Пашић била неслана шала, која је убрзо уништена. --Тулимировић (разговор) 18:10, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Не може се гласати у комплету. Нису све исте. То не значи да мислим да нека треба остати али их ипак раздвој, пошто свака има свој текст и разлог за брисање, а таква је и пракса.--Drazetad (разговор) 18:24, 28. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Ја сам желео да направим једну хронологију деловања једног политичара у трајању од двадесет година. Ја сам све партије што сам детаљније могао објасно и њихов значај постојања показао. Обједињавање мојих чланака, или брисање је на вама који имате кредибилитет да о томе расправљате - ја ћу се сложити шта год ви урадили, али ћу вам предопштити значајност сваког чланка који намеравате да бришете --Корисник:Mitar Sorajic
Зашто сматраш да ти немаш кредибилитет?
Полако се, чини ми се, иде ка закључку да на Википедији није место оним странкама које не постоје у Регистру политичких странака и уједно иза себе немају никакву, како Војвода рече, политичку историју. Једини значај ове странке би могао да се нађе у Вучинићу, али он је основао и преименовао довољно странака да сâм не може да буде доказ значаја. Мора, верујем, да постоји још нешто. Да ли постоји још нешто? --Тулимировић (разговор) 14:15, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Ја сматрам да немам кредибилитет зато што други одлучују да ли је нешто истинито или није. Ако неко одлучи да стави на мој чланак о Вучинићу да је то чланак о непотврђеним изјавама, а нико се не усуди да ми објасни шта то није потврђено - долазим до закључка да неко боље зна оно што сам писао од мене самог и самим тим се важност мог чланка умањује као и мој кредибилитет о познавању теме о којој пишем. На Википедији се водим логиком да ћу ја писати о ономе што мислим да знам, а ако неко мисли да то није добро нека брише или преправља. Слажем се да су Вучинићеве странке само изигравање демократије али не можемо их напросто уништити или бацити у заборав, јер оне су постојале и верујте ми свака је имала веома битну улогу а самим тим су имале значаја. Његове странке нису постојале да би он дошао на власт већ да би се одређени политички чиниоци склонили и направила пометња и разне поделе у народу. Ја опет понављам, моје је да пишем а Ви ако не можете да то скоцкате на најбољи могући начин, да људи имају увид да је пут до демократије био искоришћен на разне начине, ви моје чланке избришите. --Mitar Sorajic (разговор) 16:26, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Да, претпостављам да је неко сматрао да недостају референце... Не знам и враћам се на главно... Вучинић је једна прича, а његове странке су друга прича. По мом мишљењу, скоцкавање би значило да се чланци о ове три странке обришу, а неки подаци из та три чланака да се додају у чланак о Синиши. Шта мислиш о томе? --Тулимировић (разговор) 18:47, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Нема податка везаног за њега који нисам потврдио, баш зато што је његов живот препун лажи. Замерили су ми што нисам написао референцу где је играо фудбал, откуд ја могу то да нађем. Није проблем ни сада када се чита чланак о Вучинићу да се схвати порука свих његових странака, могао бих ја мало то још да обликујем и та прича би се коначно могла завршити, бар док не направи неку нову странку. Што се тиче ПСЈ то ћу ти написати доле о захтеву за брисање тог покрета. --Mitar Sorajic (разговор) 12:28, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Сад гледам шта је то што постоји у чланцима о ове три странке (ни за једну не могу да нађем доказ о постојању), а не постоји у чланку о Синиши. Ако се не варам, у чланку о ПЈС не постоји ништа јединствено што би ваљало пренети, али се из чланка о Српској партији социјалиста и чланка о Српској левици може нешто извући. Да ли хоћеш да преселиш те податке? --Тулимировић (разговор) 14:00, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Променио сам свој глас и у случају НОПО-а, да бисмо поједноставили целу ствар и да нико не би имао недоумице, али промена гласа није прихваћена. Види архиву. Остали нису стигли ни да пробају.
Још нешто... У намери да пребацим корисне податке из ова три чланка у онај један о Вучинићу, приметио сам да Покрет српског јединства никада није ни био регистрован у Србији (двадесет минута сам јурио доказ о томе - ништа), а у Босни и Херцеговини, тј. у Вучинићевом Требињу, регистрован је, изгледа, као удружење грађана. У том случају заправо гласамо за брисање чланка о нечему што није странка, што можда није за гласање, него за брзо брисање, ако се у обзир узме и садржај чланка. --Тулимировић (разговор) 11:56, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Црни, у овом случају нема говора о употреби кристалне кугле. Коришћена справа се зове телефон. Верујем да није уобичајено средство за Википедију, али се не ради ни о пророчанству.
Из регистра можеш да извучеш различите податке. Можеш, ето, да видиш да је решење о упису припремљено 14. октобра. Ако мени ниси веровао, а хтео си да утолиш глад за знањем, могао си да узмеш телефон у шаке и питаш надлежну службу да ли је могуће да ће она „удруга“ бити укњижена као политичка странка, затим да са службеницима размениш неку о питању куда иде овај свет.
Повод да заговарам задржавање чланка је потекао из знања да ће НОПО убрзо бити у Регистру политичких странака и из схватања да је бесмислено да, неколико дана по брисању чланка, састављамо нови. А објашњење повода за двадесетодневно развлачење није за ово место. Да је гласање покренуто, рецимо, у јулу, гласао бих и ја за брисање.
Мислио сам да је све што сам сад навео већ било јасно. Можда и јесте.
Него, време је за здравицу. ;-) Ако неко од вас жели да присуствује прослави оснивања Ниједног од понуђених одговора, нека ми пошаље поруку. Прослава ће бити одржана у суботу, у Београду. Још се не зна место. --Тулимировић (разговор) 09:39, 9. новембар 2010. (CET)[одговори]
Исти разлог за брисање као и за претходну обрисану (из државног регистра) политичку организацију. Преносим... Имамо чланке о неколико политичких странака Синише Вучинића, које више не постоје и које, чини се, значај имају само као странке за једнкоратну употребу у одговарајуће време.
Допуна: После постављања гласања сам тражио доказе о постојању (било када) ове три странке и нисам их нашао. Ако знате ко је Вучинић, нећете се баш много изненадити. Човек је за Шпигл причао како је и зашто убијао ратне заробљенике, а да то никада није чинио.
оставитиУ недостатку квалитетних смјерница о значају, постоји могућност политичког гласања и селективног тумачења значаја политичких партија, због тога нећу гласати за брисање ниједне партије.--В и к и в и н др е ц и11:54, 30. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Значај Српске левице је у томе што Синиша Вучинић добија најтежи задатак до тада а то је да разбије партију Мире Марковић то јест ЈУЛ. Он на разне начине покушава да омаловажи разне функционере те партије и да их прикаже као мафијаше, и чланови предвођени Синишом који су подржавали идеју Марковићеве у тренутку стварања Српске левице сматрају да је она главни кривац за судбину Милошевића. Српска левица је успела да одузме и оно мало чланства што је ЈУЛ имао после 2000. године и да онемогући Миру Марковић да се врати у политички живот. У неким интервјуима после Марковићева напада Вучинића за главног кривца што њена партија има све слабије резултате и на крају и нестаје. Након испуњеног задатка Синиша креће даље и улази у партију Пелевића у Странку српског јединства. --Mitar Sorajic (разговор) 16:24, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Исти разлог за брисање као и за претходну обрисану (из државног регистра) политичку организацију. Преносим... Имамо чланке о неколико политичких странака Синише Вучинића, које више не постоје и које, чини се, значај имају само као странке за једнкоратну употребу у одговарајуће време.
Допуна: После постављања гласања сам тражио доказе о постојању (било када) ове три странке и нисам их нашао. Ако знате ко је Вучинић, нећете се баш много изненадити. Човек је за Шпигл причао како је и зашто убијао ратне заробљенике, а да то никада није чинио.
оставитиУ недостатку квалитетних смјерница о значају, постоји могућност политичког гласања и селективног тумачења значаја политичких партија, због тога нећу гласати за брисање ниједне партије.--В и к и в и н др е ц и 11:55, 30. октобар 2010. (CEST) Нема доказа да је странка икада била уписана у регистар--В и к и в и н др е ц и18:16, 4. новембар 2010. (CET)[одговори]
обрисати И ово би требало спојити са страницом о Синиши Вучинићу. Странка је постојала врло кратко, остварила је неке дискутабилне резултате који нису документовани, а на самој страници о странки не постоји ни једна (валидна) веза ка било чему (има само веза ка гугловом кешу која враћа неку грешку). --Филипр20:01, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Ово не личи него јесте истеривање некакве правде. И врши се једна константна замена теза. Једно је странка која не постоји (а то је већина странака из на пример Краљевине Србије, па зар ћемо да гласамо о Пашићевим радикалима?) а друго је странка којој је једини значај (и самим тим аргумент за енциклопедијску релевантност) то што постоји (а заправо још није ни регистрована). странке које су оствариле некакав траг на политичкој сцени колико год он контроверзан био не могу да имају исти третман као странке које немају никакву политичку историју. --Војвода разговор08:22, 29. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Под истеривање правде може да се подведе само тренутак изабран за предлог о брисању. Већ сам све објаснио, ал’ поновићу суштину...
Ово су странке настале у време када су се странке оснивале помоћу 100 потписа (без службене овере и без потврда о изборном праву) и око 8.000 динара. Само по себи, ово није разлог за брисање. Наводим податак који треба да покаже да оснивање, у овом случају, а по већини раније изнесених ставова, не би требало да буде основ за остављање.
Вучинић је ове странке стварао да би остварио једнократне користи, али за њих, за разлику од Српске радикалне странке Никола Пашић, скоро нико није чуо. Немају никакав политички значај. Ништа нису урадили (ни сâм не знам шта ће ми овде множина, с обзиром да су ове странке биле сачињене од целог Вучинића) и више не постоје.
Бојане, на страну сада горње образложење предлога... Овде говоримо о чланку од три реченице, са једном мртвом референцом, у коме се каже да је Вучинић напустио ССЈ са „великим бројем чланства“, да је „Пелевић приморан да се интегрише у Српску радикалну странку“ и онда, када се примети да је Вучинић „уништио ССЈ“, показивач листе Вучинићевих странака се поставља на Српску партију социјалиста. Стога мислим да је предлог за брисање оправдан, а као истеривање правде које штети Википедији видим Војводин глас. --Тулимировић (разговор) 20:22, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Оно због чега је настао Покрет српског јединства јесте уништење Арканове Странке српског јединства коју је након његове смрти водио његов кум Пелевић. Вучинић се учланио након растурања ЈУЛ-а у ССЈ - која је његова намера и ко су његови налогодавци ја о томе не говорим јер то се мене не тиче, јер би се то могло увек окарактерисати ка непотврђена изјава коју нико никако не може поткрепити. Дакле, након што се учланио Синиша креће лоби у странци како је Пелевић ратни профитер. Како није успео да га смени, као ни Миру Марковић, он је основао нову партију Покрет српског јединства и одвукао значајан број чланства и тиме онемогућио даље деловање ССЈ-а. Пелевић се спашава и одлази у СРС. Значај ПСЈ је у томе што је управо тај Вучинићев потез натерао Пелевића да се у договору са Николићем прикључи радикалима, без Шешељевог знања. И сада чујемо у Хагу од Шешеља да је он био против довођења Пелевића, и упаво њега оптужује да је заједно са Николићем спремио цепање радикала. Дакле каузалим везама долазимо до закључка који је можда баналан али не може се одбацити, да је управо Вучинић стварањем Покрета српског јединства преусмерио пут Пелевића и фактички га убацио у скупштину. И они који боље познају дешавања у Хагу знаће да је Шешељ већину оптужби сведока против њега свалио на Аркана и Пелевића и његову странку. Тако да је Покрет српског јединства, колико год неком то изгледало смешно, имао веома значајну улогу у нашем вишепартијском систему. --Mitar Sorajic (разговор) 16:41, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
„Значај ПСЈ је у томе што је управо тај Вучинићев потез натерао Пелевића да се у договору са Николићем прикључи радикалима“
Како сам дошао, па познајем проблематику о којој пишем - знам ко је шта говорио и око чега су имали сукобе. Сада да ли сам био у кафани па чуо приче, или ми је Синиша пријатељ или сам у полицији или можда ДБ-у сасвим је не важно, битна је релевантност података које сам изнео у чланцима - не овде. Све што је написано у мојим чланцима су апсолутне истине, али ја не могу увек да маневришем великим бројем података јер не могу и да их потврдим, бар не овде на Википедији. Новинама годину дана треба да схвате да се он учланио у СРС, а и данас ја сумњам да сви знају у којој је он странци, зато ја не могу да говорим о томе шта се догађало између Пелевића и Вучинића када 99% Србије не зна да су они били у истој странци, једино да неко организује политичики дуел на некој телевизији па би схватили моје тврдње. --Mitar Sorajic (разговор) 12:59, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Да ли неко може да нађе доказ да је ова политичка странка икада постојала у Србији? Нема је у бившем регистру, нема је, наравно, ни у важећем. Све што је о њој писано је овде, на Википедији. Уствари, постоји странка са овим називом на Фејсбуку, али је седиште у Требињу, из ког је Синиша Вучинић. Можда је то странка из чланка о коме гласамо, па може да се деси и да беспотребно гласамо... Вероватно ће се показати да ова странка у Србији никада није ни постојала. --Тулимировић (разговор) 11:35, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Покрет српског јединства иако га сада не можеш наћи је постојао као странка и ја сам то наводио у референцама међутим сада га више ни ја не могу наћи. Та странка, тачније покрет али ваљда је био регистрован као странка се налазио као и остале Вучинићеве странке у Змај Јовиној чини ми се број 3. --Mitar Sorajic (разговор) 12:59, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Да ли постоји неки доказ да је Покрет српског јединства био регистрован као политичка организација у Србији, тј. по оном закону из ’90. године? Не искључујем могоћност да надлежно министарство направило грешку (мада не верујем да су направили грешке са толико Вучинићевих назови-странака), али није довољно ово ваљда је био регистрован као странка. Можда су били удружење грађана. Ако је Покрет српског јединства био удружење грађана, није му место у категорији Политичке партије у Србији. За почетак. --Тулимировић (разговор) 13:47, 2. новембар 2010. (CET)[одговори]
Све његове странке које сам ја писао укључујући и ту ПСЈ су биле у регистру, одатле сам узео датум оснивања као и затварања и све су биле на истој адреси у Београду. Е сада да ли ти подаци и даље постоје на интернету ја немам појма, знам да кад сам правио чланке сам успео да их нађем и ставио их у референце. --Mitar Sorajic (разговор) 01:01, 3. новембар 2010. (CET)[одговори]
Чланак ми изгледа као нека мјешавина биографског и политичког чланка без посебне релевантности. У чланку се помиње југословенски планинар из Србије чија је животна жеља била да забоде заставу Санџака на врх свијета, у чему овај југословенски планинар није успио, и онда чланак скреће са биографије ове личности и бави се другом особом која је успјела да постави заставу Санџака на врх свијета. Тако да је у овоме чланку стављен нагласак на постављање заставе Санџака, као најзначајнији дио биографије ове особе, а коју исти није успио да оствари. Не знам колико је ово значајно за википедију, па сам одлучио да ставим на гласање, да заједница одлучи. --БаШ-ЧелиК(разговор)08:40, 30. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Текст је неспретно написан. Застава Санџака није застава области Санџак (Нисам сигуран да постоји), него застава планинарског друштва „Санџак“ из Новог Пазара, чији је један од оснивача. Бавио се планинарством и освајао врхове Европе и Азије. Мало је људи који су то постигли. Сан сваког планинара - алпинисте је да на врх неке тешко освојиве планине пободе заставу експедиције, обично је то застава оганизатора експедиције (државе, клуба или спонзора експедиције). У једној таквој експедицији је и погинуо. У помен на њега сваке године организује се Меморијални планинарски поход „Сафет - Ћако Маврић“ на планину Хајлу где је погинуо Исто тако у августу у Рибарићу на Рибарићком језеру у организацији Спортског савеза Саџака, одржава се спортска манифестација Меморијал Сафет Маврић Ћако у којо учествују спортисти више градова из целе земље. Ове године у 14. меморијалу су учествовали спортисти из Краљева, Чачка, Суботице и др. Такмичња се одржавају у бициклизму, пливању, риболову и скоковима у воду. Текст би требало прерадити, али увек је лакше написати нови (ако постоји довољно података) него преправљати стари, па сам гласао за брисање.--Drazetad (разговор) 09:59, 30. октобар 2010. (CEST)[одговори]
Може ли неко да ми објасни зашто се „гласа“ за брисање чланка који је обрисан? Тачније, што се не обрише овај део за гласање… (могу ја да обришем, али не бих да се мешам). --Филипр20:10, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Чланак је обрисан данас два дана после овог постављања за гласање. Војвода је повукао свој глас, па је остао само мој глас за који сам дао коментар. Иначе текст није савим обрисан, него је пребачен на страницу за разговор аутора, да би га поправио. Ово би покретач гласања требао затворити јер се ситуација изменила или неко од администратора.--Drazetad (разговор) 20:17, 1. новембар 2010. (CET)[одговори]
Иако је ова страница превасходно намењена чланцима, због недостатка странице за шаблоне овде је било неколико захтева за брисање шаблона. Док се не отвори потребна страница, не видим зашто се оваква гласања не би одвијала овде. Уколико је ипак оваква пракса проблематична, онда ово гласање лако може да се прекине. --Новак (разговор) 12:30, 27. новембар 2010. (CET)[одговори]
Није проблматилно да се овде гласа него се питам да ли је уопште потребно да се гласа ако је ситуацију могуће разрешии без гласања. На пример ако постоји неки шаблон који се мало користи а постоји неки који има одговарајућу функцију а користи се чешће онда слободно можемо да обришемо први без било каквог изјашњавања заједнице.--Војвода разговор13:40, 27. новембар 2010. (CET)[одговори]
Хм, ако постоји таква пракса брисања шаблона онда није било ни потребе отварања овог гласања. Обележићу шаблон шаблоном за брзо брисање, па ако га администратори не обришу ово гласање ће бити настављено. --Новак (разговор) 13:55, 27. новембар 2010. (CET)[одговори]
За сада слабо постоји било каква пракса, али постоји добар резон да се застарели шаблони не бришу уколико се тиме штети прегледима старих ревизија чланака. А то није случај са овим шаблоном. 本 Михајло[talk]14:27, 27. новембар 2010. (CET)[одговори]
Ако не грешим, тај шаблон није ни коришћен. С друге стране, ово гласање се може прекинути ако постоји шаблон који служи за обележавање застарелих шаблона. --Новак (разговор) 14:39, 27. новембар 2010. (CET)[одговори]
Ова политичка странка није уписана у Регистар политичких странака, што значи да није „политичка партија у Србији“. После претраге вести (naslovi.net) и претраге на Гуглу сам закључио да се о овој странци није писало, осим на Википедији и сајту те странке, што значи и да се вероватно не могу наћи „непристрасни“ трагови о било каквом раду ове странке. Узевши у обзир, поред претходно наведеног, да је чланак сведен на неколико реченица о уједињењу и да је вероватно немогуће проширити га битним подацима, предлажем да се чланак обрише.
Викивинде, ако си гласао за брисање СЛС-а и ако је значај сваке странке мерило, зашто си само прецртао претходни глас? Мислим да би требало да гласаш за брисање и ове политичке странке. У чему је штос? --Тулимировић (разговор) 11:56, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Предлог за брисање се заснива, скоро потпуно, на образложењу предлога за брисање Комуниста Србије. Прва уочена разлика је наглашавање да ова странка више не постоји. Ипак, иза непостојеће политичке странке није остао никакав траг, ништа због чега би на Википедији постојао чланак о Савезу комуниста Југославије у Србији.
Предлог да се обришу ова и претходно предложена странка не значи да све остале треба да остану. Ове две су, по мом мишљењу, за брисање без много размишљања, а СЛС је, као што Алекс рече, за размишљање. Та политичка странка гос’н Чавошког је несумњиво била значајнија од Радикалне странке Левице Никола Пашић, за чији чланак је Дражета предложио спајање са чланком о истој тој странци, али са претходним називом – Српска радикална странка Никола Пашић, битни подаци су пренети (сад сам уклонио једну мртву и једну лошу референцу), а чланак о Радикалној странци Левице Никола Пашић још стоји на Википедији. --Тулимировић (разговор) 12:09, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Викивинде, ако си гласао за брисање СЛС-а и ако је значај сваке странке мерило, зашто си само прецртао претходни глас? Мислим да би требало да гласаш за брисање и ове политичке странке. У чему је штос? --Тулимировић (разговор) 11:55, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Партија је избрисана из регистра политичких партија, а за време свог постојања никада није освојила довољан број гласова за улазак у Народну скупштину. --Pinki (разговор) 12:52, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Перо, већ сам део садржаја пренео у чланак о Чавошком. Мислим да је тамо све што је потребно. Ако неко сматра да још нешто треба да се пребаци у тај чланак или чланак о Демократској странци, нека доради. --Тулимировић (разговор) 11:31, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
оставити странка јесте нерелевантан у политичком животу у Србији, али је активна у међународном комунистичком покрету (ово јесет чудно, али тако је! Ја иначе нисам симпатизер ове партије јер је се она декларисала као антититоистичка)--Pinki (разговор) 14:07, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Гласао бих за остављање ове странке, Костиног СЛС-а и Будине Зелене странке ЕКО да се водим размишљањима из времена мог приступања српској Википедији. Зато их ја нисам предлагао за брисање. Ипак, пошто смо имали неколико расправа о важности политичких странака за Википедију и пошто сам стекао утисак да ће два могућа „улаза“ бити постојање у Регистру политичких странака и, ако странка више не постоји, имање народних посланика у било ком тренутку, а не знам да ли ћемо правила игре, која и сâм подржавам, ускоро званично усвојити, одлучио сам да подржим ова два предлоге и додам предлог за брисање НКПЈ-а, последње с обзиром да, као што написах у образложењу, ако треба да се брише чланак о СЛС-у, треба да се брише и онај о НКПЈ-у. --Тулимировић (разговор) 13:41, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Колико видим, ови имају значајне интернационалне контакте, учествују на конгресима итд., а шта је аргумент за останак СЛС? Осим што немају никаквих резултата, погледај шта им пише за идеологију, либерална и конзервативна, то је исто када би нека странка тврдила да је комунистичка и монархистичка.--В и к и в и н др е ц и13:52, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Чавошки је, по мом мишљењу, као личност значајнији аргумент од непотврђених међународних сусрета за које је, ето, потребно платити путне трошкове. Либерална и конзервативна једна странка може бити у одређеним областима (не тврдим да је СЛС показивао намеру да се петља у либерализам у било којој области, нити да су озбиљно доживљавали конзервативизам), а комунистичка и монархистичка, чини ми се, не може бити. Можда грешим. Да је НКПЈ заиста озбиљно сарађивао са побројаним странкама у иностранству, верујем да би се бар чуло за њих у Србији, ако и даље не би ништа урадили. Да сведем причу... Нису у Регистру политичких странака, нису имали представнике у скупштинама. --Тулимировић (разговор) 14:06, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Узгред буди речено, чуди ме твоја одлука да подржиш брисање чланка о СЛС-у, док гласаш за останак чланка о Комунистима Србије. Ти људи (странка Комунисти Србије) нису оставили баш никакав траг. Потпуни промашај, уз то више нису политичка странка. --Тулимировић (разговор) 14:11, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Пинки, НКПЈ више није политичка странка. Да јесте, не бих предлагао брисање. И, кад си већ зашао у лично, некадашњи члан те странке је један мој познаник, извесни Љуба из Завода за трансфузију крви, иначе доброћудан лик, због кога бих ја, да се сада овде спрдамо, а не уређујемо један одељак енциклопедије, гласао за останак НКПЈ-а, ма какви остали бивши чланови били. Али, да још једном нагласим, све је то део прошлости, то је бивша странка, која никада ништа није урадила ни на једним изборима, и која неће бити поново уписана у Регистар политичких странака. --Тулимировић (разговор) 14:20, 14. децембар 2010. (CET)[одговори]
Srpska Radikalna Stranka Nikola Pašić nije uopšte relevantna a ova komunistička jeste zato što je komunistička, a na vikipediji imamo gomilu komunista koji će glasati za nju...KAKO VAS NIJE SRAMOTA, NA ČELU SA PINKIJEM !!!! Idite pravite Komunipediju i uživajte u njoj. --Zrno (разговор) 10:17, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Ne bi smeo ovako da pišeš. Drugo, ovde je važna značaj, a ne politička opredeljenost. Inače ovo je jedina komunistička partija koja ima glasove protiv brisanja, dok kod drugih na glasanju to nije slučaj, jer su prosto stranke sa rokom trajanja od dve-tri godine.-- Bojan Razgovor 10:41, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Nisam pristalica nijedne političke opcije u Srbiji, ali mi Radikalna Stranka Nikola Pašić izgleda relevantnije od ove komunističke..međutim, ova će opstati zahvaljujući vama...ne želim uopšte da glasam protiv nje..radite šta hoćete. Ovo je skandalozno koliko članci vezani za komunizam imaju prođu na vikipediji, dok se ostali brišu i sa najmanjim nedostatkom.--Zrno (разговор) 10:48, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Dovoljno mi je relevantno što mi je poznata ta stranka...sećam se kad je bila i ko je bio njen predsednik. Da budemo iskreni, ne vidim da ste Ti, Pinki ili Plamen glasali za brisanje prethodnih komunističkih partija, koje su ispale nerelevantne...toliko o vašoj pravičnosti i doslednosti.--Zrno (разговор) 10:54, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
I to bi trebalo da znači šta? Ja nisam glaso ni na jednom drugom glasanju na ovoj stranici jer za neke nisam čuo, neke su traja 2-3 godine i nisam siguran da te stranke zaslužuju da budu na vikipediji. Ali za ovu sam čuo, postojala je 20 godina, ima o njoj ceo ekran sređenog teksta, što RS Nikola Pašić nema. I to je jedino bitno. -- Bojan Razgovor 11:05, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Pinki je napisao gomilu članaka o narodnim herojima za koje nikad niko nije čuo i oni su relevantni za vikipediju, a ovde određuje da li je neka stranka relevantna, ako nema veze sa komunizmom...odoh da povratim u wc i onda begam u grad. Pozdrav !--Zrno (разговор) 11:13, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Не слажем се са начином на који Зрно износи свој став и са избором политичке странке за поређење (сигуран сам да је за то боља странка Косте Чавошког), али не бих могао да кажем да се Зрно буни без разлога. С једне стране, ако посматрамо само смернице о значају, треба да остану и СЛС, и НКПЈ, а вероватно и Зелена странка ЕКО. Неки од овде пристуних су гласали за брисање НОПО-а у време када је задовољавао смернице о значају на исти начин као и НКПЈ. Мислим на последње гласање. С друге стране, ако се водимо неписаним правилима, која ће једном, надам се, постати писана, оним проистеклим из расправа о НОПО-у и још неким политичким странкама, треба да се обришу и СЛС, и НКПЈ. Могу да схватим и гласање за брисање, и гласање против брисања, али заиста не видим како неко може различито да гласа о предлогу за брисање ове две бивше политичке странке. Само у том смислу, потпуно се слажем са Зрном. --Тулимировић (разговор) 11:44, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Овде се гледа не само релевантност поменутих партија, него и сами чланци о њима, дакле број и поузданост извора, количина и квалитет написаног текста итд. У чланку о СЛС, нема ниједног извора осим чланка у коме је написано да се нису пререгистровали. Ови други бар имају интернет страницу, дакле неко ко чита чланак о њима може бар отићи на ту страницу и провјерити да ли је тачно оно што је написано о њиховом програму итд. С друге стране, чланци о неким политичким партијама (које су несумњиво релевантне) личе на политичке памфлете, па имамо и галерије слика њихових оснивача, такви чланци би се хитно морали прилагодити правилима википедије, --В и к и в и н др е ц и12:08, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
НКПЈ има представништво на мрежи, које је противзаконито (не мислим на org.rs, него на лажно представљање: они од прве половине године нису политичка странка и, по свему судећи, никада више неће бити, а званично се представљају као политичка странка и сада), и које ће вероватно у догледно време бити укинуто, и које сигурно не може да се тумачи као независан извор. А шта кажу независни извори? Да ли преносе вести о њиховом учешћу на слетовима широм комунистичког света? Не. Баве се саопштењима, потребом да се НКПЈ истера из просторија на које нема право и небулозним предметима, као што је њихов јалови израз беса према НАТО-у. Да ли су ти предмети, у овом смислу, важнији од онога што је се писало о СЛС-у? По мом мишљењу - нису, али ја се тиме нисам ни бавио, јер сматрам да закључци које сам извео из ранијих расправа о значају политичких странака нису лоши, да смо се разумели, и да већ треба да примењујемо те закључке. Надам се да смо исто разумели део који је се тицао бивших странака и сад ћу да пренесем, уз мало спуштање црте - да су некада негде имали одборнике, посланике... Нешто... Јесу или нису? --Тулимировић (разговор) 12:54, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Mislim da bi na Vikipediji trebalo uvesti izbornu tišinu jer glupo je ubedjivati nekoga za ili protiv! Svako glasa kako želi i to je to. Čemu tolika priča!?--Pinki (разговор) 12:23, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Срећом да се на Википедији не доносе одлуке у тишини него свако има право и могућност да прокоментарише и свој и туђ глас. Да ли је ова странка још једна у низу оних које нису регистроване у регистру политичких странака?--Војвода разговор12:49, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Ево, Војвода ме је претекао... Ни ја не мислим да нам треба тишина. Уосталом, људи су склони пркосу. Не верујем да ће било ко променити глас без потпуног уклањања недоумица о неисправности претходне одлуке. Такође, сматрам да они који тек треба да одлуче треба да располажу са што више података и да се суоче са што више становишта, јер, ако нису упућени у предмет расправе, остаје само да изаберу оно што им се чини исправно. Пошто предлог има образложење, то је већ неки став о коме може да се расправља. На крају, овде изнети ставови могу да нам помогну при доношењу одлука у будућности.
Да не би било забуне, наглашавам да ми је јасно да ће НКПЈ остати, као што ми је јасно да ће СЛС бити обрисан. Овде желим да изразим своје мишљење баш о томе, моје схватање да те две бивше политичке странке имају приближно исти значај (у недостатку бољег израза); хоћу да изнесем став који каже - изражена је пристрасност у гласању, и то, нажалост, баш онаква какву описује Зрно. НКПЈ ће имати чланак на Википедији зато што је била комунистичка странка, а не зато што је била значајнија од СЛС-а.
Лоша страна оваквог исхода је што смо корак даље од утврђивања правила о којима смо раније разговарали. НКПЈ ће бити једина странка која овде има чланак, а није ни уписана у Регистар политичких странака, ни освојила фотељу у Народној скупштини, или бар скупштини неке општине, града, покрајине. До сада се нико није противио таквом прагу, укључујући, ако се не варам, и тебе. Разговора са Викивиндом се сећам. --Тулимировић (разговор) 12:54, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Ја сам овде гласао за брисање свих партија осим последње, и нећу промијенити глас. Гласао сам неутрално, међутим тај глас је неважећи и неће бити рачунат у укупном проценту и неће утицати на исход гласања. СЛС је пропали лични пројекат Косте Чавошког, и нема никаквог значаја, чак мислим да је СЛС псеудоним који је Чавошки искористио да напише пар текстова које није желио објавити под правим именом.--В и к и в и н др е ц и13:03, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Слажем се са Зрном, јер је очигледно, бар по насловима, да се ради о политичком гласању. Посебно се слажем са тим да је написан велики број чланака о особама које чак нису ни народни хероји Југославије, него друштвено-политички радници СР Хрватске. Да не говорим о томе да су и извори оваквих чланака врло дисктутабилни, јер сам неке од тих чланака обиљежио са шаблоном којим се обиљежавају чланци који су буквално копирани из неке књиге издате у Загребу прије пар година, док се у извор уноси Енциклопедија Југославије. пс Поједине чланке сам поредио са истим чланцима на другим википедијама, и примјетио да се садржај и језик на овој википедији знатно разликују. На другим википедијама, ови чланци су писани језиком википедије, док се код нас користи језик и терминологија карактеристична за комунистичку литаратуру у којој се противници називају „народним непријатељима“ и „издајницима“. Исто тако у тим чланцима не постоји другачија тачка гледишта, јер су све биографије безгреше, и сви су без мрље у биографији. Док на другим википедија ти чланци садрже другачије податке. Иако на другим википедијама не постоји тако велики број чланака из ове области која садржи народне хероје, друштвено-политичке раднике који уопште нису учествовали у Другом свјетском рату, затим припаднике Комунистичке партије Хрватске којих има јако пуно итд. --БаШ-ЧелиК(разговор)13:09, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Тај глас ће утицати исто као и да си гласао за остављање, осим ако је се начин бројања гласова на Википедији недавно мењао. Права уздржаност, у оваквим гласањима, јесте да се уопште не гласа, него да се, ако постоји потреба, остави опаска. Што се тиче СЛС-а, слажем се са твојом оценом, али се, очигледно, не слажемо у схватању НКПЈ-а. НКПЈ је, поштено речено, клуб пензионера, коме је придружено двоје-троје младих на које овде не бих трошио речи. Тај клуб пензионера је министарство угасило (противуставно, али таква нам је држава и то је стање на терену), а пре гашења је од њега био бројнији овај клуб пензионера у коме су неки моји суседи са Бањице, људи донекле сличних политичких схватања, а уз то су многи титоисти, па мислим да, уз пригодно име, ако остављамо НКПЈ, можемо и о њима да пишемо. Једном сам их видео више од 30 и сви су против НАТО-а, неки од њих су бивши генерали, који су имали то задовољство да упознају Маршала. --Тулимировић (разговор) 13:47, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Да, то јесте другачије у односу на нека гласања која се могу наћи у архиви. Занимљиво. Неки чланци су остављени на Википедији због, како је Новак написао, непоштовања процедуре. --Тулимировић (разговор) 17:20, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
То Тулимировић: Ја сам својевремено у преписци с тобом нагласио да сам за успостављање критеријума и да би формално најнепристраснији критеријум био или уписивање у Регистар политичких партија или запажени изборни резултати на неком нивоу. Ако нема ничега од тога онда не видим да странка треба да има чланак. --Војвода разговор22:10, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Сећам се. Разматрање смо наставили е-поштом. И, ако се добро сећам, у то време су сви били за наведени праг значаја, с тим што је Викивинд истакао да је престрого тражити само посланичка места (истина, ако је бивша странка имала, рецимо, председника општине, иако можда никада није имала народног посланика, приближно једнако је значајна као да је имала посланика), затим предложио неколико „улаза“ мимо Народне скупштине, а сви су се сводили на одборничка места и можда власт у некој општини - да не копам сад по архиви. Верујем да је зато Пинки као образложење за брисање Српске либералне странке, Радикалне странке Левице Никола Пашић и Зелене странке ЕКО навео баш непостојање у регистру и непрелазак изборног прага. То једино не важи за НКПЈ. Разуме се, друге две комунистичке странке су биле толико безначајне да би стварно било необично да било ко гласа за њихов останак. И зато сам ја сад донекле морао да се сложим са Зрном.
Ја ово не могу ни да дефинишем. Плус, на стр. за разговор биолози су већ дали своје мишљење о апсурдности постојања једног оваквог чланка. Воће се свакако не своди на 15 врста (а овде се то претендује, пошто иза претпоследњег иде везник И), јер постоји на овом свету толико биљака које се могу сврстати као воће а за које ми нисмо никад ни чули. Мислим, не видим сврху овог чланка, па чак ни таквог као клица.
оставити - Добро је да постоји списак воћа, и сјајно би било да се чланак прошири (дееебело) и да се додају слике. Сад ћу да склоним онај везник који Јагоди иде на живце, а ни мене није оставио без тињајућег гнева. --Тулимировић (разговор) 11:00, 16. децембар 2010. (CET)[одговори]
обрисати Овакви чланци Њикипедију своде на ниво сликовнице. Чак, имао сам неке које су биле садржајније. Да је чланак попут оног на енглеском језику, реч не бих рекао.--Методичарзговор2а12:19, 20. децембар 2010. (CET)[одговори]
Aleks, šta konkretno da se sredi, kad Metodije kaže da se bilje ne može podeliti na voće i povrće? Šta da se sredi kad je autor članka odlučio da na svetu ima samo dvadesetak vrsti voća? Ne kapiram što treba da ostane. --Јагодаиспеци па реци22:12, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Јасно је да постоје компликације око поделе на воће и поврће, али то није разлог да се забије глава у песак тј. да се одстрани оно што је компликовано. И јасно ми је да тебе све ово погађа пошто не знаш да ли се као јагода сврставаш у воће или поврће.--Zrno (разговор) 22:22, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
E baš si vickast, Zrno. Blago tebi, ti znaš da ne spadaš ni u voće ni u povrće, nego u žitarice... Ma daj, stvarno. Nemam ja ništa protiv da se napravi spisak voća, li ne ovako. Ovo je apsurdno. Koliko tamo ima nabrojanih vrsta? Dvadesetak? Hoćeš da kažeš da je to svo voće koje postoji na ovom svetu? I kojim kriterijumom uopšte treba da da vodimo da bismo odredili da li je nešto voće ili povrće? Koliko ja znam, jednogodišnje biljke se računaju kao povrće, a višegodišnje kao voće, ali, nešto mi se čini da se bilozi ne slažu s tom podelom, a kad su biljke u pitanju, svakako treba njih slušati, a ne ono što smo čuli u narodu... Dakle, pitanje je: koji kriterijum uzeti za razlikovanje voća od povrća? --Јагодаиспеци па реци22:26, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Житарице су поврће (једногодишње), а подела је једноставна и ти си је овде лепо искуцала. Биљке које су нам свима гадне за јело нису ни једно, ни друго. Ето. Народ и основна школа су рекли своје. ;-)
Мислим да подела на воће и поврће нема баш неке везе са биологијом, јер нису воћа међу собом генетски повезана, односно да имају исто порекло. Не постоји никаква породица или род воћа, јер да постоји, онда не би било недоумица. Мислим да треба слушати оно што смо чули у народу. Поврће се служи као салата, а воће се цеди у сокове :)--Zrno (разговор) 22:34, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Haha... Sori, ali si mi mnogo zabavan večeras. Dobro, ajde da slušamo narod. Ali, to što se čuje u narodu, nije uvek svuda isto. Kako ćemo odrediti šta je istinito od svega što je narod rekao? Kažeš, povrće se služi kao salata. Pa neće biti. Imaš povrća koje se ne služi kao salata, a ipak spada u povrće, prema narodnom shvatanju. Npr. Krompir. Kakva ti je to salata? S druge strane, mnogo toga što znamo kao voće, koristi se za salate (npr. jabuke ili ananas, takođe se mogu dodati u salatu, ili grožđe), a mnogo toga što smatramo povrćem može da se iscedi kao sok (paradajz, cvekla, šargarepa)... Šta ćeš sad, žitarice moja? --Јагодаиспеци па реци22:47, 15. децембар 2010. (CET)[одговори]
Сама ова дискусија најбоље показује бесмисленост дотичног списка. Шта је поента? „Ево читаоче списак неких објеката категорисаних по сасвим произвољном критеријуму“. Можемо имати и списак: слаткиша, ружних речи, топлих и хладних боја (по уметничком критеријуму), топлих и хладних боја (по физичком критеријуму), оштрих предмета, тврдих предмета, згодних жена, згодних мушкараца, особа које су у детињству биле неваљале, особа које су у старости постале намћори, лепих сазвежђа, астролошких планета које то нису астрономски... У реду би било да постоји нека категорија „воће“, ако неко баш хоће да види шта имамо да понудимо од воћа (шта год то било). EOF; [sabate]$ talk;11:38, 16. децембар 2010. (CET)[одговори]
Списак треба да се обогати сликама и да се подели по неким својствима плодова. Тако гледано, чланак још није добар, али није ни за брисање. Од нечега мора да се крене. --Тулимировић (разговор) 12:21, 16. децембар 2010. (CET)[одговори]
Да појасним... Мислим да би спискове требало средити по својствима плодова. Да имамо табелу јагодичастог, јабучастог, коштичавог итд. Мислим да је ово посао за пољопривреднике, а не за биологе. --Тулимировић (разговор) 12:32, 16. децембар 2010. (CET)[одговори]
Свако ко чита оно што је написано на страницама видеће да постоје категорије. Ако се будемо трудили да Википедију спустимо на ниво људи који су незаинтересовани за оно што раде и не обраћају пажњу на оно што пише нећемо далеко стићи (што кажу софтвераши, ако правиш програм који и будала може да разуме, онда ће га на крају само будале и користити). А ако до краја испратимо аргумент да просечан корисник не зна за категорије (у шта сумњам) онда за сваку категорију која постоји на Википедији треба да направимо и један посебан списак, нема разлога да само воће буде изузетак. EOF; [sabate]$ talk;09:04, 17. децембар 2010. (CET)[одговори]
Не знам... Мени није на уму било подражавање категорија, него мислим да би било добро да постоји што опсежнији, разврстани списак са сликама (по врсти воћа), можда и латинским називима, нешто слично ономе што је Алекс приложио... Беше руска Википедија? Тај списак би садржао (и овај већ садржи) воће које не постоји унутар категорије воће. --Тулимировић (разговор) 10:57, 17. децембар 2010. (CET)[одговори]
Јасно, али опет не видим шта је сврха таквог списка, осим што би лепо изгледао... Шта то неко може да сазна из списка воћа, а не би могао да сазна из категорије „воће“ (и евентуалних поткатегорија типа „јагодичасто“, „јабучаво“...) и појединачних чланака, тј. каква је информативна вредност таквог посебног списка? EOF; [sabate]$ talk;11:15, 17. децембар 2010. (CET)[одговори]
A zašto 22 wikipedije imaju stranicu o tome???? To je sada prosti spisak ali tu ima što-šta da se napiše. Da se proširi itekako. Naše stranice se menjaju, proširuju i dopunjuju. Ako sada nema nekoga ko ima ideju o tome onda će se neko već pojaviti. Ovako obrisaćemo i za godinu dana javiće se neko sa istom idejom i započeće stranicu po ugledu na englesku vikipediju. --Алекс (разговор) 18:47, 17. децембар 2010. (CET)[одговори]
Дудиња, папаја и црна рибизла су сврха, ако сâм списак није. Ако овде немамо чланак о неком воћу, не значи да не треба да „знамо“ да то неко воће постоји. Уз то, мислим да свако воће заслужује чланак на Википедији, затим да овакав списак може да помогне да се брже пишу недостајући чланци. Надам се да је механизам јасан. --Тулимировић (разговор) 16:23, 18. децембар 2010. (CET)[одговори]
Ja bih voleo, ako je ikako moguće, da mi neko odgovori na sledeća pitanja. Da li biste vi, sa svim obrazovanjem i znanjem koje imate, koristili ovaj članak o kome pričamo za bilo koju svrhu? Ako biste, molim vas da mi kažete koju. Obećavam da nakon vašeg odgovora neću dati ni jedan komentar. :)--Методичарзговор2а19:39, 21. децембар 2010. (CET)[одговори]
Не знам како да га дефинишем... Дефинитивно јесте оригинално истраживање. Не знам ни како би могао да се поправи, немогуће је референцирати га. Предлажем га за брисање.
обрисати nekako mi je članak nepotpun bez priče o tome kako su ondašnji Srbi, koji su u to vreme naseljavali celu planetu, takođe bili ogromnih dimenzija, kao što je opisano u Guliverovim putovanjima i Prvoj knjizi kraljeva --В. Бургић(реци...)00:20, 20. децембар 2010. (CET)[одговори]
Некако не успевам да разумем овај чланак. Нити је о златном бору (јер укључује и пасусе о црном и белом бору), нити је тај део о златним боровима јасан, не наводи изворе, па се чак ни главним протагонистима имена не знају - чешки ботаничар се зове Новак, са све њикилинком на чланак "Новак", Панчићев наследник је Л. Адамовић, али опет не знамо име човеку (само презиме), исто важи и за доктора (наука или лекара) М. Тошића... --В. Бургић(реци...)18:28, 23. децембар 2010. (CET)[одговори]
оставити Стварно постоји, ево један извор: [1]. Евентуално пребацити у МЗЧКВНМ.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Никола Смоленски (разговор • доприноси) | 09:31, 26. децембар 2010
оставити Ја бих га предложио за сређивање. Овде се под називом златни бор подразумевају подврсте белог бора које животаре на Златибору. Чланку је потребно мало више биологичности.--Методичарзговор2а22:09, 26. децембар 2010. (CET)[одговори]
Možda bi mogli da odredimo neki rok nakon koga bi potpuno nesređeni tekstovi išli na glasanje za brisanje. Aski i početnički tekstovi se bez glasanja brišu nakon 24 sata ali bih za ove uveo drugačiji tretman, jer nisu iste vrste ni nivoa nesređenosti ako tako može da se kaže. Ipak bilo biih dobro obeležiti da bi se pratili i eventualno da bi odlučili pta da radimo sa njima nakon nekoliko meseci na primer. Inače se takav materijal nekonktrolisano taloži a rad koji zahteva da bi se uredio u skaldu sa viki standardima nesrazmeran je informativnoj vrednosti tih tekstova.--Војвода разговор09:29, 24. децембар 2010. (CET)[одговори]
Овај појам никада није постојао у српској науци, нити је коришћен у речнику као плурал.
Indias Occidentales-West Indies се у српском каже Западна Индија, а н Западне Индије.
оставити Vikipedija je opšta enciklopedija na srpskom jeziku, a ne enciklopedija samo srpske nauke i kulture, pri tome ulazim samo u one razloge koji su navedeni u obrazloženju predlagača.В и к и в и н др е ц и16:50, 25. децембар 2010. (CET)[одговори]
Коментар: Термин очигледно потиче из несрпских језика што јасно стоји у првој реченици чланка али то што термин није аутохтоно српски (мало који заправо јесте) не значи да не треба да постоји чланак о том појму. Низ појмова које имамо обрађене као чланке имају своје порекло у страним језицима и то није ништа необично нити негативно.--Војвода разговор11:13, 26. децембар 2010. (CET)[одговори]
Protiv sam brisanja, ali neću glasati pošto sam ja napisao članak.
Mislim da je sajt Naslovi.net jedan od najrelevantnijih sajtova u Srbiji (zbog čega sam napisao članak), i da je apsolutni autoritet kod pretrage vijesti iz različitih izvora. Takođe, moja je krivica što nisam naveo više izvora, ali tada sam još bio relativno neiskusan, mada me to ne opravdava. Takođe sad nađoh informaciju da je sajt i nagrađivan na web festivalu. Dakle, trebalo bi dopuniti članak ali mislim da nije za brisanje.В и к и в и н др е ц и17:05, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Јасно је мени да је ово популаран претраживач, али какве то везе има са енциклопедијском вредношћу? Овај сајт не представља баш никакав друштвени феномен битан помена у енциклопедији. Осим што добро служи својој сврси (која је сасвим незанимљива са енциклопедијског становишта), и што ваљда треба да важи и сваки за иоле добар сајт у вези са било чим, по чему је другом значајан? EOF; [sabate]$ talk;17:36, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Nije mi jasno to "društveni fenomen bitan pomena na vikipediji". Ne želim da izgleda kao da skrećem s teme, ali po čemu recimo je Servajvor Srbija "društveni fenomen bitan pomena na Vikipediji". U pitanju je blijeda kopija istoimenog šou programa iz SAD-a, a mi imamo članak o svakoj sezoni. Šou dobro služi svojoj svrsi a to je rast gledanosti privatne televizije i zarada od reklama.
Moj argument je da je sajt relevantan jer predstavlja, čini mi se, prvi sajt takvog tipa u Srbiji, i jer je stekao veliku popularnost među internet korisnicima. A ako on ne zadovoljava kriterijume relevantnosti, onda ih mali broj internet sajtova iz Srbije SAMOSTALNO zadovoljava, ako takvih sajtova uopšte ima. Žurim na doček, nastavićemo ovu raspravu sutra.В и к и в и н др е ц и18:43, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Заправо, то за изворе није била у суштини примедба на саме изворе већ на чињеницу да немамо никакву индикацију о значају тог сајта, дакле то се тиче оног твог питања од синоћ. Сервајвор је битан јер је то позната забавна емисија међународног карактера, па није искључено ни постојање посебног чланка за сваку инстанцу те франшизе. Једноставно, то је некакав културни продукт који на овај или онај начин дотиче свест великог броја људи. Наслови.нет је само локални алат којим се људи служе и који им осим тога не значи ништа више у животу. Нико не прича о наслови.нет, као таквом, уз кафицу и са пријатељима, да будем сликовит (бар не неки статистички значајан број особа). Таквих сервиса у свету вероватно има на стотине, ако не и ред величина више. Чињеница да је то први такав сервис у Србији за Википедију је потпуно безначајна — хиљаду пута је поновљено, и поновићу опет, ово није енциклопедија Србије или српског народа (па чак и да јесте, опет би био упитан значај оваквог сајта). Ако је наслови.нет значајан онда је такође значајан, па и значајнији, и сваки сличан сајт у било којој кинеској провинцији или већој насељеној области (кинеска провинција је више метафора за неко место на планети са популацијом већом од Србије и Балкана које је овде нама мање-више потпуно небитно или непознато).
Поред тога, и то је оно кључно, стоји питање може ли се у овом чланку написати било шта друго од оног што већ у њему пише? Ако је одговор не заиста не видим сврху свега тога јер све те информације може наћи било ко, кога то занима, на самом том сајту или кратком претрагом као уосталом и за било шта друго што нема свој чланак на вики. Насупрот овом сајту имамо рецимо Вукајлију. Није да се нисам запитао да ли и њега да предложим, али сам ипак одустао јер ми се чини да тај сајт већ ушао у популарну културу овог региона. Значи није битан искључиво територијални или популациони домет нечега (да не буде погрешно схваћено оно што сам о томе написао), већ културни значај (у смислу постојања, не у смислу вредносне оцене). Сајтова који испуњавају тај, културни, критеријум има на стотине у свету и о сваком се може написати чланак, али бојим се да run-of-the-mill агрегатори вести тешко да могу да задовоље тај критеријум. EOF; [sabate]$ talk;21:01, 1. јануар 2011. (CET)[одговори]
.Мислим да овај сајт није релевантан пре свега зато што је он агрегат вести са различитих медијских сајтова, некада врло упитног значаја. Не знам коликог је трага имао и даље има у српском интернет окружењу па с те тачке гледишта не могу да проценим релевантност али сам сигуран да има стотињак ако не и више српских сајтова који су значајнији од овога а који би требали да имају своје странице. Не бих се служио да није важно да ли је у Србији нешто релевантно за википедијску релевантност. Наиме, то што и у неком другом делу света постоје подједнако значајне или значајније теме не умањује значај неког, условно речено, локалног збивања. Само треба добро проценити да ли то збивање има значаја и на нивоу Србије или нема. --Војвода разговор09:32, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Па то и кажем, овај сајт је најобичнији агрегатор вести. Сваки такав сајт веома тешко по природи ствари може да заслужи чланак на Википедији (или било којој енциклопедији). Да је нека револуционарна технологија у питању, да је био релевантан део неких друштвеног збивања (али не једног догађаја, јер то онда треба у чланак о самом догађају да иде) или нешто слично, свакако да би требало да постоји чланак. EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не мора чак да буде нека револуционарна технологија, може нешто сасвим технолошки уобичајно али да је заиста значајан интернет пројекат. Нека новинска агенција која би пласирала своје вести искључиво путем интернета вероватно би требало да има свој чланак.--Војвода разговор06:38, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ово је требало по виђењу брисати, евентуално приупитати некога да ли има неки разлог зашто се не би брисало. О навали рекламирања на Википедији треба отворити посебну, али продуктивну, тему и донијети неку одлуку о томе, а не оставити све на нивоу разговора, и онда мени као администратору, није најјасније да ли је заједница дала овлашћења да се рекламни сајтови бришу или не, одмах по виђењу. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:27, 1. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Нерелевантно. Као свако удужење нечим се бави али чланак не показује зашто оно заслужује чланак на енциклопедији. Без извора, осим сајта који не постоји (в. даље) EOF; [sabate]$ talk;15:45, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Хе, Вики, тешко се може доказати да нешто није, ваља доказати да нешто јесте. Није ми јасно како би ми могли да докажемо да није релеватно? Када се уради претрага на Гуглу једино што у вези са овим излази (прва два резултата) су управо ова два чланка на Википедији (о удружењу и сајту), а након тога иду ствари које садрже те две речи. EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Релевантност треба да се докаже (односно да се покаже) текстом чланка! Ниједан уредник Википедије нема обавезу да тражи изворе информација ван википедије уз помоћ којих би оправдавао опстанак неког чланка. То може да учини ако му мисли да би било добро проверити али то је ствар добре воље а не обавезе. Тако да неко ко пише чланак треба текстом да покаже да је тема релевантна и да тиме уклони потребу за оваквим гласањима а не да ми који процењујемо релевантност трагамо за евентуалним извором информација који би поткрепио одлуку о опстанку чланка. С друге стране нико ко је гласао за опстанак није понудио никакав нов податак којим би нас уверио да је тема значајна него се само ограђује без икаквог критеријума и образложења.--Војвода разговор10:49, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Nisam se najbolje izrazio, jer bi bilo besmisleno tražiti od urednika vikipedije da dokažu da nešto nije relevantno, umjesto od autora članka da dokaže da je tema članka relevantna. Ja sam se ogradio zbog, kako sam rekao, iskustava iz prošlosti. U tom smislu je arhiva 32 ove stranice izvor moje vječne inspiracije, u naslovu broj 25 (arhiva 32) naučićemo da je dovoljno par novinskih članaka pa da udruženje bude relevantno, a u naslovu 55, nisu dovoljni ni novinski članci, ni filmski festival, ni prijem kod predsjednika, ništa nije dovoljno. U takvoj atmosferi ja sam odlučio da ne glasam za brisanje članaka o udruženjima, tj. da uvijek glasam za njihov o(p)stanak.В и к и в и н др е ц и12:06, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Значи инаћење. Немам обичај и не волим да коментаришем туђе гласове, али бих само да скренем пажњу да тренутно ово удружење постоји само у регистру удружења (можда!) и на Википедији! Па ви видите на шта ће то да испадне. Мање је релеватно од ГЛИЦ-а. Толико. EOF; [sabate]$ talk;12:52, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Možeš to zvati i inaćenjem, ali nije to u pitanju. Eto, prije nekoliko dana smo imali glasanje o brisanju nekoliko političkih partija. Počelo je tako što je neko predložio samo 2 partije za brisanje, od 5 ili 6 istog nivoa (ne)relevantnosti. Ja sam zbog toga glasao protiv brisanja, uz primjedbu da postoji još takvih partija. Kada su i ostale partije istog ili približno istog značaja predložene za brisanje, promijenio sam svoj glas. Takođe, glasao sam za brisanje ulica sa dna ove stranice jer je predlagač nagovijestio da će, ako ovi članci budu obrisani, predložiti i druge slične članke za brisanje.
Šta ako, recimo, neko predloži za brisanje 5 (objektivno potpuno nerelevantnih) članaka, i zajednica glasanjem odluči da se 3 članka brišu a da 2 ostaju. To je, po meni, veće zlo nego da svih 5 članaka ostane (uprkos njihovoj nerelevantnosti). Ja razumijem tvoj stav, ali shvati i ti mene.В и к и в и н др е ц и13:53, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако заједница изглеса да нека стрнаица остаје онда остаје, не постоји неки објективни критеријум ван гласања којима бисмо могли да одлучимо да ли је нешто за остајање или не. А ако мислиш да постоји чланак о још неком удружењу који не би требао да постоји можеш да поставиш гласање.--Војвода разговор09:06, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ја опет мислим да је боље да остану само 2 него 5 нерелеватних. Без обзира на очигледан проблем са доследношћу (у том хипотетичком случају). Једноставно, не смемо дозволити да Википедија буде средство промоције, и што мање таквих ствари то боље. Поновићу да ова организација постоји само на Википедији! Сајт не ради, нигде се не помиње у медијима, не постоји апсолутно никакав доказ да она уопште и постоји (можда постоји у регистру, али то је без осталих елемената значаја потпуно небитно). ГЛИЦ је, рецимо, нешто што очигледно постоји (или постојало, нисам пратио па нисам сигуран да ли још увек делује). Кад већ помињеш ту страницу са гласањем ваљда си погледао како је прошло гласање о Лабрису. Такође, иако лично налазим Гарду цара Лазара крајње бизарном појавом, не могу да видим ништа тако недоследно у та два гласања која помињеш да би било оправдано усвојити, по мом мишљењу, стравичан став да је онда боље дозволити свакоме да фантазира о себи и својим организацијама на Википедији. Не желим да сада ово схватиш као притисак да промениш глас, далеко од тога, али те молим да размислиш какве последице може имати такав став по Википедију генерално (како год да покушам да формулишем ово звучи као притисак, али те уверавам да то није и немој на тај начин да схватиш) EOF; [sabate]$ talk;06:37, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Непостојећи сајт нерелеватног удружења. Видети занимљив Војводин коментар на стр. за разговор, ја уопште ни не успевам да приступим сајту, можда због притегнутог NoScript-a у ФФ-у. EOF; [sabate]$ talk;15:45, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
И овакве ствари убудуће администратори не би требали дозвољавати да се појављују, а камоли да се заједница овим стварима замара. Ниједно удружење не може имати као посебан чланак о свом сајту, јер је уопштено позната функција сајта, то је објашњено у чланку Веб сајт, и нема се шта писати како сајт неког удружења служи да промовише циљеве и програм тог удружења. То се подразумијева и требало је бити обрисано одмах. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:32, 1. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Наравно али је овај сајт истовремено и електронски часопис тог удружења, односно место где се објављују радови чланова удружење. Релевантност би требало проценити и са тих позиција а не само као информативног сајта удружења Српски деспот.--Војвода разговор09:34, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Књига, као таква, нерелевантна за енциклопедију и везана за претходне чланке, све чиста промоција. Без независних извора и доказа о релевантности. EOF; [sabate]$ talk;15:45, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Колико ја знам, није. Можда има негде на Значај, мрзи ме сад да копам. Све ово показује колико су нам потребне смернице о значају, али ето... Мада, у случају већег дела чланака из овог пакета не верујем да је могуће (додуше, ништа није немогуће) изгласати критеријум значаја по коме би они прошли. EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Референце за шта? :) Јеси ли прочитао Војводин коментар ниже? О човеку нема података, тј. о његовим публикацијама које би могле бити и једини разлог да има чланак. EOF; [sabate]$ talk;12:39, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
(Коментар у вези свега) Извињавам се што сам ставио оволико ствари одједном, била ми је намера само наслови.нет и мингл, али сам успут видео и ово и сетио се да сам то хтео још пре пар месеци да предложим па сам заборавио. EOF; [sabate]$ talk;15:45, 31. децембар 2010. (CET)[одговори]
Коментар:Не могу да се сложим да се сви чланци постављени у овом таласу на гласање могу сврстати у исту категорију. НАиме, биографија овог писца, новинара и етнографа и није тако безначајна. Објавио је више књига и чланака у периодици. Проблем овде је пре проверљивост Ми бисмо морали да имамо неки текст из етнолошке академске периодике где се његови радови цитирају или се о њима пише да бисмо могли да проценимо да ли је у овој области запажен или не. Нећу да гласам уздржан да не бих реметио ток гласања али би било добро да се случај темељније преиспита пре него што донесемо коначну одлуку. --Војвода разговор09:23, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Па зато сам их и предложио одвојено. А повезаност се сама наметнула, јер су сви у вези са удружењем Српски деспот и чини ми се да их је написала иста особа (вероватно један од ове двојице). EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Свака част на опрезу и методичности. :) Ја сам се користио хеуристичком методом при предлагању — како се ради о самопромоцији претпоставио сам да се аутор потрудио да уврсти сва своја достигнућа у чланак (па и да накити мало преко реалности), па како ни поред тога не делују релеватно резоновао сам да заиста и нису релеватни. EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Масаи није вишезначна одредница, због тога треба избрисати чланке Масаи (вишезначна одредница) и Масаи (народ), а оставити чланак Масаи, тако је и на другим Википедијама, нигде Масаи није вишезначна одредница, евентуално оставити преусмерење са Масаи (народ) на Масаи, мада ниједан чланак са домаће Википедије није повезан ту, једно можда ради Википедија на другим језицима ... --Sinissa (разговор) 16:29, 2. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако постоје три појма уобичајно је да постоји вишезначна одредница. Ако постоје само два а постоји и вишезначна онда треба размишљати о томе да се тако уреди да вишзначна буде сувишна (овде можете видети списак таквих случајева). Ја сам неколико средио где је било очигледно да вишезначна није потребна, ипак има још доста тога што би се могло средити а неке би морале да остану. Мислим да је овај посао важно одрадити јер је било неких потпуно бесмислених вишезначних одредница. На пример имамо вишезначну одредницу Лиду за плажу на Ратном острву у Београду и у једном италијаснком граду а притом немамо чланке ни о једној од тих плажа па чак ни о Ратним острву!--Војвода разговор21:36, 2. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ствар је у томе што су под вишезначном одредницом Масаи наведена три различита термина. Само Масаи се односи само на назив народа. Заштићени резерват се зове Масаи Мара. А за реку Мара, нисам нигде нашао да јој је други назив Масаи, а нерегистровани корисник који је то ставио није цитирао извор. Чланак Масаи сам јуче прерадио мало да садржи све што је релевантно из чланка Масаи (народ), тако да мислим да чланке Масаи (вишезначна одредница) и Масаи (народ) треба избристати.--Sinissa (разговор) 12:32, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Слажем се да се споје чланци Масаи и Масаи (народ), али под називом Масаи, покушао сам нешто али ми није успело, па сам грешком формирао чланак Масаи (на), замолио бих те да то обришеш. Хвала--Sinissa (разговор) 11:11, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Синиша, зашто си од преусмерења „Масаи“ направио чланак о теми која је већ имала чланак („Масаи (народ)“). Требао си већ постојећи чланак да уредиш а да не отвараш нови. Пошто страница „Масаи (народ)“ има дужу историју, остаје да се „Масаи“ преусмери на њу а садржај прве да буде пребачен у другу. --Новак (разговор) 02:27, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Молим заједницу да се изјасни да ли је овакав чланак релевантан: тема веровано јесте али мислим да треба обратити пажњу на то да ли чланак садржи минималну количину информација довољну за опстанак на Википедији.--Војвода разговор09:41, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Својевремено смо Никола и ја расправљали о томе какав би морао да буде минимални чланак о улици, односно које информације би морао да садржи и ту је речено да није довољно да чланак садржи само каталошке информације. Без обзира на ту расправу која ни у ком случају није обавезујућа нити је донет неки закључак о коме се заједница изјашњавала мислим да чланак који садржи само податке које садржи свака, умерено детаљна, карта Београда (или неког другог града). Само категорија Улице Београда садржи педесетак страница а многе су овог нивоа информативности. Неке садрже само податке о физичким димензијама и превозу који кроз ту улицу пролази што свакако није тематика једне енциклопедије већ плана града или туристичког водича.--Војвода разговор09:41, 3. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чланци у оваквом стању свакако нису најсрећније решење. Онда остаје питање у ком смеру желимо да идемо, да ли да их бришемо из разлога што су лоши или из разлога што су улице као теме непожељне на Википедији. Ако су чланци лоши, а улице као теме су ок, онда можемо да их прогласимо за клице одн. чланке за прерађивање. Ако су и улице као теме непожељне онда и то треба усвојити, или поставити критеријум која улица као тема може бити релевантна за Википедију. Пожељно је да се више корисника укључи у тему и изнесе своје мишљење, посебно они који су писали чланке о улицама. --Ђорђе Стакић(р)15:02, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Đorđe naravno da ulice nisu nepoželjne na Vikipediji. Na svim drugim Vikipedijama postoje članci o ulicama pa tako sigurno treba da bude i kod nas. Ja nisam predložio ova glasanja iz razloga što smatram da su neki članci nepoeljni već iz razloga što smatram da tekstovi koji ne prelaz minimum informativnosti uopšte nisu članci. Nekoliko podataka koji mogu da se pročitaju na karti grada ili kada su muzički albumi u pitanju (na šta se vraćam po hiljaditi put) rečenica tipa XX je n-ti studijski album tog i tog a potom spisak pesama nisu enciklopeidjski članci nego su podaci za omotnicu pa ne mogu biti ni klice. Koliko s eja sećam nekih smernica VIkipedija nije zbirka svih mogućih podataka o bilo čemu.--Војвода разговор15:13, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Јесте, али ајд ти натерај заједницу да изгласа критеруијуме значаја за разне теме. :) Славићу дан кад се то догоди, а најзаслужнијем за то ћу купити сладолед и/или пиво! До тада остаје нам овај метод, или да администратори по жељи одаберу „Прекратко“. EOF; [sabate]$ talk;03:26, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ја сам ставио три од потенцијалних тридесетак случајева да испитам да ли постоји слагање око тога да ли ови чланци прелазе или не минимун информативности. Ако се покаже да овакви чланци могу да опстану какав је онда смисао расправе о критеријумима јер ја не видим мање критеријуме од ових. А ако се изгласа брисање тек онда има смисла уобличити неки критеријум. Мој став по овом питању је да поред елементарних (а често и упитно енциклопедијских) информација треба да садржи још неки податак (нешто слично самговорио и за мјузикалне албуме и не знам шта је ту усвојено или још није ништа усвојено. Чланак о улици који овако изгледа је попут биографије која изгледа овако: П. П (рођен ту и ту, тад и тад-умро ту и ту, тад и тад) и то је крај. Нема чак ни подаака о занимању. У категорији Улице Београда има чланака о улицама које могу да остану, али је тешко да нађем пример тог хипотетичког минималног чланка. Наиме, или има поприлично информација или је овако сведено. На пример овај чланак је нешто изнад минимума.--Војвода разговор06:47, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Мислим да не вреди да се овако гласа. Обавезно мора да се усвоји неки праг релевантности, тим пре што је Првомајска улица, на пример, једна од главних улица у Земуну. Друга је ствар то што је чланак заиста штур. Пера КојотШта је, бре???09:54, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Овде је питање да ли је ово уопште чланак? Ако не садржи довољно информација да буде чланак онда нам не преостаје ништа друго него да се обрише. Ове странице вероватно прлазе праг релевантности и ја то не спорим али спорим да текст који садржи катастарске податке (и само такве податке) представља чланак (барем клицу). Навео сам као пример биографски чланак који не би садржжао ништа више осим података о времену и месту рођења и смрти поред имена. Такав текст би ишао на брзо брисање а овај годинама стоји. То што је у питању једна од већих улица у Земуну ваљда треба да буде мотив да се направи чланак а не оправдање да опстане нешто што се једва може тако назвати. Ја сигурно нисам ставио на гласање због тога што се улица налази на извесној локацији већ сам одабрао три примера и верујем да на основу њих можемо да проценимо да ли овакве странице (има их још неколико десетина) уопште треба да постоје. Ако се одлучи да не треба лако можемо да формулишемо критеријуме а ако се одлучи да треба онда нам никакви критеријуми нису потребни јер мање од овога тешко да је могуће осим да стоји Првомајска улица је улица.--Војвода разговор10:46, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Мало сам сређивао ову улицу: улица Љубинке Бобић (чисто сам је одобрао као пример). Да ли је ово довољан минимум или је потребно нешто више и шта конкретно? Овде сам спојио две улице из два града, што можда не би била лоша пракса и за друге улице. Нажалост, нисам умео да поставим онај лепи шаблон.--Методичарзговор2а15:43, 4. јануар 2011. (CET)[одговори]
Наравно да улица Љубинке Бобић задовољава критеријуме зато што садржи доста података који се не односе на карактеристике улице присутне на мапи гради или у катастру. Има читав део где се објашњава по коме је улица добила име и онај куриозитет за назив улице у Крушевцу.--Војвода разговор09:08, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Bilo bi vrlo dobro da se dogovorimo da članak o ulici mora da sadrži neku informaciju preko onih elementarnih kao što su dužina, pirina, objekti i linije GSP-a. Slično sam predlagao i za muzičke albume ali ne znam kakvi su kriterijumi za njih usvojeni, mada znam da je ostalo poprilično minimalističkih članaka. --Војвода разговор22:56, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Да, слажем се. И информације које не могу да се нађу гледајући мапу града. Дакле, подржавам. Такође бих улице под истим називом из више градова спајао у један чланак, где год је то могуће.--Методичарзговор2а23:39, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чланак је самопромоција, без икаквих извора. Мало сам пратио дешавања око тог чланка, а нарочито коментаре самог Деспотовића, који чланак о себи назива својим сајтом. Рачунао сам да је човек колико-толико релевантан, јер има као неку награду („Лазар Трифуновић“), кад он на страни за разговор рече „знам ваљда ја најбоље како се тачно тове ова награда, јер сам је ја и основао“. Дакле, једина награда коју је добио је од самог себе.
Имате ли код вас уопште некога ко зна о чему говири (пише), или је ово панел за слободна (читај) необавезна тручања? Овај 'биолог' наравно да незна (а и како би знао) да је Награда за ликовну критику 'Лазар Трифуновић' основана 1992. године, а да је први пут додељена 1993. Милети Продановићу. Као оснивач Награде био сам у првом жирију за њену доделу (па и у другом) када је награда додељена још 6 пута. Тек када сам изашао из жирија, нови у коме су биле моје колеге, историчари уметности и ликовни критичари, нашли су за сходно да истакну мој допринос нашој ликовној критици деведесетих година. Толико о томе да сам сам себи доделио награду коју сам основао. И још нешто, ово није једина стручна награда коју сам добио, само је најугледнија због чега је и поменута. Но, све ово нема везе са мојом дефинитивном одлуком да не будем унет у Википедију, то је само још једна потврда да ви нисте друштво са којим желим ишта да имам. Стога не видим разлога да се гласа о нечему у чему не желим да учествујем. Молим да ово озбиљно схватите да не бисмо спор решавали код надлежних.--78.30.174.226 (разговор) 12:43, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Надлежних нема, а самопромоција се, баш као што ти рекох на тргу, не охрабрује. Као један критичар знаш боље од мене да човек никада према себи и сопственом раду не може да буде објективан. Увек је боље да о некој личности пише неко трећи, ко то јесте. Башка што ако је нека личност заиста довољно важна да буде део енциклопедије, сигурно ће се наћи неко о ко ће о њој нешто написати. Иначе, Бурга уопште није биолог, али без обзира на то, он врло добро зна о чему прича. Налазимо се на Њикипедији која је његов терен, а не у жирију за доделу награда.--Методичарзговор2а14:14, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Надлежних, знали ви то или не, засигурно има. Надам се да нећете бити у прилици да се у то и уверите. Управо ме став да ће се наћи неко да напише чланак о неком и брине. Доказ: сијасет грешака у чланцима о Лазару Трифуновићу (једну сам изнео), Драгославу Срејовићу итд. Убеђен сам да некомпетентни аутори не могу писати о темама изван њиховог стручног интересовања упркос администраторским вештинама. Ниси приметио једну ситницу - реч биолог сам ставио под наводницама, а то значи, за оне који имају елементарно опште знање, да се ради о метафори (која, опет онима који су елементарно упућени, указује да бројни биолози - без наводника - раде у Министартсву културе, у скупштинском Одбору за културу итд.). На крају, видим да вам је заједничка карактеристика заједљивост, циничност, склоност према увредама, а то све спада у карактерне особине оних које избегавам - свуда и на сваком месту, рачунајићи и Википедију.--78.30.174.226 (разговор) 14:44, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Да, добро си ме описао, с обзиром да јесам биолог и то без знака навода. :) Све грешке си добродошао да поправиш, али се аутобиографија и даље, нажалост, не охрабрује.--Методичарзговор2а14:49, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не, не, ја ни близу нисам тако сујетан да о мени мора да постоји чланак. Оно што све време желим да ти предочим је да се Њикипедија труди да буде објективан извор, онлајн енциклопедија, а не место за промовисање било кога и било чега. Уосталом, сигурно си приметио да још увек немамо полепљене рекламе свуда наоколо. Када би сви људи тако писали у Њикипедији о себи, то већ не би била енциклопедија, већ један комерцијалан сајт који нуди услуге. Уосталом, постоје сајтови који обезбеђују оно што ти је потребно; верујем да фејсбук рецимо нуди управо то.--Методичарзговор2а15:41, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Дечаци, како се лако палите. Па наравно да сам се забављао са предлогом да ти пишем биографију. А и како бих, иако бих и хтео: требало би да ми доставиш изворе - када си (и да ли си уопште) рођен, доказ о пребивалишту, личну карту на увид, неку диплому (ако је имаш) итд. Направио си и једну несвесну омашку. Кажеш 'ја ни близу нисам тако сујетан да о мени мора да постоји чланак', а требало је да напишеш да о теби (не) 'треба' да постоји чланак. Да ли уопште разумеш разлику, одн. шта си заправо нехотично признао?--78.30.174.226 (разговор) 19:04, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da se razumemo. Ako je nagrada "Lazar Trifunović" relevantna, i ako o njoj postoje izvori, vrlo te ohrabrujemo da napišeš što više na tu temu. Ako znaš nešto na bilo koju temu za koju postoji relevantna literatura, više si nego dobrodošao da o tome pišeš. Pa kada se uverimo da nisi ovde da bi napisao samo članak o sebi (a takvih smo se nagledali u neverovatnom broju) i ako bude dovoljno izvora na koje se možeš pozvati, prihvatićemo i da napišeš članak o samom sebi, ali opet nećemo biti srećni. Jedna od osnovnih osobina Vikipedije, osnovi zahtev, je proverljivost. To što ti znaš koje si godište, gde živiš i koliko puta si se ženio (ili nisi), ako za to ne postoji izvor, nama ništa ne znači. Zato te još jednom pozivam da ostaneš na Vikipediji, ali da daš svoj doprinos člancima koji nisu o tebi. --В. Бургић(реци...)16:58, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Уопште не намеравам да вас чиним срећнима. Још једном и коначно, скините мој текст са Википедије без непотребног малтретирања оних које се не слажу са вама (а који ми се јављају другим каналима). Овоје је моје последње јављање.--78.30.174.226 (разговор) 19:04, 5. јануар 2011. (CET)[одговори]
Један мали савјет. Обратите се Ђорђу Стакићу, пошто је чини ми се он писао чланке о књижевним и другим наградама. И ако је „награда Лазар Трифуновић“ релевантна, а постоји могућност да јесте, онда нема разлога да се брише. пс Управо сам погледао и ми имамо чланак „Награда Лазар Трифуновић“, који је написао корисник Голдфингер 2007. године. А и Радио телевизија Србије преноси вијести о тој награди: Уручена награда "Лазар Трифуновић" , тако да постоји велика могућност да је чланак релевантан. И ако се у чланку не промовише продаја, или нека лична корист, онда не би требало да буде проблема да чланак остане уз додавање пар извора. --БаШ-ЧелиК(разговор)03:05, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Управо сам потрошио пар минута да сазнам нешто о Јовану Деспотовићу, и колико видим, о њему пише и Радио телевизија Србије, и Универзитет у Београду: Јован Деспотовић , као и друге значајне установе. Изгледа да је он значајан историчар умјетности и ликовни критичар, па би можда било добро да гласачи размотре своје гласове. --БаШ-ЧелиК(разговор)03:22, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
То није спорно, не верујем да је неко овде гласао због тога што мисли да је чланак превара (што може да се деси у општем случају), него је овде проблем диретан конфликт интереса и аутобиографија. Ми имамо смернице што се тога тиче, које не захтевају аутоматско брисање, али на овакве ствари не може се бити равнодушан. На страници за разговор видимо и мини-драму око рекламног линка (где „реклама“ није нужно директно финансијске природе). Видимо горе и некакве претеће ставове према Википедији, помињући и решавање спора (?!) код „надлежних“. Све ме то врло наводи да и ја гласам за брисање, мада понављам да не видим разлог да ово развлачимо недељу дана. Ако већ аутор жели да се његов „сајт“ који је једино он уређивао избрише, а то сугеришу и смернице, не видим чему бирократисање са гласањем. А ако је значајан написаће већ неко чланак једног дана. EOF; [sabate]$ talk;06:11, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не постоји никакав релевантан историјски доказ да је нека оваква јединица постојала.
Чланак даје само три спољне везе од којих су две лажне, не воде никуда а трећа која једина ради- даје линк ка приватном чланку из Хрватске.
Слике које су дате дате су са лажном лиценцом.
Слика легитимације лгитимације је- са лажним текстом јер текст у легитимацији гласи "Особа је помоћни полицајац и тумач у специјалној полкицији и СД-у"
Списак литературе је немогуће проверити
Сви податци у чланку дати су без икаквих веза или спољних веза које би потврдиле да су тачне.
целокупни чланак базира се само на причи аутора чланка и ничему више.
А.Киш (разговор) 02:49, 9. јануар 2011. (CET)[одговори]
Имам једно питање. Ради се о томе да је корисник А.Киш направио велики унос у овоме чланку који је предложен за брисање: прилог А.Киш , али је тај прилог био враћен од стране Дунгоданга. Тек након тога је корисник А.Киш одлучио да овај чланак предложи за брисање, па због тога постављам питање да ли је намјера корисника А.Киш да постојећи чланак обрише, како би могао да уклони постојећи садржај, да би након тога започео исти чланак са својим садржајем који је враћен прилог А.Киш ? --БаШ-ЧелиК(разговор)03:15, 9. јануар 2011. (CET)[одговори]
Првобитна намера је била да се преправе нетачне информације, међутим целокупни чланак се базира на "мајке ми" његовог постављача без могућности провере тачности онога што је написано. Уз то дате су намерно слике једног лица које су требале да поткрепе чланак.
Извесни Јањић је означен као "командант" а уз саму слику легитимације коај је дата написана је легенда да је то исказница команданте те "јединице". Међутим, ко зна немачки језик- усамој тој легитимацији пише да је реч о обичном помоћном полицајцу и тумачу- који не само да нема везе са Гестапоом него је на слижби у тајној полицији и СД-у.
Следећа фотографија која је дата је слика Немачког падобранца која је дата са лажном лиценцом као да је постављач сликао, уз подугачко објашњење, опет на "мајке ми" да је реч о Србину, припаднику те "јединице" иако "личи" на падобранца.
Целокупни чланак из пратеће фотографије је обичан историјски фалсификат и немогуће је исти преуредити на стандарде Википедије, те зато тражим његово брисање.
Смисао овг чланка није ништа друго до блаћење српског народа и приказивање српског народа као великог сарадника немаца уз блатантно фалсификовање историје.А.Киш (разговор) 11:17, 9. јануар 2011. (CET)[одговори]
Proguglao sam malo ovoj temi. Koliko sam uspeo da proguglam ova jedinica i njen komadant su zaista postojali (cak poljska vikipedija ima clanak o njemu, a jos par vikipedija ima clanak o srpskom gestapou (poljska, engleska i italijanska, a osim vojska.net, navodi se i knjiga nekog B.D. Kostica, bivseg clana Srpskog dobrovoljackog korpusa. Tragom tog imena dosao sam do ovog foruma gde se citira ta knjiga i gde je data slika Strahinje Janjica, pa se moze videti da je to isti covek kao i na ovoj legitimaciji. Dakle, ovo je postojalo. -- Bojan Razgovor 09:03, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Problem je u tome što u istorijskim dokumentima, to ne postoji. Ne psotoji ni u nemačkim ni u našim istorijskim dokumentima niti baš jedna jedina referenca da je nešto ovakvog naziva postojalo.
Problem i jeste u tome što reference postoje samo na dva mesta- na Wikipediji koja je slobodna za uredjivanje i gde bukvalno Poljska wiki citira srpsku wiki i obratno- dakle ne mogu wikipedije da budu reference jedna drugoj vrteći se u krug. Sajt vojske.net je hrvatski sajt koji gde piše o toj "jedinici" opet ne daje nikakve reference i izvore. Što se knjige tiče to je samo jedna knjiga pripadnika jednog kvislinškog pokreta koja u svakom slučaju nije istorijski izvor več u najmanju ruku- propaganda.
Ovo je vrlo ozbiljna stvar, i za tako nešto bi neki od ozbiljnih istoričara morali da imaju neke podatke- ali ih jednostavno nema.
Sam si rekao- pominje se samo na wikipediji i možda- nemoguće proveriti u pamfletu jednog Ljotićevca- a sve se svodi na to da je jedna jedina osoba mogla da ovo sve izmisli i postavi na vojske.net - privatni sajt a da odatle neko to citira.
Situacija je sledeća:
Ni jedan istorijski dokument ne može da potkrepi ovu tvrdnju. Jedan jedini koji je dat od samog postavljača članka- govori sasvim suprotno. Reč je o legitrimaciji koja govori da je navodni "komandant" u stvari pomoćni policajac i tumač
Postavljač teme se poziva na nemačke odluke i naredjenja- medjutim nije dao referencu ni na jednu odluku ili naredjenje da potkrepi sopstvenu tvrdnju. Ako je izneo tvrdnju da je neki nemački dokument - onda mora da pokaže link ka tom dokumentu.
Moram da te podsetim da sam sve svoje tvrdnje u člancima o Urošu Drenoviću recimo, potkrepio sa dokumentima i registarskim brojem u arhivima. Nemci su imali odlične arhive, dakle neka postavljač dokaže svoje tvrdnje.
Dakle ni jedan istoričar ili ikakva ozbiljna publikacija ne zna za ovako nešto kao što je "Srpski gestapo", a morali bi ako je psotojalo.
Wikipedija ne može da citira samu sebe i ne može da se bazira samo na jednom jedinom sajtu kao izvoru informacija. Sajt vojska.net ima još veće gluposti gde o ljutićevcima piše da su imali - avione i tenkove!
Spoljna veza ka sajtu "Pogledi" koja ej konačno proradila - ne daje nikakve podatke o temi ili "srpskom gestapu"
Ne citiraju se vikipedije medjusobno, poljska je verovatno sa vojska.net uzela ingormacije, no dobro. Istorija nisu samo dokumenti (mozda nisi sve pronasao), evo ti primer dogovor Holbruk-Karadzic (ne postoji crno na belo, a tvrdi se da je postojao). Problem je sto je pisac clanka odavno neaktivan, ali mozes probati da mu pošalješ pismo. Nemam dotičnu knjigu, ali na onom forumu je neko jos 2005. citirao tu knjigu. E sad, ako bivši kvinsling sam kaže da su sarađivali direktno sa Nemcima, ja bih to uzeo vrlo ozbiljno. Uz to, to nije jedini forum, ovo je neki drugi forum. Ima jos, tako da tesko da je ovo sve izmisljotina. -- Bojan Razgovor 10:40, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Елем, тема је јако шкакљива, и ја је не бих тако лако обрисао. За почетак, према речима самог аутора текста, он сам је истраживао по Народној библиотеци Србије или где већ, тако да је у питању оригинално истраживање, а то што је један тумач промовисан у команданта СС јединице представља озбиљан проблем. За сад сам само за лепљење налепница »оригинално истраживање«, »без извора« и »оспорено«, а брисање бих орочио на месец дана, колико је довољно (а можда и потребно) да се ставе коректни извори, и евентуално коректне слике. --В. Бургић(реци...)10:31, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Мислим да нисмо ми позвани да расправљамо о томе да ли је аутентичан документ који казује неки податак већ да ли је ово енциклопедијски релевантан материјал. Другим речима, ако постоји релевантна историографска литература о овој теми онда нека се наведе као извор, слика легитимације није никакав доказ ни за ни против нити је на нама да то вагамо. На нама је само да проценимо да ли је ово оригинално истраживање или не а по свој прилици изгледа да јесте. --Војвода разговор15:21, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Slika i legitimacija "komandanta"
Pomenuo si sliku i legitimaciju. Ona je jedini dokument dat za ovaj članak- i u stvari kaže sasvim surotno:
rekao si da je okačena na nekom forumu- na forumu može da okači ko kako šta hoće, ali sama legitimacija je DOKAZ DA JE TEMA FALSIFIKAT!
U legitimaciji piše DOSLOVCE: "Nosilac legitimacije je POMOĆNI POLICAJAC i TUMAČ zaposlen pri tajnoj policiji i SD-u, i ima pravo da se kreće noću Beogradom i da nosi vatreno oružje."
Dakle nikakav pomen nekom "odredu" ili "komandantu"!А.Киш (разговор) 10:24, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Постоји ли у неком исотриографском часопису објављен неки прилог о овоме или податак у чланку који се односи на другу тему или неки документ који се овде спомиње цитиран у било ком контексту?--Војвода разговор11:07, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ne postoji! U tome je i problem. Smatram da je ovaj članak napisan samo sa ciljem da se srpski narod blati kao sluga nacista i da se predstavi kao fašistički. Pomen "Srpskog Gestapa" postoji samo na Wikipediji i hrvatskom sajtu vojska.net.А.Киш (разговор) 12:54, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чуди ме овакав став корисника А.Киш, пошто су се сви његови досадашњи прилози на овој википедији односили на писање чланака о наводној сарадњи Срба са усташама и другим фашистима, и то још користећи хрватске изворе који му се сада не свиђају. Заиста контроверзан став некога ко је једино писао о сарадњи Срба са нацистима. --БаШ-ЧелиК(разговор)13:05, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ali srpski narod ne mora niko da blati, njegov deo i jesu bile sluge nacista, fašisti i saradnici okupatora. Kao i deo francuskog ili ruskog naroda. Ovde je samo pitanje da li se radi o enciklopedijski relevantnom tekstu, originalnom istraživanju ili potpunom falsifikatu. --В. Бургић(реци...)13:10, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Колеге, мени овде нешто није јасно. Овај Јањић се доводи у везу са нашим Гестапо а у легитимацији му пише и оверена је од СД који није Гестапо и не оверава документе Гестапо-у. И СД и Гестапо су под РСХА али одвојене организације. Прво ми то није јасно.
Друго је исто што написа А.Киш горе а то је опис радног места. Помоћник. Никакав организатор и вођа. Јесте да је издат документ 1942. али пише да је већ у априлу исте године формиран одред. Нешто се ту не уклапа. АФГ (разговор) 13:26, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da, datum na legitimaciji je 31. 5. 1942, kada bi sr.ss već trebalo da postoji, a da on više ne bude hilfepolizei. Ne znam, čitava mi je tema jaku sumnjiva, i kada se pogledaju izvori, a naročito kada se pogleda tekst. --В. Бургић(реци...)13:49, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Управо то. Верујем да је било сарадника Гестапо-а код нас, у ствари то је сигурно. Али да се оформи СС јединица...није тај Јањић Дирлевангер. Ту је и онда слика наводног српског СС-овца која је исечена до те мере да се не може аутентификовати и упоредити. На њој моја маленкост види обичног припадника Вермахта (да напоменем, припадници РСХА су имали траку на рукаву). Мутна је цела прича.АФГ (разговор) 14:04, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ni sama ta knjiga koju si naveoniej dokaz. Knjiga koju si naveo ja anti-srpski pamflet koji- pogledaj i sam - u uvodu ima glavu "Koreni srpskog fašizma" gde za Garašaninovo "Načertanije" govori kao o početku ideje ektnički čiste Srbije i srpskog fašizma!
Knjiga na naslovnoj strani ima poster "Antimasonske izložbe" i pamflet je protiv Srpskog anroda- štaviše za sam "Srpski Geastapo" ni ona sama ne daje nikakva objašnjenja ili dokaze. Ne može se smatrati istoriografskom ili storisjkom knjigom.А.Киш (разговор) 14:16, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ova knjiga na guglu je inače čuvena po tome što predstavlja pamflet štampan u vreme najveće hajke protiv Srba, u periodu 1994 - 1999. S obzirom na količinu teksta u članku, ja ga ne bih brisao. S obzirom na valjanost informacija, ne bih ga zadržavao. Zato prekidam glasanje, a članak prebacujem na Rašinu korisničku stranu, pa ako nekad bude želeo da radi na tekstu ima na čemu. --В. Бургић(реци...)14:24, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако је ова књига антисрпски памфлет, онда је и оно што је корисник А.Киш писао о сарадњи Срба и усташа исто тако антисрпски памфлет. Ко и оне слике насмијаних Срба и усташа које је А.Киш преузео из Слободне Далмације и овде окачио. Мене просто шокира да аутор свих текстова о сарадњи Срба и усташа пише о антисрпској пропаганди. Дакле овде није ријеч о књизи, него о томе да онај који је највише писао против Срба говори о антисрпској пропаганди. Комично. --БаШ-ЧелиК(разговор)14:31, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
Наравно, али аргументи овога корисника када се нас доста противило његовим уносима о томе како су Срби сарађивали са клерофашистима, су били да ми не желимо да прихватимо истину, и да се позивамо на антисрпску пропаганду, јер нам истина не одговара. А сада исти корисник има једино аргумент да је све антисрпска пропаганда. Дакле овде је ријеч о противрјечним ставовима у зависности од предмета. --БаШ-ЧелиК(разговор)15:11, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]
оставити Човјек има своју улицу у Бања Луци. За мене, то је довољан разлог релевантности, без улажења у квалитет чланка, који вапи за неутрализацијом. --Каштер (разговор) 12:53, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
оставити На основу свега изнетог, не видим због чега конкретно је покренуто гласање. Пуно приче, а врло мало конкретних разлога. Чланак није баш идеалан, али није ни за брисање, а особа је довољно релевантна. mickit19:40, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
неутралан Članak ima velike probleme: vikipedija nije izvor, neki od izvora se pogrešno interpretiraju, spoljašnje veze ka sajtovima a ne ka konkretnim člancima itd. Elem, sve u svemu razumem predlagača a i rezultat glasanja. --Алекс (разговор) 23:45, 17. јануар 2011. (CET)[одговори]
Свиђа ми се фазон - избришеш мој шаблон, па га онда вратиш. Да се разумемо, неки људи не прате ову страну а прате одређене чланке, тако да не могу да знају да је чланак који прате предложен за брисање ако се на њега не постави налепница. --В. Бургић(реци...)08:39, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Разлог за брисање претходног чланка је то што представља оригинално истраживање. Значи тврдиш да Урош Дреновић а) није постојао или б) постојао је, али се то не може утврдити из поузданих извора. Докле ћемо овако да се шалимо? Шта значи „из хрватских медија“? Зашто изједначаваш Уроша Дреновића и читав један народ? Како би било да се ова фарса прекине? EOF; [sabate]$ talk;09:56, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ко тврди да Урош Дреновић није постојао? Наравно да је постојао и у Републици Српској се он слави и на његовом гробу се органузују манифестације у његову част. Али нигдје нико не пише о томе да је био усташки савезник, осим у хрватким изворима. Ко изједначава читав један народ са појединцем или организацијом, молим те наведи гдје и ко? Посебно с обзиром да су усташе побиле огроман број припадника читавог једног народа управо на подручју Републике Српске гдје се налазио један огранак логора смрти Јасеновац. Неумјесни су коментари и алузије да је било ко сарађивао са усташама, посебно са обзиром на пропорције страдања! --БаШ-ЧелиК(разговор)10:29, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Па кажеш да си предложио из истих разлога из којих је избрисан и претходни чланак, који је брисан зато што се не може утврдити из поузданих извора да је та јединица постојала. На основу тога следи да тврдиш да је са Дреновићем исти случај. Али ако се ипак слажемо да је Дреновић постојао и да се то може поуздано утврдити онда разлог за предлагање није ваљан. Изједначаваш тако што имплицираш да је чланак који износи негативне информације о Урошу Дреновићу аутоматски антисрпски. Ено, кажеш горе да је чланак антисрпски, а у њему само пише да је Дреновић сарађивао са усташама. Нису то никакве алузије, јер је то експлицитно и тврди на основу одређених докумената. Дакле, можеш само да на страници за разговор оспориш та документа (покушавао си али није успело), а никако да тражиш да се читав чланак обрише јер је тема чланка постојала и то се да утврдити из поузданих извора. Са друге стране, за ону гестапо јединицу се не може поуздано утврдити нити њено постојање. EOF; [sabate]$ talk;10:44, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Поштовани Сабате, ја имам бар толико националног самопоштовања у части, да ми не би пало на памет да се бавим доказивањем постојања Српског гестапоа на основу одређених докумената и слика које је неко поставио на ову википедију, или да то корисим да бих ти предложио да одеш на страницу разговора о Српском гестапоу и да тамо аргументујеш да документи и фотографије нису аутентични. А хвала богу видим и да нико од других корисника није пао толико ниско да се бави доказивањем лажних фотографија и докумената. Што се тиче пропаганде о сарадњи Срба са усташама, о томе најбоље говори ова слика [2]. А што се тиче тога какав је био однос усташа према Србима, то можеш да погледаш овде: [3]. А ко сматра да су усташе „браниле“ Србе од партизана, тај нека настави са својим аргументима који по мом мишљењу немају други циљ до да глорификују усташе. --БаШ-ЧелиК(разговор)11:20, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чланак „Урош Дреновић“ не говори о сарадњи Срба са усташама, већ о сарадњи једног човека, именом и презименом, Уроша Дреновића са усташама. EOF; [sabate]$ talk;11:30, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
Код нас у Републици Српској се личност Уроша Дреновића тако не тумачи. Можда је био овакав или онакав, али није био усташки сарадник. И не само он, него нико жив из Републике Српске а и са подручја Републике Српске Крајине. Генерално, Срби нису сарађивали са усташама јер је усташка политика била истребљење Срба. Због тога не вјерујем да имам много оних који вјерују и у Српски гестапо и у Србе који су сарађивали са усташама. Усташе су јадноставно свуда чиниле масовне злочине над Србима, тако да није ни могло да буде сарадње, јер је чињен геноцид над српским народом. Ради се о масовним убиствима која су трајала од 1941. до 1945. --БаШ-ЧелиК(разговор)11:50, 11. јануар 2011. (CET)[одговори]
И ја видим да је овде проблем садржај, а не релевантност чланка. Зато је мотив да се чланак обрише погрешан. Све ово сте могли да расправите на страни за разговор. Уколико Челични има поуздане изворе да човек није био савезник усташа, онда се то наведе у тексту и стави референца. Уколико, пак, постоје озбиљни извори који говоре да он то јесте био, онда ту нема помоћи. Уколико га обришемо, то само значи да желимо да сакријемо оно што је истина. Много је боље за Челичног да дискредитује постојеће референце, али не зато што су из хрватских извора, већ због ауторитета који стоји иза њих. Уколико је аутор тих редова неки политичар, доказано острашћен или шта ли већ, онда је ситуација јасна.--Методичарзговор2а16:22, 12. јануар 2011. (CET)[одговори]
Поштовани Методичару, немам ја времана да се натежем и дискредитујем хрватске изворе. Ја бих да ово буде обрисано набрзину као и претходни чланак. Србима је требало двадесет година напора да одрже Међународну конференцију о Јасеновцу у Бањалуци да би могли да кажу да Хрвати омаловажавају усташке жртве Јасеновца и других логора. А код нас и даље стоје наводи колико је Фрањо Туђман жртава процијенио, и како је то био радни логор а не логор смрти. Немам ја времана да се натежем са онима који вјерују да су усташе штитиле Србе од партизана. У хрватским изворима може да се нађе да је Анте Павелић био херој и један од хрватских Антуна, отаца нације и државе. А ја немам намјеру да се доказујем са онима који тако размишљају! Било коме је довољно основно знање историје, да зна ко су биле усташе, и шта су радиле. У Републици Српској скоро да нема породице у којој бар неко није страдао од усташа. Многе породице више и не постоје. Многобројна насеља су заувијек ишчезла са лица земље. Зар мислиш да би у Бањалуци могла у таквим околносима да једна улица носи име Уроша Дреновића, а да је исти којим случајем сарађивао са усташама? На гробу тог истог Уроша Дреновића се одржава Свесрпски сабор на Мањачи. Да је заиста сарађивао са усташама, народ би му и гроб срушио. Побогу људи, читава насеља са становништвом су преко ноћи нестајала у усташким покољима, без оних одведених у логоре. Било који Србин који се са усташама сликао, томе је усташка кама била испод врата. О оваквим стварима не треба уопште да се расправља, него одмах брисање пропагандног и политичког садржаја. Онако како је Бурга поступио у случају претходног чланка, и добро је урадио. --БаШ-ЧелиК(разговор)18:59, 12. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако мислиш да радиш на Њикипедији, мораћеш да нађеш времена. Ако погледаш гласове, видећеш да људи нису за брисање и твој начин очигледно неће успети. Можеш да будеш практичан и да урадиш нешто по питању чланка или можеш да негодујеш без резултата. Одлука је на теби. Још нешто, нико „тако не размишља“. Ја не видим да је било ко рекао да су усташе штитиле народ. Овде је проблематичан само један човек, који се заиста налази на фотографији са усташама. Просто мораш да истражиш порекло те фотографије, као и других извора.--Методичарзговор2а00:19, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Поријекло фотографије не може да се истражи. Када је корисник А.Киш поставио фотографију, ја сам пронашао да је фотографија преузета из чланка у Слободној Далмацији. У том чланку се не наводи поријеко. Након тога сам пронашао у српским изворима гдје један српски историчар помиње да се у хрватској штампи користи та фотографија, али да нико не зна одакле та фотографија, и самим тим не може да се утврди аутентичност. У међувремену је корисник Бојан промијенио лиценцу на тој фотографије коју је корисник А.Киш лиценцирао као да је он власник те фотографије. Након тога сам по свим правилима википедије на страници за разговор о тој фотографији затражио да постављач, односно корисник А.Киш наведе извор. А.Киш то није учинио, тако да за ову фотографију не постоји извор. Када је након неког времана на страницу те фотографије постављен шаблон (без извора), поново се појавио корисник Бојан и убацио посебно направљени шаблон „за фотографију која је нађена на интернету“. То је уједно и једина фотографија на нашој википедији која користи такав шаблон, и која је без извора. Тако да је доказивање фотографије немогуће јер се не зна одакле је а ни ко је на њој. Таква фотографија по свим правилима википедије не би смјела да остане, а њено доказивање или негирање може да се врши само навођењем извора који не постоји! --БаШ-ЧелиК(разговор)14:29, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Постоји одређени број фотографија чији аутор или извор нису познати и оне могу да се користе на Википедији и другим Викимедијиним пројектима под посебним условима, односно под доктрином поштене употребе уколико присуство слике доприноси разумљивости чланка, уколико не постоји и није могуће начинити слободан еквивалент. Неке од тих слика су, у зависности од периода у којем су настале, чак у јавном власништву. Заправо, за већину старих фотографија се не зна прави аутор, а као извор се наводе углавном часописи, књиге, интернет сајтови и друга места на којима је она објављена. Стога не видим да је ова слика по нечему посебна. Остатак приче такође не одговара истини :( mickit15:01, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Сматрам да није неразумно, неучтиво или противно правилима википедије да се тражи навођење извора у случају да неко постави слику која је контроверзна. Ова слика о којој је ријеч је контроверзна а и нема извора. :( --БаШ-ЧелиК(разговор)15:11, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
На који начин је контраверзна? Не одговара нечијим личним или политичким убеђењима? То није довољно, а извор одакле је слика преузета је већ наведен. mickit15:14, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Тешко ће да се води нормална конверзација ако за тражење извора почнемо некога да оптужујемо за оваква или онаква политичка опредјељења. Није неразумно да се тражи навођење извора, а није ни некултурно. Колико знам корисник А.Киш није навео извор, а корисник Бојан је сам ставио да је слика пронађена на интернету, и додао везу ка за посјетиоце отвореном сајту форума Крстарице: [4]. Ја бих волио да знам у случају да је слика преузета из неке озбиљне књиге или било којег другог озбиљног извора. Мислим да није неразумно да то тражим. --БаШ-ЧелиК(разговор)15:31, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
То је било питање, јер си у једном коментару рекао пар ствари које нису тачне (што се веома лако може проверити), а у другом си онда рекао да је нешто контраверзно без икаквог образложења. Поставио сам питање због тога што ми није јасно на који начин је фотографија контраверзна. Није неразумно да се тражи навођење извора уколико они нису дати. Исто тако, поред постојећег могу да се наведу и други (озбиљнији) извори, може да се наведе име аутора (уколико дођемо до те информације), може да се постави слика бољег квалитета или да се уместо ове пошаље друга слика под слободном лиценцом. То уопште није спорно и нико ти због тога неће приговарати, али то није довољан разлог за брисање постојеће слике. mickit16:14, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Разлоге због којим сматрам да је ова слика контраверзна сам навео на страници за разговор, како чланка тако и слике, као и обилато овде на овој страници. Исто тако нисам усамљен у ставу да је слика контраверзна. На страници чланка се јављао и мој колега Мирослав Ћика који је исто тако покушавао да оспори и тражио да се наведу извори. Ја се надам да нам није циљ да на википедији објављујемо слике које нису објављене у књигама или за које не постоје озбиљни извори. Мислим да би разумним познаваоцима историје Југославије у Другом свјетском рату тема која се бави изједначавањем усташа и четника свакако била контраверзна. --БаШ-ЧелиК(разговор)16:42, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Успео сам да пронађем мање-више само лична мишљења о овој теми, а то није довољно за брисање. Мада, наравно, имаш право на своје мишљење и то нико не спори. Изгледа да не постоји консензус нити за брисање чланка, нити предметне слике, тако да бих заиста волео да чујем неке друге аргументе за брисање и једног и другог. Јавио сам се јер сам помислио да имаш неке додатне информације на основу којих бисмо недвосмислено закључили да заиста треба све то да се обрише. За сада то није довољно, што показује и гласање, тако да не видим на основу чега бих ја или неки други админ требао то да обрише. Да не буде забуне, на чланку ће морати још да се ради, а није згорег да не нађу и други извори и материјали, попут овог, који потичу из озбиљних институција и који могу да се провере. mickit17:44, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ти наравно имаш право на свој став, а ја твој став и твоју изјаву о „озбиљним изворима“ оспоравам. Свој став ћу да промијеним чим било ко од заступника твога става наведете озбиљну литературу у којој је објављена слика, гдје може да се провјери ко је на слици, гдје је направљена, ко је направио итд. Ово се односи на навођење озбиљних извора. --БаШ-ЧелиК(разговор)18:27, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
А по досадањој процедури би они који се баве лиценцирање фотографија требали да од онога који је поставио фотографију да затраже да наведе извор. Иначе ће овај преседан да постане проблем. Без намигивања. Само поштено. --БаШ-ЧелиК(разговор)19:41, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ja bih u ovom slučaju bio veoma, veoma oprezan i koristio bih svaku moguću ogradu, a članak je vrlo drugačiji u odnosu na takav moj stav. Mi možemo da prihvatimo sliku, ali je Čelični milion posto u pravu. Slika trenutno potiče iz novinskih izvora i to ostrašćenog časopisa čiji je cilj, baš kao i nekih časopisa ovde kod nas, da istera neke svoje političke ideje. Prosto nam niko (ozbiljan) ne garantuje da imamo pravu ličnost na fotografiji. Već mi je dovoljno sumnjivo to što se izvor za fotografiju ne zna, ne zna se ko ju je slikao, a datum nastanka je dat od nekog tamo novinara. U mnogo stvari mi moramo da verujemo, a meni to nekako ne ide uz enciklopediju. Rečju, sve ovo mi ne izgleda ozbiljno, a navodno se bavimo ozbiljnom temom.--Методичарзговор2а18:10, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Misliš zato što su navodno „na istoj strani“? Bolje je postaviti pitanje: da li urednik pročetničkog portala može da bude pouzdan izvor uopšte? Bokice, mi pišemo enciklopediju, ne vodimo politiku.--Методичарзговор2а18:40, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Према коментару Јагоде, Милослав Самарџић није поуздан извор. Ако јесте, онда чланак треба окренуту 180% степени на другу страну. Оно што пише Милослав Самарџић је тотално супротно од онога што пише у чланку. Он за Дреновића каже да је био са партизанима, све док га партизани нису издали и напали, те још додаје да је Дреновић радио све како би заштитио српски народ од усташких злочина. Он Дреновића хвали као српског патриоту, а код нас у чланку који је испод било којег нивоа википедије се каже са је Дреновић био малтене усташа. Свако ко погледа историју чланка може да види ко је уређивао садашњи чланак. --БаШ-ЧелиК(разговор)18:49, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da stavis Vladimira Dedijera ili Ficroja Maklina koji su napisali knjige - onda bi fanovi Drenovica rekli da je to partizanska propaganda. Ovako, kada to napise jedan od njihovih, da li je to i dalje partizanska propaganda? -- Bojan Razgovor 18:43, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ја не сматрам да се овде ради о партизанској пропаганди, него о усташкој пропаганди. Пошто су извори углавном усташки документи и чланци из острашћене штампе у Хрватској. --БаШ-ЧелиК(разговор)18:49, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Propaganda je sigurno, to već mogu da ti kažem bez i da pogledam njegova dela. On čovek piše u skladu sa svojim uverenjima, uostalom naslov portala već dovoljno kaže. Nadam se da mi ne govoriš da je on zapravo objektivan?--Методичарзговор2а18:53, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Koliko vidim, jedino sto je sporno a da dolazi sa neceg "ustaskog" su imena domobrana i ustasa na fotki, posto je jelte, i Samardzic potvrdio da to jeste Drenovic. Imena tih ljudi ionako nisu bitna. Drenovic je da bi spasio jedne Srbe, je sklopio pakt ustasama, sto je naskodilo drugim Srbima, jer umesto da se bori sa njima, ustase su imale odresene ruke da idu dalje. A vi takvim ljudima dajete ulice… Sto se tice Samardzica, bitno je da je sa njihove strane izvor, jer neko drugi ne bi bio prihvaćen i imali bismo rasprave da li su to partizani izmislili ili ne. Eto, samo je to bitno, a mi smo zbog ova ispisali tolike kilobajte. -- Bojan Razgovor 19:04, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Koliko ja vidim, sporno je to što smo te navode (koje sada pročitah na njihovom forumu) prihvatili kao svevišnju istinu. Vidim i da si je ti prihvatio, ali to nije problem. Problem je članak. Takođe sam video i spisak literature na tom forumu, koja je blago rečeno, uopštena i nemoguće ju je proveriti. Sam tekst je prilično kontradiktoran i otvara mnoga pitanja. Članak vapije za neutralnošću. Ovakav nema gotovo nikakvu vrednost, a i diskredituje nas.--Методичарзговор2а19:17, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Свака част Методичару на коментарима. А теби Бојане могу само да препоручим као администратору да се заиста мало мање бавиш политиком. Методичар је фино рекао, „Bokice, mi pišemo enciklopediju, ne vodimo politiku“. --БаШ-ЧелиК(разговор)19:20, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Какав црни форум, Методичаре, ко је спомињао форум. Да ли ће фан Дреновића више веровати Самарџићу или Дедијеру или Маклину (мислим, мени није проблем заменити, само ћеш се ти онда морати објашњавати са њима)? Одговори ми на питање, немој да се извлачиш. Иначе Баш-Челик, ако је неком политичарење једини смисао рада на википедији, ти си убедљиво први по том погледу. Немој вадити трње из очију других, када имаш балван у свом. -- Bojan Razgovor 19:29, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
A zašto su samo Dedijer i Maklin alternative? Da li je moguće da ne postoji niti jedan istoričar koji nije bio ni partizan ni pročetnik, a koji će da potvrdi tvoje tvrdnje? Uostalom, ako je to nepobitna činjenica, ne bi trebalo da bude problem naći ozbiljnog autora koji bi se potpisao ispod takve tvrdnje, zar ne?--Методичарзговор2а19:33, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Понављам своје питање: коме ће поштоваоци Дреновића пре веровати: Дедијеру (партизану), Маклину (Британцу) или Самарџићу? Када одговориш на њега, имаћеш одговор на своје питање зашто не неко други. Дакле: коме ће поштоваоци Дреновића пре веровати? -- Bojan Razgovor 19:36, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
U ovom slučaju bih ja stavio navode sve trojice, jer me ne zanima kako će reagovati fanovi Drenovića. Mi ne pišemo za njih. Međutim, i dalje nemam odgovor na pitanje zašto se u članku njihovi navodi postavljaju kao jedina istina, kao što nemam ni odgovor na pitanje zašto ne postoji još neki validniji izvor informacija. Ukoliko znaš da su izvori informacija (koji su u ovom slučaju očigledno i jedini) ostrašćeni, članak moraš tako i da koncipiraš da se od njih ogradiš. Ti bi to trebalo da znaš bolje nego ja, jer si duže na Njikipediji, recimo da si admin i više si u tim temama od mene.--Методичарзговор2а19:47, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
И ја ћу да поставим једно хипотетичко питање. Коме ће поштоваоци усташа да вјерују? Граду Бањалуци (и то партизанском граду) која има улицу Уроша Дреновића или усташким документима Независне Државе Хрватске? --БаШ-ЧелиК(разговор)19:53, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da, Metodicar, dugo sam admin i zato znam, a ti izgleda ne. Kada neko nece da poveruje u nesto sto mu ne odgovara, najjaci argument je neko sa njegove strane. Cela ova rasprava je zapoceta zbog Bac-Celika koji svaki izvor koji se njemu ne svidja nazove anti-srpskom propagandom. Slobodna Dalmacija i Samardzic (i mnogi drugi se slazu) da je Drenovic sklopio pakt sa ustasama i da jeste na toj slici, ali Bas-Celik to ne moze da podnese. Zbog toga je i pokrenuo ovo glasanje, da sakrije nesto, kada vec ne moze da ospori. -- Bojan Razgovor 19:58, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Молим те Бојане немој да ме лично нападаш. Чланак сам предложио за брисање јер очигледно не одговара основним правилима википедије. За фотографију и даље онај који је поставио (А.Киш) није навео извор одакле је преузео фотографију. Умјесто њега си ти убацио да је слика преузета са интернета, односно за посјетиоце отвореног форума Крстарце. А Самарџић кога помињеш о Урошу Дреновићу пише супротно од онога што стоји у чланку. Тако да он сигурно није кориштен као извор. Ову су разлози због кога је чланак који није енциклопшедијски предложен за брисање. --БаШ-ЧелиК(разговор)20:08, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Pričaj to nekom ko te ne zna. Da, sve je to zbog slike. U eri interneta i lakoće kopiranja, zaista nije bitno odakle je preuzeta (jer može sa hiljadu mesta), ali je autentičnost (što je najbitnije) potvrdio Samardžić, tako da možeš biti spokojan. Drenović se nije proslavio kao hrabar borac ili kukavica, pa da je to bitno u članku, već da je bio kolaborator (iz nužde ili koristi, nije ni bitno), a u tome se naš članak i Samardžić slažu da ju je bilo. -- Bojan Razgovor 20:18, 14. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da, Metodicar, dugo sam admin i zato znam, a ti izgleda ne.
Оваква тврдња не захтева референцу јер је јасна као дан. :) Међутим, не знам да ли си приметио да је оваква тврдња у чланку:
Јединице под командом Уроша Дреновића и Марчетића активно су учествовале у нападу на Козару заједно са усташким, немачким и мађарским јединицама, свеукупно око 2.000 четника под командом наведених.
референцирана другим чланком са Њикипедије? :) Да ли је могуће да не постоје други извори за овако нешто? Па ако за то не можете да нађете изворе, за шта можете? Чланак је спрдња.--Методичарзговор2а15:43, 15. јануар 2011. (CET)[одговори]
Били су написани мали чланци (клице) Пулсирајући млазни мотор и Безвентилни пулзо-млазни мотор. У првом је скраћено био обрађен Пулсирајући млазни мотор са неповратним вентилима а у другом две варијанте (веома кратко) без вентила. У питању је исти тип мотора у три конструктивне варијанте и требају бити обрађене у једном заједничком чланку (што је урађено на већини језика). Једино је на енглеском направљена изнимка и ако је и код њих то у колизији са поделом ваздухопловних мотора (дато у кућици). Проширио сам и свеобухватно обрадио све три верзије у чланку Пулсирајући млазни мотор. Користио сам написано у обе клице. Предлажем да се клица Безвентилни пулзо-млазни мотор брише, пошто је вишак. Процедура договора на страници за разговор није могућа, пошто аутор Чика тренутно не учествује у пројекту.-- Сахараразговор23:56, 12. јануар 2011. (CET)[одговори]
Интервикији постоје за оба чланка. Није реткост да општа тема и посебна тема имају засебне чланке. Уколико је ипак једино решење да се овај чланак обрише, онда је боље преусмерити га.--Методичарзговор2а00:33, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Коментар: Мислим да се нисмо разумели. Прво, морамо имати уједначен критеријум у википедији. Ако би тако посматрали ситуацију онда би чланци нпр МиГ-29, F-16 Фајтинг Фалкон или P-47 Тандерболт, могли би имати по 30 удробљених чланака. Ту има толико различитих варијанти да је мотор други, другог произвођача, опрема и наоружање и опет су у свима википедијама у једном чланку, у поглављу „Варијанте“. Друго, овде не постоји ни прави назив, наслов, већ је силом изведен. Нема такве поделе ни у једној литератури, ни на википедији на енглеском језику. Треће, када би тако ишли нећемо ваљда тему завртањ „дробити“ на два, „Завртањ са левим навојем“ и „Завртањ са десним навојем“. Нешто што је непотребно мислим да нема потребе да оптерећује пројекат, поготово када није самостално препознатљиво.-- Сахараразговор08:40, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Прича о преусмерењу не решава проблем, који сам поставио. Добро, није решење да се брише, али је решење буквално спојити оба чланка (клице) у један у верзији испред мога постављања шаблона о радовима, затим ископерати последњу садашњу верзију. Две међувики везе су штетне, не помажу никоме, а најмање просечном читаоцу, само збуњују. Руски и немачки прилази су овде потпуно исправни. Уосталом, они су заједно са французима творци и реализатори овога изума.-- Сахараразговор12:39, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Сахара, ти си за нас ауторитет што се тиче авијације, само види да не бришемо чланак, него да направимо преусмерење на нешто општије, а не сумњам да ћеш ти направити текст који покрива све типове млазних мотора. --В. Бургић(реци...)13:12, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Стварно је грешка брисати, а није решење преусмеравати и оставити некорисну и збуњујућу сувишну и пролематичну другу викии везу. Мислим да је решење које сам предложио добро. Остаје у историји све што је написано, а чланак има по мени добру тренутну форму, по узору на одличне на руском и немачком и др. језицима.-- Сахараразговор13:30, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Хм... И даље не схватам у чему је у ствари проблем :) Ево како сам ја схватио ствар (нисам детаљно проучавао историје ова два чланка): Пре твог ангажовања на овој теми била су написана два чланка, један овај главни на коме управо радиш (Пулсирајући мл. мотор) и овај о безвентилној варијанти. Ако сам те добро разумео, ти си проширио главни чланак користећи и материјал из безвентилног. Ако је то тако, онда само треба од чланка о безвентилном мотору направити преусмерење на главни чланак и то је све. Конкретно, не размем о којој тој другој вики вези говориш, вероватно је неки терминолошки неспоразум. Када се уради то преусмерење за читаоца неће постојати ништа друго до овај главни чланак, а ботови ће већ избрисати интервики везе за безвентилни. EOF; [sabate]$ talk;14:05, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
OK, ако неће бити неспоразума. Да ли ће са енгл. безвентилног пулсирајућег ићи на наш главни? Тамо смо ми само на вики вези са те наше клице безвентилног и мислим холанђани, Руси Немци и др нису, они су само на енгл. главном, где и ми имамо везу са главног.-- Сахараразговор14:41, 13. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чланак треба у потпуности да се преправи јер је само копирани текст Гугл преводиоца. Уколико то није могуће онда га треба обрисати јер је стварно смешан и крајње неозбиљан. Samardzija (разговор) 17:52, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Коментари
Верујем да је ово могуће свести на пристојну клицу, можда чак и мањи чланак. Ипак, предложио бих да се чланци са некаквим неразумљивим срболиким језиком (јесте српски али је или аутоматски превод или нешто друго што је довело да текст има доста логичких, правописних и граматичких грешака) третирају као АСКИ тј брзо брисање. --Војвода разговор19:51, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Komentar: Prvo, kao što sam već nekoliko puta napominjao, ako neki članak kandidujete za brisanje, onda ga i označite kao takvog. Drugo, mada piše na ćirilici, rečenica
Миног је рођена у Мелбурну, Аустралија, до аустралије рачуновође ирских предака и плесачица из Велса.
definitivno nije na srpskom jeziku (ne znam da li je na ijednom poznatom). Zato mislim da ovakve člankove treba brisati u roku od najviše 24 sata, a urednika upozoriti da ubuduće piše na srpskom jeziku. --В. Бургић(реци...)20:01, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
(сукоб измена) Мислим да је у случају овог чланка предлог за брисање претеран јер се и овакав текст може средити само га треба граматизовати. Иначе ово је карактеристично за корисника Contributions/Hypuxylun и сећам се да сам пре пар недеља покушао да поправим текстове, али нисам могао јер ми се, најозбиљније, мало заманта у глави кад читам такве неграматичне текстове :). Требало би видети са тим корисником шта је у питању, вероватно не зна српски, али осим те неграматичности тим текстовима ништа не фали (понегде још и извори). Е сад, друга је ствар за неке потпуно несређене текстове и ту се слажем са Војводом. EOF; [sabate]$ talk;20:08, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Шта то значи неграматичност? У преводу то су текстови на неразумљивом јеику који личи на српски и по мом мишљењу треба брзо да се брише, јер је очито само терет другим урендицима, ко убацује такав текст очито нема озбиљну намеру (можда ни језичко знање) да га среди, а благонаклона политика према таквим подухватима оптерећује ианако невелик број уредника који се баве сређивањем чланака (што је увек отворен посао). --Војвода разговор21:17, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Једно су граматичке преправке, исправке, а друго је текст у потпуности преуредити у складу са српским језиком: то је већ превод а када тако нешто треба урадити за цео текст онда нема смисла да постојећи текст остане (лакше је некоме да преведе са страног језика који зна него са оваквог српсколиког језика). Ако су поједини одељци такви (исти став заступак и када је непреведени део страног текста као одељак у тексту који делимично стоји на српском) те одељке илипреббацити на страницу за разговор под посебан наслов За превод или брисати (то је ипак до процене уредника). Замислите помало комичну ситуацију да неко пребаци текст са енгелске или неке друге Википедије на овај начин па јо пребаци и неку референцу, да ли онда тај текст треба да остане зато што је референциран јер имамо политику да не бришемо референциране одељке/реченице? Ваљда превасходно правило треба да буде то да је текст написан на српском језику а све остало долази после (и граматика и правопис као и Вики параметри попут веза, интервикија, категорија...)--Војвода разговор21:22, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
(извињавам се што умећем коментар, али овако ће бити јасније на шта одговарам) Неграматично у чомскијанском смислу, дакле, реченица може бити граматички исправна али без значења, али и граматички неисправна (као ове о којима причамо) али имати значење. У том смислу, то јесте српски језик само формално, структурно неисправан. Значи, мислио сам вероватно на различит ниво од овога што ти наводиш под граматичким и правописним исправкама (ваљда нешто на нивоу фрљања падежима и исправке у падежни систем стандардног језика). Али добро, није сад то ни битно ово је већ друга расправа да не идемо у офтопик а чланак је поправљен. У крајњој линији, није да се не слажем са свим овим што је наведено у прилог брзог брисања. EOF; [sabate]$ talk;22:11, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Slažem se. Takve članke treba označiti ovim šablonom i ako se ne srede u roku od 24 h brisati po kratkom postupku. Jednom sam sređivao ogroman članak koji je bio napisan pomoću Google prevodioca i to mi je oduzelo ogromnu količinu vremena. Zapravo, bilo bi mi lakše da sam sâm preveo članak umesto što sam uzeo da sređujem postojeći. --Loshmi (razgovor)21:27, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Средио сам чланак Дени Миног, пошто би се по мојој процјени више времена потрошило на гласање и разговор, него на само сређивање. Предлажем да се прекине гласање, јер сада више нема потребе. --БаШ-ЧелиК(разговор)21:56, 19. јануар 2011. (CET)[одговори]
Nije nama ciljd a procenjujemo kakva je rečenica po strukturi, to je posao za lingviste. Za nas je ovde važno da procenimo da li je tekst na sprskom jeziku, uz eventualne manje greške koje se daju brzo ispraviti. Ako je tekst potpuno ili delimično nerazumljiv (a u ovom tekstu je bilo takvih konstrukcija koje su potpuno besmislene) onda je jedino prihvatljivo rešenje brisanje u roku od 24 časa. U svakom drugom slučaju doći će do nagomilavanja takvih tekstova i do jednog sunovrata u kvalitetu koji ionako teško održavamo.--Војвода разговор12:35, 21. јануар 2011. (CET)[одговори]
На крају испада да је лошије ако је текст писан аскијем - јер га бришемо у року од 24 сата, него оваквим скрнавим српским који стоји месецима (или у неким случајевима и годинама). Као да је једино мерило "српскости" текста постојање дијакритика. --В. Бургић(реци...)13:36, 21. јануар 2011. (CET)[одговори]
Предлажем овај чланак за брисање јер сматрам да википедија није сензационалистички и дневнополитички медијум који служи за идеолошко и политичко срозавање. Чланак није писан језиком енциклопедије и његов садржај је нетачан и зло тумачен. Писан је под претпоставком да је Српска православна црква политичка организација која води великосрпску политику, а њени вјерници су четници са камама. Сама конструкција ме подсјећа на неки говор Фрање Туђмана на ХРТ деведесетих година. Мислим да већ имамо доста чланака који имају ознаку Неутрална тачка гледишта, па нам не треба огромна страница за разговор и још један крајње ружан и антиенциклопедијски чланак. Већ имамо доста таквих чланака.
обрисати Глупост, и не видим да се може поправити. "Crkveni autori zastupaju teoriju da se čitav svet, pod okriljem Antihrista, ujedinio protiv Srba, koji jedini čuvaju veru u pravog boga.[6]" при чему је референца 6 екстремистички сајт, и уопште нигде не помиње Антихриста нити ишта слично. Следећа реченица, исто таква... Никола (разговор) 13:44, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
оставити Чланак није непристрасан, стога нисам баш за остављање овог чланка, мада неке чињенице из њега треба да стоје у неким другим чланцима. Ово је више протест јер је од постављања до предлагање за гласање прошло укупно, 4 и по сата. -- Bojan Razgovor 18:35, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисатиЧланак износи личне, паушалне и увредљиве ставове. За већину извора се не може рећи да су непристрасни - Пешчаник, Б-92, Време и Е-новине. Као један од извора се наводи текст из жуте штампе "VLADIKA SPC SILOVAO U BIH" а томе није место на Википедији. ----Slatibarfast (разговор) 21:38, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисати Корисник Miloske85 је прекопирао (уз незнатне измјене) чланак са хрв. википедије чији је аутор Aradic-es, нескривени усташа који је због проусташког дјеловања на енглеској википедији бесконачно блокиран на истој (User talk:Aradic-es#Blocked indefinitely). Дакле, проусташка пропаганда Aradic-es-а је недопустива на енглеској, али је сасвим прихватљива на српској википедији?! Трагикомично. ВВВладимир (разговор) 15:30, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Нисам провјерио сх. вик. за изворног аутора. Значи да је Aradic-es прекопирао MladiFilozof-а (то ваљда свједочи о блискости њихових ставова по овом питању). Свакако да се може написати бољи чланак о овој теми, али сумњам да је овај текст добра основа за то: очигледне нетачности, паушалности, негативна стереотипизација итд. Доста конкретних аргумената изнио је, међу осталима, Slatibarfast. ВВВладимир (разговор) 16:35, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Znaci, sam kazes da je tema relevantna za enciklopediju. Meni nije stalo da li ce ovaj clanak biti obrisan ili ne, vec da se ne stekne utisak da su neke stvari nedodirljive. -- Bojan Razgovor 16:58, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Није ово недодирљива тема, али пошто је јасно да има оних који су из неког разлога огорчени на СПЦ, википедија не би требала служити вентилисању њиховог огорчења. ВВВладимир (разговор) 17:38, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Samo nesto sam zaboravio. MF i Aradis imaju zajednicke poglede na neke teme, ali znake jednakosti izmedju njih ne bih stavio. Nego, na vikipediji ima ogorcenih na sto stvari, hajde da ih obrisemo sve. A sto ti ne zapocnes ovaj clanak iznova? -- Bojan Razgovor 17:47, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Па наравно, све што није произашло из релевантних извора већ из неке огорчености и острашћености требало би обрисати, зар не? Док неки корисник (можда и ја) не напише непристрасан чланак о овоме, није у реду и да стоји овакав нагрђујући. ВВВладимир (разговор) 18:02, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Da, ali za to niste trebali potezati Članke za brisanje, već svesti članak na klicu i početi ispočetka. Ovako se samo stiče utisak da Vikipedijini urednici ni nedopuštaju da postoji cela tema (značajna za enciklopediju, sa tim si se složio) koja im se ne sviđa. -- Bojan Razgovor 18:16, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ту тему би у ствари било боље уклопити у чланак о СПЦ и/или у "Историја Српске православне цркве", чиме би се та "политичка" дјеловања могла јасније оцртати у датом историјском контексту. ВВВладимир (разговор) 18:37, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисати све што је релевантно за енциклопедију не треба да остане уколико је чланак катастрофа. Лакше је направити нов непристрасан ччанак него сређивати овакав, тако да је боље обрисати ово него оставити. --Јован Вуковић(р)19:20, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисатиU ovakvom obliku svakako ne; Tema je relevantna ali bi joj se moralo pristupiti sa aspekta akademski relevatnih istraživanja i dobrih izvora podataka uz celovito sagledavanje teme u različitim istorijskim kontekstima. To nije lak zadatak i zahteva i veliko znanje i vrlo suptilno poznavanje tematike, a ako toga nema onda nabacane, nepovezane i često tendenciozne inforamcije ne treba da stoje u tekstu. Možda bi se mogao svesti na nivo klice.--Војвода разговор21:16, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисати Клизав терен, у вишеверској заједници. Извлачити из контекста само једну веру и цркву, већ је рушење равнотеже и довољна необјективност у прилазу. -- Сахараразговор19:24, 24. јануар 2011. (CET)[одговори]
оставити оставити и средити у енциклопедијском стилу; давно су ме овде научили да је вређање осећања верника дозвољено ради приказивања догађаја; извори о савременом политичком деловању СПЦ морају бити преузети од критичара, историчара, филозофа и социолога религије (да, дакле, чланци на Пешчанику и колимне у НИНу), јер уџбенике (а ни академски релевантна истраживања) на ту тему нешто не виђам на српском језику, а претпостављам да нам се не би свидели уџбеници на хр, бс, ен или алб језику услед не-неутралности? --Wlodzimierz (разговор) 04:16, 25. јануар 2011. (CET)[одговори]
обрисати Када видим политичко деловање Исламске заједнице, Католичке цркве и непристрасни и искрени чланак о роварењу ткзв. Хелсиншког одбора онда можда и променим мишљење. АФГ (разговор) 09:57, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Članak je dobro referenciran i sadrži mnogo neospornih činjenica. Ako su neki dijelovi članka napisani pogrešnim tumačenjem referenci, ili izvlačenjem iz konteksta, ili na osnovu nepouzdanih izvora, oni mogu i trebaju biti uklonjeni, ali ne treba brisati cijeli članak.В и к и в и н др е ц и21:55, 21. јануар 2011. (CET)[одговори]
Stranica je izuzetno tendenciozna, napisana još davno od poznatog nam korisnika a ovo je samo comeback. Od samog naslova se vidi da želi da se blati SPC. Izbor izvora, njihovo tumačenje i izvlačenje samo stvari koje vode u istu stranu obesmišljava vikipediju i ne daje mogućnost da se dođe do iole normalne stranice. --Алекс (разговор) 22:31, 21. јануар 2011. (CET)[одговори]
Наравно да обесмишљава овако један важан пројекат, уколико овај сијасет смећа прође као чланак. Ту се жели СПЦ приказати као некаква организација, а не Црква, којој је вјековни циљ да овлада Србијом, на политички начин. Притом се у самом насловном дијелу нуде некакве језичке конструкције, некакве тврдње које немају везе с везом. Као да је противљење ЕУ интеграцијама некаква контроверза (на испитивањима скоро сваког јавног мијења већина народа се изјасни против), сама идеја клерикализма је страна православљу, и никада је није било у православним државама (идеја спајања вјере и државе је код ислама, а теократија се остварује/остваривала у Римској цркви, док код православља увијек важи Богу Божје, цару царево), у одјељку идеологија све је злонамјерно истргнуто из контекста, у историји је злобно наведено како је Ц. патријаршија „продала“ Македонију СПЦ, а опште је познато да када се врше арондације да се новци преливају из једне црквене касе у другу (а овдје се жели приказати да ето као да је разлог што је Македонија под епархијама СПЦ тај што ју је СПЦ откупила), учење Светог Николаја Жичког и Охридског овдје је истргнуто из контекста и доведено у вези са учењем Хитлера о надраси (овдје је аријевски концепт намјерно доведен у везу с Хитлеровим, а онај ко је читао списе Владике Николаја зна о чему се ту говори), светосавски национализам нема ништа се политичким дјеловањем, о Другом свјетском рату нема потребе ни да причам ништа, посебно када се користе комунистички и савремени квази-комунистички извори да би се он описао, Срби немају идеологију под називом српски антисемитизам нити га Црква заговара, Црква цитира само оно што је по Библији и Светом предању, злонамјерно је једносмјерно тумачити екуменизам и однос Светог Јустина према њему и његових ученика, јер постоји и православни икуменизам и добро знани однос Светог Јустина према њему, понашање Цркве у прошлом рату је описано злонамјерно, изјаве истргнуте из контекста, какве има везе што се СПЦ залаже за рехабилитацију четника (гдје пише да је злочин ако се тако мисли), какве има везе то што г. Амфилохије изјављује против „Параде поноса“ (то је црквено слово, а не политичко обраћање, а чланак се назива политичко дјеловање), однос између СПЦ и Цариграда је истргнут из контекста, злонамјерно описан, и зашто би било обавезно да се ето Црква изјашњава о српским ратним злочинима или тзв. геноциду у Сребреници (гдје пише да је то улога Црква, не би ли управо изјашњавање о томе било политичко дјеловање)? Дакле, овај текст је препун смећа, злонамјерно написано, ниједна реченица није сва своја, и одмах је потребно брисати чланак, јер предлагачи негирају сам наслов. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 21. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Чланак јесте по мало конфузан и делује ми као да га је писао неко са Б92 - посебно ми је упала у очи једна реченица из уводника чланка - „Neki od njih smatraju da u Srbiji danas Srpska pravoslavna crkva ima onu ulogu koju je pod Titom imao Savez komunista“. Али не би га требало брисати, већ средити има ту доста материјала и неје баш све измишљено...--Pinki (разговор) 00:00, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
Inače, veliki dio članka temelji se na izjavama samih episkopa SPC. Kako te izjave mogu biti pogrešno protumačene? Jedino da se čitaju naopako. Slažem se da članak treba preraditi, ali brisanje članka nas ne čini ništa drugačijim od nekih komšijskih vikipedija. Ovdje se pokušava poturiti da ovaj članak govori o pravoslavlju, dok ustvari govori o političkim aktivnostima određene grupe episkopa SPC. A izjave u kojima se poziva na linč određene grupe ljudi nisu ni političko ni crkveno, već pitanje kojim se trebaju baviti istražni organi.В и к и в и н др е ц и00:40, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
Велики дио чланка представљају језичке лукавштине, гдје се као извор за неку тврдњу наводи изјава неког епископа. А бројне изјаве могу бити истргнуте из контекста и обрнуте у тумачењу неких социолога религије. Не знам на какве изјаве мислиш о позивању на линч, то би требао образложити. А да не наводим ове преваре у вези слике, гдје се наводи да је владика Василије на слици, а оно неки свештеник, или накарадно поимање аутокефалности ЦПЦ, и много тога другог, што сам већ претходно образложио. Чланак и када би остао, мада сматрам да је смеће, требао би у потпуности да се измијени, очисти, обликује итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:56, 22. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Ovde smetam jer sam već kritizirao tekst na sh wiki [5] i nalazim se u sporoj raspravi o katoličkoj crkvi i NDH također na toj wiki [6]. Kada bi crkve bile političke stranke one bi uvek bile spadale u ekstremno desni politički spektar i to je neupitna činjenica. Druga stvar je što neki korisnici ne mogu prihvatiti tu činjenicu pošto crkvu smatraju nedodirljivom. Po meni članak je definitivno potrebno skratiti i staviti u politički kontekst to jest kada se govori o na primer 1937. godini ili 1941 moralo bi se po meni napisati o političkoj situacija tog vremena--Rjecina2 (разговор) 04:29, 22. јануар 2011. (CET) .[одговори]
сх.википедија има своје стандарде. Корисник који овде није могао да се "искаже" прешао је на сх.вики да без проблема шири своје идеје. Елем, проблем је што постоје многe манe чланка за које не видим како да се испараве. Што се грбаво роди време неисправи. --Алекс (разговор) 13:03, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
У чланку се спомиње подршка владике Филарета Милошевићу, али се прећуткује да је владика Артемије основао ДОС. И један и други су се бавили политиком, зар не? Зашто би залагање за рехабилитацију четника било нешто лоше, ако је на нивоу државе одлучено да су они били "један од два антифашистичка покрета"?
Даље, апсолутна је неистина да је СПЦ у лошим односима са Римокатоличком црквом. Ти односи никада у историји нису били бољи. Још су већа глупост наводно лоши односи СПЦ са Васељенском патријаршијом, за шта се као извор наводи текст "Зашто се у цркви шапуће" из "Пешчаника". Све у свему, од укупно 54 извора, аутор се позива на укупно 10 из Пешчаника. Пешчаник не може бити релевантан извор ни за шта, јер углавном износи личне погледе и политички обојене ставове групе људи одређеног политичког профила. Остатак извора који се наводе, потичу из извора који се никако не могу назвати непристрасним, а то су Б-92, часопис "Време", НИН и Е-новине.
Шта је уопште проблем у томе што свештеник благосиља младиће који одлазе на фронт? Био је грађански рат, то су радиле све стране. Битно је питање веродостојности потписа те фотографије, који је дефинитивно нетачан.
Шта доказују линкови "Владика СПЦ силовао у БИХ" и "Патријарх Павле измакао земаљској правди"? Да се СПЦ бавила политиком на непримерен начин? Тешко, али је зато овај први клевета, а за клевету се иде на суд.
Није тачна ни карта наводне "надлежности" СПЦ. На карти недостаје епархија Загребачко-Љубљанска, а СПЦ има канонску јурисдикцију још и у Западној европи, Америци, Аустралији. Краљ Александар није ставио покрајинске српске цркве под јурисдикцију СПЦ никаквим декретом, већ су се оне ујединиле обновивши Пећку патријаршију, а Васељенска патријаршија је то уједињење одобрила. "Аутокефална црногорска православна црква" није укинута, јер никада није ни постојала. Што се Македоније тиче, Скопска и Велешко-Дебарска епархија су ушле у састав Београдске митрополије 1912, за време I Балканског рата, па не стоји тврдња да је канонска јурисдикција над њима купљена 1920.
Тврдња да је чланак добар јер се његов велики део заснива на "изјавама епископа СПЦ" није кредибилна, јер су те изјаве дате у одређеним друштвеним и политичким околностима и извађене су из ширег контектста. У стварности, он обилује неистинама и полуистинама, манипулацијама, паушалним оценама и увредљивим ставовима на рачун СПЦ и њених верника и зато мислим да би га требало написати испочетка.
Све ово горе изнад је тачно. Чланак не треба мијењати док се на гласању не одлучи шта ће се са њим, а ако ли остане, онда га треба темељно прерадити. Избацити све у вези са Пешчаником и Б92. Канонска јурисдикција се не купује, није Црква пијаца, како се овдје жели представити. И управо што се тиче рата, епископи и свештеници су представљени као каква лица која се не би требала мијешати у рат, што је апсолутно страно хришћанству и нашем поимању рата. Како се горе каже, шта је проблем када свештеник или епископ благосиља и охрабрује младиће за борбу, они морају ићи, а свештенство им пружа одређену сигурност и храброст, у рату у БиХ су се сви нагло окренули Богу (и они најжешћи комунисти, јер безвјера ту није ништа више значила, није се могло на њу ослонити), а свештенство је дужно да пружи ослонац својим вјерницима. Уосталом, ратови су од Бога благословени. Сасвим је јасно да се ради о једном смећарском чланку који има само за циљ да баци љагу на највећи стуб српске државе и друштва, стуб који ужива апсолутно повјерење народа, стуб који је преживио све политичке ере, све Курте и Мурте. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:46, 22. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Овај, нешто се не сећам да је Христ благосиљао ратове, то мора да је теза новијег датума. Када сам последњи пут читао Нови завет, тамо је више писало о окретању другог образа и сл., тако да ако црква не сматра да њено стадо треба да буде покорно и прихвати мирно своју судбину и замени царство земаљско за небеско, то је дефинитивно девијација у односу на оригинално учење и о томе треба штошта рећи. Као и о томе да је председник Србије поводом смрти патријарха рекао како је ишао код њега по савет о свим озбиљнијим државним питањима. А да ли ће то бити у овом чланку или уклопљено у чланак о СПЦ, то је већ друго питање. У сваком случају, разлози за брисање овог чланка нису ништа бољи од разлога за брисање чланка Урош Дреновић. --В. Бургић(реци...)02:09, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Испаде да само СПЦ има „политичко деловање“. Од наслова се види куда чланак води, а то је да се блати СПЦ. Ово може да води само ка томе да се сада тражи „политичко деловање“ свих осталих цркава. Међутим, онда ћемо бити једина википедија која се тиме бави и то на начин да свакоме нешто накачи. Где је ту енциклопедија? Ово је чисто политизовање од чега треба да се оградимо а ово је најбољи начин. --Алекс (разговор) 02:25, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
највећи стуб српске државе и друштва, стуб који ужива апсолутно повјерење народа,
Ова Википедија већ има чланак Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu у коме је све ово речено неутрално и без острашћености, и који је цитиран у чланку о коме расправљавмо. Из њега се јасно види да се Црква као институција уздржава од политичког деловања, што не мора да важи за свештенство. Како се главне замерке СПЦ изнете у чланку о коме расправљамо, односе на период описан у Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu, мислим да је овај први непотребан и да га као идеолошки острашћен, необјективан и неаргументован треба да буде обрисан. Никаква прерада од њега неће направити ништа боље.
Samo malo obaveštenje za Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu. Isto je krenulo od istog korisnika sa nešto drugčijim, isto tendencioznim naslovom. Jedina sreća je bila što je članak bio jedno 30 puta manji. Trebalo mi je jedno godinu dana poboljšavanja da bi mogli da se skinu šabloni za NPOV i dr. I još uvek nije dovedeno do kraja.--Алекс (разговор) 11:34, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Super, model je odličan. Pazi: Katolička crkva i politika u SAD; a sa druge strane je Političko delovanje SPC. Taj članak daje činjenice a ovaj naš samo paušalne ocene. Iako postoje paušalne ocene sve idu u jednom pravcu. Niti jednom autor nije pronašao nekog autora, pisca ili analitičara koji se protivi ideji da je SPC kriva za sve. --Алекс (разговор) 11:06, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Smešno....
Ako izuzmemo "sitnicu" o većoj količini prolivene krvi od strane katoličke crkve volio bi da mi netko kaže kakva je bila stvarna razlika između katoličke i pravoslavne crkve u Drugom svetskom ratu ?
Kada čitam stare dokumente ja vidim ovo:
Kvislinzi zahtevaju od crkve da osude komuniste:
đeneral Nedić je apelirao na Episkopat da njega i njegovu Vladu pomogne u gonjenju komunista, partizana i pljačkaša.
(pravoslavni primer)
Na kraju 29. decembra 1943. godine to se službeno dogodilo u Nikšiću
Овај, нешто се не сећам да је Христ благосиљао ратове, то мора да је теза новијег датума.
Сви одбрамбени ратови су од Бога благословени, и о овоме да би се разумијело треба прочитати релевантну црквену литературу и светоотачка дјела по том питању. Општепозната је ствар, када се ради о одбрамбеном рату, да Бог не само да га одобрава, него да га и наређује. То што неко једнострано цитира Нови завјет, или нешто друго, занемарујући ријеч Божију по том питању, то се не пика. И да Јагода, ако ниси чула, Црква ужива највеће повјерење народа. Ако ћемо неким грађанско-правним смислом размишљати, она обухвата чланство од неколико милиона. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:12, 23. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Жељко, уз сво поштовање, није неопходно да сада пређемо у причу о теолошким питањима и тумачењима.
Јагода, ко и други корисници, нису дужни да знају резултате истраживања јавног мнења у Србији, где се, СПЦ свакако котира увек високо.
Елем, овде смо да размотримо треба ли чланак брисати или не, и ако га оставимо како га унапредити и упристојити. Толико.--ClaudiusGothicus (разговор) 17:27, 23. јануар 2011. (CET)[одговори]
Чланак треба да остане, али га исто тако треба уредити да изгледа енциклопедијски. Као што је Лошми показао примером, већ постоје слични чланци о политичком деловању разних цркава. --Plamen (разговор) 21:41, 24. јануар 2011. (CET)[одговори]
Тај један случај не може бити пример. На простору бивше Југославије, по традицији и схватању, ставља се знак једнакости између вере и припадности нацији. Чак се због припадности одређеној верској заједници „створила“ и нова нација. Исто због стварања националних уситњених држава су стваране и одвојене националне православне цркве. То није упоредиво са поимањем вере и нације на енглеском говорном подручју.-- Сахараразговор09:27, 25. јануар 2011. (CET)[одговори]
То може да буде пример, и јесте пример да постоје чланци са сличном тематиком. И то није једини. На Википедији на енглеском постоји сијасет чланака које се баве односима цркве и њиховим погледом на одређене теме. Не разумем какве везе поимање вере и нације има с овим чланком који се бави политичким деловањем СПЦ. --Loshmi (razgovor)10:28, 25. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не може нешто бити за пример, што је различито, како наш народ каже не могу се поредити бабе и жабе. То може бити само покушај за злоупотребу. Што је и ова цела тема. Све вере на овом простору имају национални предзнак, извући само једну из тога склопа и са натегнутом аргументацијом и са сумљивим референцама је негативно бојити, чиста је злоупотреба и штета за грађанско друштво.-- Сахараразговор12:16, 25. јануар 2011. (CET)[одговори]
Овај чланак би требало одмах обрисати јер га је као прво написао нерегистровани корисник, друго не садржи никакве повезнице, конфузан је, мешају се ћирилична и латинична слова итд. Сматрам да треба онемогућити нерегистроване кориснике да додају или мењају чланке.
Samardzija (разговор) 01:55, 22. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не мислим да су твоји захтјеви исправни. Нерегистровани корисници имају скоро иста права као и регистровани, и тако ће бити и убудуће. Таква политика важи скоро од самог настанка Википедије и са тим треба да се помириш. Ако је чланак за сређивање означи га као таквог или још боље - среди га.
Članak ima malih grešaka i njih treba ispraviti, ali u celini je fenomenalan i može da smeta samo ljudima koji nisu objektivni a takve, po mom mišljenju, nikad ne treba slušati jer će uvek zatucano zastupati bilo kakvu glupost u koju slepo veruju i nikad neće konstruktivno doprineti pomenutom članku. Njih ne zanima istina, njih zanima njihova verzija istine. Tačnije, njih zanima da se njihova verzija istine nametne umesto objektivne istine koja im ne odgovara... --ateista
Kategorija koju je teško definisati a i sam naziv je nejasan. U člancima o pojedinim ličnostima ili sportskim reprezentacijama postoji i podatak o ovom načinu iskazivanja poštovanja tako da nema potrebe za posebnom kategorijom. Možda bi se mogao i napraviti članak manifestaciji i tu da se nabroje hronološki svi događaji ili da se to uklopi u članak ozgradi Skupštine (ne u članku o instituciji Skupštine).--Војвода разговор12:05, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
У Београду је накада давно постојао „Парк мира“ или нешто сличног назива. На ушћу близу Музеја савремене умјетности и близу СИВа. Ту је СФРЈ потрошила гомиле новца за изливање бакарних натписа на којима су стајала имена личности која су посјетила Југославију и у том парку посадила дрво. Новинарске екипе су писале чланке о сађењу дрвета, фотографи су сликали итд. Колико се сјећам, то дрвеће и сада тамо расте и то је све дио историје, а негдје се чувају и те бакарне плоче и списак личности које су посадиле дрво. То је све историја и све те информациије треба чувати. Земљи се придаје већи значај по броју страних државника или знаменитих личности које су је посјетиле. И данас постоје сајтови са сликама друга „Старог“ на којима су државници који су ишли у лов са њим и слике упуцаних капиталаца. Тако да и званични дочеци пред Скупштином могу да буду значајни, посебно за будућност. --БаШ-ЧелиК(разговор)12:22, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако се чувају слике друга „Старог“ из лова, можемо и код нас да постоји чланак о дочецима испред Скупштине. Важно је да се чува историја. пс Не треба нам категорија, али ајде да сачувамо информације из категорије. --БаШ-ЧелиК(разговор)12:44, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ако се под Старим мисли на Јосипа Броза Тита не видим ништа необично да Архив Југославије или друге надлежне институције чувају материјале о човеку који је неколико деценија био на челу те државе? Што се тиче ових дочека можемо да пребацимо из категорије у чланак. Мени је овде проблематично пре свега то што није јасно дефинисано шта је тај дочек. Да ли сваки од тих догађаја подржавају државне или градске институције? Ко то организује и слично? Много тога треба разјаснити пре него што се направи обар списак или јасна категорија.--Војвода разговор14:03, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Слажем се и додајем да је мени под знаком питања било једино губљење информација које садржи категорија. А сваки дочек има историјски значај и важно је да се баштини историја. И овај постојећи списак је плод нечијег рада, па какав такав, док се не направи бољи. пс А под другом Старим сам мислио на илегално име друга Јоже. --БаШ-ЧелиК(разговор)14:17, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Ovakvi spiskovi sadrže mnogo elemenata koje je teško definisati na objektivan način.
Prvo, u uvodu treba biti detaljno napisano šta bi trebalo da obuhvata ovaj spisak, na koji način su riješeni problemi s inflacijom i drugim faktorima koji su posledica snimanja filmova u različitim vremenima.
Drugo, treba koristiti druge izvore koji su se isto bavili pravljenjem ili kritikom same liste "najskupljih srpskih filmova" a ne izvore u kojima je naveden samo budžet određenog filma. Šta nam garantuje da nema drugih filmova sa većim budžetom?
Treće, konkretne cifre bi trebale biti navedene u istoj valuti, a ne neke u dolarima, a neke u evrima. Mnogi ne znaju odnos dolara i evra, a osim toga on se često mijenja.
Генерално нисам за брисање, јер уз мало труда може да се направи леп преглед. постоје сличне странце на другим википедијама. Треба сагледати да ли је потребно да се промени у страницу нпр: Списак најскупљих играних филмова са српског говорног подручја или слично. Линк ка ен.wiki води ка интересантној страници која полако напредује.--Алекс (разговор) 15:13, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Verovatno je moguće da se napravi bolji spisak ali mi govorimo o ovakvom spisku i njegovom trenutnom stanju a ne o nekom potencijalnom stanju. Prvo je pitanje da li postoje dovoljno dobri izvori da bi moga ospisak redovno da se ažurira. Drugo, da li nam je ovakav spisak potreban s obzirom na srpsku filmsku produkciju od nekoliko filmova godišnje ili je dovoljno da se podaci o filmskim aspektima uključe u članke o pojedinim filmovima? Ako bi hteli da spisak preuredimo u spisak članaka sa srpskog govornog područja šta bi to područje obuhvatalo (moralo bi oduhvatiti u jugoslovensku kinematografiju)? Previše problema je otvoreno u vezi sa jednim ne naročito važnim spiskom.--Војвода разговор15:31, 26. јануар 2011. (CET)[одговори]
Не разумијем зашто се овај чланак и предлагао за брисање, када је на први поглед очигледно да се ради о реклами. Да сам био присутан оног тренутка када је чланак направљен, ја бих га као администратор сигурно обрисао без икаквих премишљања. Замолио бих убудуће да уколико неко већ жели да предложи овакве чланке за брисање, нека то ради по процедури за брзо брисање. Уколико је нешто од 2009. или 2010. године, ту се нема шта размишљати. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:30, 28. јануар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Ja Vas molim da mi ukazete na nedostatke koje ima tekst, da bi ga popravio. Inace, nadam se da nije upitna moja relevantnost za srpsku vikipediju. Goran Nikolic
А више стотина глумаца/глумица, певача/певачица, спортиста може а више стотина научних радника не може? Ја не знам у којој то србији има више хиљада научних радника кад мислим да је број доктора наука око осам хиљада а сигурно нису сви запослени у научним или образовним институцијама. Једино што замерам и због чега сам гласао за брисање је самопромоција и ту не треба да буде никаквих изузетака. --Војвода разговор19:03, 5. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Па не знам колико тачно, али ако има 50 факултета у Србији и довољно је да на сваком има 20. Сигуран сам да на многим факутлетима има више. А ако узмемо да ту спадају и научни институти... --Алекс (разговор) 20:00, 5. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Добар део научног особља представљају личности неафирмисане у свету науке, тј. они који се налазе на почетку каријере и немају знатан број објављених радова нити висока звања у универзитетској хијерархији. Тако да би само тим критеријумом могли да сведемо потенцијалан број чланака на не тако велики број. (рецимо десет радова у релевантним домаћим и/или међународним публикацијама или испитати какав начин бодовања примењује Министарство за науку па у складу са тим направити и наш критеријум, мада можемо и сами да смислимо сасвим одговарајући филтер). У Категорији Српски фудбалери имамо нешто мање од 250 а у Српским глумцима нешто мање од 450 чланака па не видим да се то сматра проблематичним. И не само да ссе нису правили проблеми него ни не треба да се праве јер их и нема. Па зато не видим ни разлог зашто у категорији Српски економисти, физичари, политиколози, математичари и тако даље не би било стотину и више личности. Притом чланак о Ивану Гутману аутору и коатуру преко 1.000 научних и стручних радова и једном од најцитиранијих живих српских научника има пет реченица. Погледајте само колико је црвених линкова у шаблону са члановима САНУ (посебно одељења за физичке науке, медицинске науке и хемијске и биолошке науке). Понављам да сам на овом гласању гласао искључиво због самопромоције, праксе којој се најенергичније противим а за чланке настале тим путем усвојио бих да се бришу по виђењу без икакве додатне процедуре и гласања.--Војвода разговор10:33, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Нерелевантан је за највећу интернет енциклопедију на српском језику. Треба негдје успоставити границу између пролазне шоубизнис занимљивости и између енциклопедијске релевантне. О њему је написан чланак у својству пјевача, а касније придодато и његов боравак на Фарми. То га ништа не чини релевантним, јер он се не ставља у контекст истинског пјевача него пјевачке карикатуре, занимљивог лица шоубизниса, али ништа више. Иако је једно вријеме можда било „боље“ по Википедију да има овај чланак, када је био у центру пажње, сада свакако да таква рекламна уздржаност Википедији више није потребна. То што има неки велики број прегледа на Јутјубу, такође до сада није важило као нешто значајно у доказивању релевантности. Ми рецимо још немамо чланак о Џастину Биберу, који има највише прегледа на Јутјубу, и хит је Америке, а немамо ни појединачне чланке о најгледанијим снимцима, као нпр. оне двије бебе што једна другој гризу прст и томе сл. Такве ствари садржи енглеска википедија, што по мени уопште није енциклопедијски, више изгледа као рекламна повољност за Википедију. Дакле, ми немамо толике широке и лабаве критеријуме да бисмо допуштали свему и свачему да се налази овдје. На такав начин срозавамо квалитет Википедије и чинимо је чисто рекламним простором или дневником свега и свачега. То треба сасјећи, а оваквих чланака је и превише код нас. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:27, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
оставити Ne slažem se. Baš je dobro što se na Vikipediji mogu naći takve stvari. Uostalom, Vikipedija je odavno prevazišla pojam klasične enciklopedije. A Ekrem je svakako relevantan, dopadao se nekome ili ne. --Loshmi (razgovor)05:28, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
оставити --Sly-ah (разговор) 09:06, 6. фебруар 2011. (CET) Ако може Ј. Карлеуша и неки минорни политичарчић (који је, јел'те, "видљив"), може и певачка и интелектуална громада као што је Е. Јеврић.[одговори]
оставити--За разлику од многих Јутјуб ликова чија је слава прошла брже него што је дошла, о Екрему Јеврићу се и даље прича. За сада би, према томе, чланак могао остати, а за даље ћемо видети. Пера КојотШта је, бре???12:18, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Интересантно је то да се чланак о Екрему налазио међу 100 најпосећенијих страница у децембру 2010. Тачније, овај чланак се налазио на 57. месту са 1485 прегледа у том месецу mickit08:48, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Видио сам да је чланак био међу стотину најпосјећенијих, али такође је видљиво да је та посјећеност мања од како га више нема на Фарми, и откад више није толико актуелан. Али како год, био неко посјећен или не, по мени није релеватност за задржавање на Википедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:50, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Жељко, и Јелена Карлеуша је певачка карикатура (и не само певачка), па се за њу нашло места на Википедији.
Наравно, али ја сам само коментарисао твоју оцену да је он "певачка карикатура". Ти уопште ниси помињао број издатих албума, број одржаних концерата и број година проведених на естради. То су критеријуми које ова Википедија никад до краја није дефинисала.
Википедија јесте енциклопедија 21. вијека, али она је и даље енциклопедија, а не рекламни билборд. То што је неко тренутно актуелан због будалаштине и подсмијеха, то га не сврстава у личност погодну за енциклопедију. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:50, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Ne vidim smisao dijela obrazloženja u kome se kaže da je možda bilo "bolje" po vikipediju da ima ovaj članak, ali da ga sada, kada eto nije u centru pažnje, treba obrisati. Takođe, i izrazi istinski pjevač i pjevačka karikatura su subjektivni. Sam Ekrem Jevrić i njegove pjesme su meni smiješni, ali ga neki vjerovatno poštuju i kao istinskog pjevača. Evo jednog odličnog novinskog teksta o Ekremu. В и к и в и н др е ц и12:19, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Викивинд, ти овдје не треба да гласаш по мом образложењу, него по својој савијести. Шта тебе брига шта сам ја написао, ти можеш евентуално коментарисати то, али не и гласати према томе. Ваљда треба погледати чланак па сам одлучити да ли је погодан или не, а не мени вјеровати на ријеч. Када се говори на страницама за разговор имам право на субјективне изразе, тако да могу за некога рећи да ли је карикатура или прави пјевач, то је на мени. Други се тога не морају држати по пијан плота. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:50, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Коментар: "Познатост" и "слава", не би требало да је аутоматски критеријум релевантности. То има везе и са референцираношћу у озбиљним медијима (ју тјубе се ту не рачуна) и дефиницијом шта је озбиљан медијум. Са друге стране, ако спада у категорију пјевача, онда га двије, од критичара нигдје позитивно оцијењене пјесме не чине релевантним. А ако спада у категорију "народних забављача", не видим гдје смо споменули да су такви за нас релевантни. Проблем је дакле вишеслојан, а ми имамо проблем са дефиницијом релевантности (још увијек само приједлог правила), са подјелом извора у озбиљне и неозбиљне, од како је ова енциклопедија настала. Гласам за брисање. --Каштер (разговор) 13:19, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Čovek je fenomen koji se desio u srpskom društvu, koji je izazvao priče, komentare, novinske članke, na jutubu je jedan od najposećenijih snimaka, i kao i svaki fenomen, treba da postoji u jednoj enciklopediji. Neko ovde reče da je članak o njemu imao ne znam koliko poseta i da je bio među prvih sto članaka. To dovoljno govori da ga ipak treba ostaviti. Sad, sasvim je druga priča kako taj članak treba napisati, ali da treba da figurira, treba. --Јагодаиспеци па реци15:27, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
По мени то уопште није никакво мјерило да би се ко нашао на Википедији. То што је неко тренутно популаран, због некаквих провала и глупости, а иза себе нема каријере, нема довољно албума и пјесама итд. говори о томе да та особа није за енциклопедију. Наишао сам и на чланак Мирјана Ђуровић, побједник Великог брата неке сезоне, а исто тако њена личност нема везе са енциклопедијом. Не видим нити један основ због чега она може на енциклопедију. Такво је стање нажалост на Википедији да никада нећемо до краја усавршити „правне прописе“ који се тичу доказивања релеватности, па ћемо увијек имати шаролике чланке, о свему и свачему. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:27, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Pa ne možeš ti porediti tamo neku koja je pobedila u VB i za koju niko ne zna, i Ekrema. Ekrem je svetski poznat. Sad što se tebi njegova "umetnost" ne dopada, to je sasvim druga stvar. Šalim se. Elem, ti misliš tako, ja mislim onako. Svako ima pravo na svoje mišljenje, a Ekrem će ostati ili će se brisati na osnovu ovog glasanja. I to bi bilo to. (PS: Eto, ja na primer ne razumem zašto je ovaj u enciklopediji, i to našoj? Po meni, Manolo je mnogo anonimniji lik za naše čitalačko područje od Ekrema. Ko će tražiti Manola na našoj Vikipeidji? Niko. A Ekrema je tražilo mnogo ljudi.)--Јагодаиспеци па реци19:29, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Нисам ни имао намјеру да поредим, само сам ставио до знања да имамо свакакве чланке, а никакве критеријуме. Екрем можда јесте познат, и ја се радо насмијем када чујем његове изјаве и провале, али то га не чини релевантним за енциклопедију. Видио сам негдје коментар да ће можда касније бити га лакше брисати, када му спласне популарност. Касније нема брисања, што се одлучи сада, то је тако. Не може се тражити погодан тренутак када ће се нешто урадити, када се о нечему одлучи то је то, не може се више пута преиспитивати, као што је до сада била пракса у неким случајевима. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:34, 6. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
Slažem se da se ne može tako gledati. Ako je neko relevatan danas, pa biće relevantan i za deset godina. Tip jeste bezveznjaković, ali ipak dosta ljudi zna za njega. No u tome je i glavno mimoilaženje između tebe i mene: meni je dovoljna popularnost, a tebi nije, po tebi je važno da čovek bude i ugledan (ozbiljan, itd.), a ja nešto mislim da takav način određivanja relevantnosti nije u duhu ove enciklopedije (možda grešim, ali takav sam utisak stekla). Trebalo bi pogledati šta piše na engl. vikipediji,čisto radi poređenja. --Јагодаиспеци па реци20:34, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Šta je loše u tome da imamo članke o svemu i svačemu? Sjajnost Vikipedije je upravo u tome da na njoj čovek može da se informiše o svemu i svačemu. --Loshmi (razgovor)17:15, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Pošto ova Vikipedija nema jasna pravila o pragu važnosti javnih ličnosti, onda je pitanje gde je prag zloupotrebe. Da li po tvom, Lošmijevom, Slajinom, Metodijevom, ili nekog trećeg kriterijumu? Možda bi bilo bolje prvo doneti neke smernice po tom pitanju, onda bi bilo lakše odrediti ko jeste, a ko nije za enciklopediju.--Јагодаиспеци па реци19:33, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Ako smernice ne postoje, onda se glasa kao što sad glasamo i rezultat glasanja će odlučiti o tome da li je članak relevantan ili ne. Da li je to što smo mi glasali drugačije od tebe zloupotrebljavanje procedre?--Војвода разговор19:56, 6. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Dugo vec razmisljam o ovim spiskovima. Meni su spiskovi najgora vrsta clanaka, ali postoje neki dobro odradjeni. Ja bih da uvedemo novi imenski prostor za spiskove. -- Bojan Razgovor 16:00, 12. фебруар 2011. (CET)[одговори]
По мени такви спискови могу бити велики извор информација и релевантни за Википедију, али проблем је гдје их смјестити (пошто не приличи да буду у главном именском простору). Што се тиче увођења новог именског простора, такво нешто Хрвати већ имају. Код њих постоји именски простор Додатак, управо предвиђен за такве ствари. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:06, 12. фебруар 2011. (CET) с. р.[одговори]
У случају да се изгласа брисање, списак би могао да се споји са главним чланком о универзитету. Мислим да свакако то нису нерелевантне информације. --филип@00:46, 13. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Треба најважније професоре пребацити у чланак о Мегатренд универзитету. Иначе чланак је проблематичан јер се наставна структура мења. Код приватних универзитета је та флуктуација много бржа него код државних. Други проблем је што треба замислити професоре БУ?? Трећи проблем је што је ово саморекламирање. --Алекс (разговор) 01:34, 14. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Поопуно неенциклопедијски, евентуално преместити у кориснички простор. Плус текст где се бацачи пламена, бодљикава жица, тенкови и авиони означавају као занимљиви делује и помало морбидно.--Војвода разговор19:10, 25. фебруар 2011. (CET)[одговори]
Као покретач гласања затварам ово гласање због суштинског неразумијевања предлога и аргумената на основу којих сам покренуо гласање. Из датих коментара сам стекао осјећај да многи који су гласали нису схватили разлоге због којих су преусмјерења предложена за брисање. Неки су схватили да се ради о погрешним изразима, што овде није случај. Неки мисле да се ради о неправилним ријечима у српском језику, а неки опет мисле нешто друго али нису дали свој коментар. Због тога сматрам да ако већина уопште није схватила разлоге гласања, као ни карактер ових термина, онда ни само гласање не може да буде разумно и праведно. Из ових датих разлога као покретач ово гласање затварам. --БаШ-ЧелиК(разговор)10:36, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Предлажем ова два преусмјерења за брисање. Ово би иначе требало да иде под брзо брисање. Сматрам да ријеч „Kosovar“ и „Kosovari“ нема значење у српском језику, као ни да је та ријеч синоним за ријеч „Косовци“ којом се означава обласна припадност у српском језику. Ријеч је о политичким називима у алабанском језику (не у српском језику ове википедије) којим се означава назив албанског народа у политичком контексту нове нације. Преусмјерење на чланак „Косовци“ није одговоарајуће јер је Косовац ријеч која означава обласну припадност у смислу Шумадинца или Херцеговица. Из тог разлога предлажем ова два преусмјерења за брисање и брзо брисање.
оставити Svašta. Sve i da nema značenje u srpskom, ovo je preusmerenje, a na Kosovu ionako većinom žive Albanci. A ima značenje. Štaviše, Kosovar se mnogo češće upotrebljava nego Kosovac. --Loshmi (razgovor)21:41, 3. март 2011. (CET)[одговори]
Заиста свашта. Многа преусмерења овде нису уопште на српском језику. Преусмерења, ако већ не дезинформишу, не треба брисати, јер не сметају. --филип@23:55, 3. март 2011. (CET)[одговори]
Наравно, у случају да се ради о врсти међујезичких синонима. Тако напримјер у случају John Wayne постоје нека оправдања за преусмјерење на Џон Вејн (глумац). Мада не видим корист за српски језик. Међутим то нема везе са овим случајем. --БаШ-ЧелиК(разговор)00:13, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Преусмерења се праве и од погрешних назива, битно је само да постоји нека логика зашто се користе. Рецимо, аски може да буде преусмерење на име неког иноземца. Милион пута сам чуо Косовар и не видим разлог да то преусмерење не постоји, јер нема логике. Важно је да у самом чланку имамо исправне називе. Преусмерења не служе да буду исправна, већ да омогуће лакше, брже, ефикасније долажење до чланка.--Методичарзговор2а00:32, 4. март 2011. (CET)[одговори]
У том случају бих те замолио да објасниш на који начин повезујеш као синониме ријеч Косовац која има обласни карактер (Шумадинац, Херцеговац и сл), а коријен Косово поље, односнио птица Кос, са политичким изразом у албанском језику који у коријену има ријеч „Косова“ (превод са српског), а односи се на нацију у смислу нације коју је деведесетих према том тумачењу напала Србија у смислу да су „Косовари“ старосједиоци „Косове“ који се бране од спољашње агресије? Да ли можеш да објасниш у ком смислу је албански политички и национални термин синоним за српски термин који је потпуно другачијег карактера, коријена и значења? --БаШ-ЧелиК(разговор)00:48, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ja sam za sva preusmerenja osim onih koja u sebi sadrže vulgarnosti. Preusmerenje ovog tipa može samo da olakša dolaženje do gramatički i jeziki ispravno naslovljenog članka.--Војвода разговор08:43, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Српска презимена имају корене, по истим разлозима и пореклу. „Косовац“ је често српско презиме, „Косовар“ нисам никада чуо. Па, рушили смо преусмерења и због малих разлога, овде су у питању тендециозно политички.-- Сахараразговор08:48, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ово је језички пројекат и као такав не зависи (или не би требало да зависи) од политичких ставова појединаца или нечијих повређених осећања. Википедија се не цензурише. Преусмерења имају своју сврху и не треба их брисати осим уколико су: непотребна (нпр. ћирилично-латинична преусмерења и обрнуто), покварена (преусмерење на црвени линк - непостојећи чланак), очигледно бесмислена/погрешна и тако даље (да не набрајам све појединачне случајеве). Све у свему, није дат ниједан јак аргумент за брисање ових преусмерења и то сам изнео као замерку још на самом почетку. Једноставно, означавање чланака и преусмерења за брзо брисање без адекватног објашњења није довољно да би се нешто и обрисало. Тражење навода из речника за нешто за шта се слажемо да није исправан назив (па стога и постоји искључиво као преусмерење, а не као чланак) је нонсенс. Чак и ово форсирање гласања и избегавање аргументоване расправе није у интересу пројекта. Рекао бих да није ни у духу пројекта, јер је Википедија замишљена на другачији начин. Е сад, шта је ту је. Жао ми је ако ово некога погађа, али просто немојте да идете на та преусмерења и воздра. mickit09:24, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ја мислим да овде само твој коментар није у духу пројека. Као ни закључавање странице без претходног јављања на страници за разговор. Исто тако бих те замолиио Мицки да се оканеш увијених личних напада. Овде смо да изнесено аргументе а не да тумачимо осјећања других корисника, што ти у свом јављању радиш. Није потребно ни да тумачиш шта википедија није а шта јесте, пошто смо сви искусни корисници. Исто тако је апсолутно нетачно да као што ти наводиш, „неко“ избјегава расправу аргументима. Нетачно је и то што тврдиш да некога нешто „погађа“. Заправо сви лични коментари не би требали да се нађу у овој расправи. Покренуо сам гласање са врло јаким аргументима. Ако ти имаш било какве друге аргументе, онда их изнеси. --БаШ-ЧелиК(разговор)09:46, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Цитирам Милоша "Svašta. Sve i da nema značenje u srpskom, ovo je preusmerenje, a na Kosovu ionako većinom žive Albanci. A ima značenje. Štaviše, Kosovar se mnogo češće upotrebljava nego Kosovac." Да вам објасни овај термин неко је је заиста са Косова па разуме целу тематику на етничком нивоу. Знате да Шиптари кажу КосовА а не КосовО. Овај термин Косовар је њихов и са Српским језиком нема апсолутно никакве везе. То је у ствари чиста провокација односно прст у око Србима. То што има понеког пајсера у Србији који се дрзне да ме назове Косоваром је друга ствар, има људи који не знају целу причу. А не знају зато што се чак и овде на Вики преусмерава Косовари у Косовце. А коментар типа "a na Kosovu ionako većinom žive Albanci." боље и да не помињем. АФГ (разговор) 09:27, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Молим лепо, ако је Косово и Метохија онда нема Косовара. Када промените назив у Косова онда радите и преусмерења. Која је разлика између М-80 "Зоља" и М80 "Зоља"? Никаква, преусмерења воде на исти чланак.АФГ (разговор) 09:34, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Која је разлика између М-80 "Зоља" и М80 "Зоља"? Никаква, преусмерења воде на исти чланак. Odlican odgovor, bolje nego da sam ga ja pisao. Tako se postavi i prema svakom drugom clanku. Preusmerenja moze biti na hiljadu, sve dok imaju truncica smisla. Ako neko ne zna sta je Kosovar, kad ukuca to, doci ce na clanak Kosovci, videce da je to albanski naziv i prestace da ga upotrebljava. -- Bojan Razgovor 09:38, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Проблем је што су и један и други термин (о Зољи) прихватљиви у нашем језику. Овде би, по мом мишљењу, најбоље било направити посебан чланак о Косоварима и објаснити целу ствар. Тај термин пре свега треба избацити из језика. АФГ (разговор) 09:46, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Uopšte nije bitno da li je prihvatljivo nekom, vec da li se koristi, da li se cuje. Bolje imati 50 preusmerenja nego 10 crvenih linkova i dva dupla clanka jer nema preusmerenja. A pošto je izraz Kosovar nepravilan ili barem neutemeljen u srpskom jeziku, a ti svuda gde ti vidiš Kosovar promeni u Kosovac i gotova priča. Ovo je komedija. -- Bojan Razgovor 09:51, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ма у реду је :) Више је него очигледно који су разлози за брисање. Предлажем да не полемишемо даље о томе јер не води ничему. mickit09:39, 4. март 2011. (CET)[одговори]
БЧ, ако нисмо разумели могао си се да потрудиш да објасниш у чему је ствар. Овакво демонтративно затварање гласања је нешто потпуно бесмислено. Ако се овај термин сматра увредљивим за неког онда не мора да га укуца у претрагу и неће на тај начин доћи до чланка Косовци; Другим речима ово преусмерење имаће смисла само за онога ко укуца у претрагу термин Косовар а то сигурно неће бити случај код оних који термин сматрају увредљивим. Не могу заиста да схватим да неко прави проблеме око преусмерења, без обзира како она била формулисана. Преусмерење није протуривање неког неправилног облика поред правилног у било ком смислу већ помоћно средство уз помоћ кога треба лакше да се пронађа чланак.--Војвода разговор11:22, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Нама треба много више преусмерења него што их сада имамо, пре свега скраћени облици имена и презимена (И. Руварац на пример, како би се лакше повезивало са чланцима где се цитарају радови поменутог аутора или када неко види референцу тог облика у некој књизи можда неће знати име аутора па ће покушати да тражи уз помоћ скраћенице). Овде пре свега треба да разјаснимо да је циљ преусмерења само да олакшају претрагу и ништа више, она нису садржај попут чланака о којима треба расправљати на овој страници. Као што сам рекао ја сам за сва преусмерења осим оних која садрже вулгарне речи а која воде ка стручним, медицинским називима, истих појмова.--Војвода разговор11:26, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Покушао сам да објасним, међутим сматрам да није дата прилика дискусији. Мислим да неки корисници нису ни имали намјеру да воде расправу. Исто тако смтрам да ти говориш о преусмјерењима која имају исто значење, што није случај овде. Ти заговараш што више преусмјерења, синонима у другим језицима, чак и неисправних форми при прављењу преусмјерења, а ја сам дао сасвим друге разлоге за брисање ових преусмјерења. Написао сам јаснио: да у случају John Wayne постоје нека оправдања за преусмјерење на Џон Вејн (глумац). Иако то не сматрам од било какве користи за српски језик, чијом промоцијом би ова википедија требала да се бави. Тако да овде није ријеч о томе да се наисправна форма неке ријечи или значења преусмјерава на правилан назив. Ради се дакле о термину који има посебно политичко значење у албанском језику и који не одговора терниму на српском језику на који је преусмјерен. Објаснио сам јасно у аргументу за брисање. Међутим већина саговорника према мом мишљењу није схватила аргумент, тако да су се коментари односили на неке сасвим друге ствари које уопште нису предмет гласања. Дао сам сасвим одговарајуће објашњење значења Косовац, као и коријен те ријечи. Међутим и након тога сам схватио из коментара неких корисника да њима уопште није јасно ни на ком језику су преусмјерења, а још мање шта она значе. Због тога сам се одлучио да не чиним неправду продужењем гласања у коме гласачи нису начисто о чему се ради. Ако нешто нисам добро објаснио, онда је то моја гешка. Ако неко није схватио, ја бих се потрудио да објасним. Међутим расправа није била конструктивна а и неки учесници су почели да је скрећу у погрешном правцу, тако да је пропала. Нажалост. --БаШ-ЧелиК(разговор)11:57, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Временски дуже и чешће је коришћено „шиптари“, тај назив су користили и политичари. Када је стављено до знања, да је то за албанце са Косова и Метохије увредљиво, престало је, малте и код обичног народа. Како би реаговали да предложимо или ставимо и тај назив за преусмерење?-- Сахараразговор12:16, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Сахара, овдје је предложено брисање тих преусмјерења, а не дискутује се о садржају у чланцима. Ја опет кажем, у чланку је лијепо објашњено да је то албански (албанског језика) израз за становника Косова, а не српски. И сад ја не видим у чему је проблем да се та преусмјерења предлажу за брисање, као што ми не би било јасно да неко предложи за брисање чланак шиптари или преусмјерења која тамо воде. Узгред, израз шиптари је етноним, а не топоним, па и не би могао тамо да преусмјерава. Ако је нешто потребно додати у тај чланак Косовац, нешто што ће још боље појаснити ствари и што ће бити утемељено на изворима из литературе на тематику, такође не видим ниакакав проблем. --Славен Косановић{разговор}13:35, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ako je nekog moj komentar uvredio žao mi je, ali prvi put čujem da izraz Kosovar ima neke separatističke konotacije. Iz ličnog iskustva (koje za Vikipediju nije bitno) znam da se taj izraz koristi i među Srbima. Možda bi trebalo napraviti poseban članak Kosovar u kome će se objasniti kako se sve ovaj izraz koristi. --Loshmi (razgovor)15:59, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ово је добра идеја. Знам да делује чудно али они заиста тај израз користе како сам горе и навео. Ништа нас не кошта да направимо и тај чланак, кад већ имамо Екрема Јеврића да знају будуће генерације ко користи и како израз Косовар. :) АФГ (разговор) 20:38, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Kad će određeni likovi na ovoj Vikipediji shvatiti da ovo NIJE srpska Vikipedija i da kao takva, nikako ne treba da jednostrano zastupa interese Srba i Srbije, i da se vodi kriterijumima srpskog nacionalizma? Dobro je što je ovo glasanje zatvoreno, a loše je, tj. tužno što je uopšte otvoreno... To s jedne strane. A s druge, apsurdno je otvarati glasanja za brisanje PREUSMERENJA jer preusmerenja, iako su i pogrešna, ponekad vulgarna, ili su strane reči, ona i te kako imaju svoju svrhu i ne treba ih nikad brisati. Iz svega toga se vraćamo na prvi deo moje poruke: tužno je što je ovo glasanje uopšte i pokrenuto, jer se na kilometar vidi da postavljač glasanja, kao i oni koji se žestoko zalažu za njegovo brisanje, potpuno pogrešno razumeju suštinu Vikipedije kao projekta. Ponavljam: Vikipedija NIJE srpska enciklopedija. Ajde probajte da to shvatite. Kad to budete shvatili, sve će biti mnogo lakše i lepše.--Јагодаиспеци па реци16:23, 4. март 2011. (CET)[одговори]
То је друго питање Михајло. Ја сам из једног чланака уклонио термин који је био у употреби. Са друге стране колико видим из коментара Лошмија, он је одао утисак да сматра да је „Косовар“ ријеч која је у употреби у српском језику, па се онда поставља питање шта значи. Изгледа да у недостатку објашњења свако има тотално другачију перцепцију термина. Затим у објашњењу чланка Косовац пише да су Косовци становници АП, док је сам израз Косовац много старији од саме идеје аутономне покрајине. Затим у неким изворима које је дао Мицки попут овога: Моамер ел Гадафи: Срби су наши пријатељи, али Косовари су наша браћа[7], овде се о „Косоварима “ говори у смислу народа. Да не помињем литературу на енглеском језику у којој су термини „Косовар и Косовари“ описани у смислу борбе једног аутохтоног народа са слободу земље која је добила име по њима. Дакле термин извикан деведесетих и касније у апсолутно политичком смислу. Само преусмјерење на „Косовци“ је у том смислу потпуно збуњујуће. О томе пише Горан Обрадовић овде: [8]. Ради се дакле о потреби да се појасни због чега је преусмјерење направљено и шта јасно значи. Не можемо да „Џон Гилгуд“ преусмјеримо на „Џон Вејн“ само због тога што и први и други термин садрже „Џон“ у себи. --БаШ-ЧелиК(разговор)21:27, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Ovdje se cijelo vrijeme postavljaju pitanja i daju odgovori iz licnog ugla. To na Vikipediji ne moze da funkcionise a da se rasprava ne pretvori u obicno prepucavanje. Termin Kosovar postoji i koristi se za na albanskom jeziku za stanovnike Kosova i prema tome ne moze se ignorisati. Na Kosovu, pa i kada je bilo u sastavu Srbije (nazalost danas de fakto nije), govorio se i albanski jezik osim srpskog. Kako se danas koristi taj termin? Pa nadje se odgovarajuca literatura i opise se. Ono sto se ne moze raditi je brisati neki pojam koji postoji zato sto se nekome ne svidja. I clanak Siptari se ne brise bez obzira sto neki Albanci mogu smatrati uvredjivim da ih se tako zove. Dakle, enciklopedija informise na odgovarajuci nacin sta sve postoji i ne cenzurise stvari po volji ovih ili onih. Ja moram opet da povoim. U samom clanku je lijepo opisano da se pojam Kosovar koristi na albanskom jeziku. Naravno Srbi ce vecinom koristiti srpski toponim, ali to ne znaci da ovaj drugi, albanski, moramo protjerati cak i iz clanka koji se bavi cijelom problematikom i to cak i kao prsumjerenje. To vec nema nikakvog smisla i tako se ne moze raditi na enciklopediji. Jedno pitanje of topik. Kako vi gospodo mislite da ce se Kosovo vratiti u sastav Srbije, ako bi da potpuno ignorisemo Albance? To se sigurno nece desiti pod takvim uslovima. Ekskluzionisticki nacionalizam, koji izgred nije nas izum nego njemacki, je i doveo do problema koji su imali dramaticne posljedice na ovim prostorima. --Славен Косановић{разговор}22:16, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Промашио си тему. Није проблем да остане термин Косовар. Али не може се преусмеравати Косовар у Косовац. Зашто се Шиптар не преусмери у Албанац. Ево питам тебе и све остале паметне особе овде: зашто се Шиптар не преусмери у Албанац? Ово оф топик питање не можеш поставити ти него пре свега ми који смо имали директне последице од бивших комшија и којима су гореле куће, нестале вољене особе и враћене у деловима. АФГ (разговор) 22:36, 4. март 2011. (CET)[одговори]
I Kosovar i Kosovac su toponimi za jedno te isto, nadam se da znas o cemu govorim kada kazem toponim. Samo je stvar u tome sto je jedan na albanskom jeziku a drugi na srpskom. A buduci da je Kosoovo i Metohija teritorija na kojoj zive i Albanci i Srbi, onda je nemoguce ignorisati ni albanski ni srpski jezik, odnosno nijedan od dva izraza. Siptar je etnonim koji se koristi za albanski narod koji zivi na Kosovu. Dakle, nasa adaptacija imena kojim Albanci sami sebe zovu, ali samo za Albance koji zive na Kosovu, dakle kao narod a ne kao stanovnici neke regije. --Славен Косановић{разговор}22:47, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Одговор Славену. Ти константно понављаш властита начела која никакве везе намеју са изнесеним аргументима. Ријеч је о томе да полазиш од претпоставки а не узимаш у обзир оно што је написано. И молим и тебе и Јагоду да не уносите политику у ову расправу и да на тај начин нападате друге кориснике. Изнесено је потпуно јасно да је разлог предлагања то што се не ради о термину истог значења, те из тог разлога не треба да буде преусмјерење на нешто што има другачије значење. Као што преусјмерење „вјеверица“ не треба да води на чланак „слон“. Ту нема политике и мјеста за политичке манифесте! --БаШ-ЧелиК(разговор)22:41, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Сигурно ниси прочитао увод и разлоге за гласање. А ни остале моје коментаре у којима ниједном нисам поменуо ријечи „vrijedja me ili ne svidja mi se“. Тако да је та твоја изјава нетачна. пс Замолио бих те да прекинемо даљу расправу пошто самтрам да садашња расправа није конструктивна. --БаШ-ЧелиК(разговор)23:00, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Procitao sam. Medjutim, smatram da je bilo daleko svrsishodnije da si potrazio literaturu i objasnio danasnju upotrebu pojma u samom clanku, umjesto sto si predlozio da se obrisu ta preusmjerenje. Iz tog cina, dakle, predlaganja za brisanje, uklanjanje necega sto se lijepo moze objasniti i treba objasniti u clanku koji se bavi tom problematikom, ja shvatam da je to uradjeno zato sto ti se ne svidja da taj pojam postoji na Vikipediji. Ostali su davali argumente u stilu ne svidja mi se i vrijedja me, tako da moja konstatacija nije pogresna. A politikom se bavimo svi, stavise sve aktivnosti u zivotu su politicke prirode, tako da mi nije jasno to insistiranje da se ne mijesa politika u nesto stoje samo po sebi itekako politicko. --Славен Косановић{разговор}23:10, 4. март 2011. (CET)[одговори]
„ja shvatam da je to uradjeno zato sto ti se ne svidja da taj pojam postoji na Vikipediji“ износиш неистине против мене. Твој став не изражава оно што сам изнио као разлог за брисање. Исто тако твоји коментари се искључиво баве учесницима дискусије и полемисањем које није директно везано за гласање. Тако да те још једном молим да такве ствари више не радиш, као и да ову накарадну дискусију затворимо због троловања. Све најбоље. --БаШ-ЧелиК(разговор)23:20, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Jedno je sta si ti stavio kao razlog a nesto sasvim drugo kako stvari mogu drugi shvatiti. Ne budi egocentrican i razmisljaj malo i iz drugih uglova kada se vec bavis ovim itekako politickim temama. --Славен Косановић{разговор}23:25, 4. март 2011. (CET)[одговори]
Врло упитна релевантност, нема објављених албума, врло кратка музичка каријера, учешће у једном ријалитију којих има све више и више па ће бити све више и учесника о којима ће можда неко хтети да напише чланке. Мислим да учешће у ријалитију није добар критеријум за релевантност.--Војвода разговор21:44, 1. март 2011. (CET)[одговори]
![[2]](http://img53.imageshack.us/img53/6121/cuuvh7.jpg){kind=link}
![[4]](http://www.google.com/imgres?imgurl=http://img63.imageshack.us/img63/3153/urodrenovi.jpg&imgrefurl=http://forum.krstarica.com/showthread.php/410080-Rehabilitacija-istina-o-streljanju-i-grobu-Draze-Mihailovica%3Fp%3D16059048%26viewfull%3D1&usg=__wM1AcbrSVu_mRGY_fKUJ2vDeybo=&h=496&w=604&sz=59&hl=en&start=0&sig2=x2R6EpJiw5YU7ovmdj3aAQ&zoom=1&tbnid=kkU15Hahbb-9vM:&tbnh=153&tbnw=186&ei=HtEATbrcBsmW8QPW4rmbCA&prev=/images%3Fq%3Duros%2Bdrenovic%2Bustase%26um%3D1%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-a%26sa%3DN%26rls%3Dorg.mozilla:en-US:official%26biw%3D1280%26bih%3D809%26tbs%3Disch:1&um=1&itbs=1&iact=hc&vpx=151&vpy=82&dur=1204&hovh=203&hovw=248&tx=118&ty=116&oei=HtEATbrcBsmW8QPW4rmbCA&esq=1&page=1&ndsp=23&ved=1t:429,r:0,s:0){kind=link}
